Sprega religije i ekonomije

Politika i religija su isprepletene, manje ili više, i to je svakome jasno još iz školskih dana. Ali da je u to dvojstvo umešana i ekonomija, čineći svojevrsno trojstvo s dve prethodne, e to je, svakako, novost.

Upravo takvu spregu, služeći se istraživačkim postupkom slavnog Maksa Vebera, raščlanjuje i rasvetljava Šantikumar Hetiarači u časopisu „Politikologija religije” koji izlazi u Beogradu. Dotični naučnik sa Univerziteta Lester (Velika Britanija) dokazuje da se, nasuprot doskorašnjim uverenjima, uticaj religije na ekonomiju mora uvažavati, čak negde može biti odlučujući. Da li vam ovo zvuči ubedljivo?

U tri dosadašnja broja (četvrti se ovih dana očekuje) više desetina istraživača iz celog sveta i naše zemlje, gotovo svih verskih opredeljenja, objavilo je svoje naučne uvide i saznanja iz jedne od najmlađih naučnih disciplina. Politikologija religije je ukorenjena. S podužeg zanimljivog spiska izdvajamo: rastući upliv pentekostalaca na politiku SAD i Velike Britanije; verski sukobi na širokom prostoru južne Azije (dve milijarde stanovnika); sekularne zamene za religiju u savremenom društvu; informatičko-komunikacione tehnologije u pastirskom delovanju, i tako redom.

Jedinstvena naučna publikacija, u izdanju Centra za proučavanje religije i versku toleranciju, prva se pojavila u svetu (februar 2007), pretekavši sličnu (april 2008) iza koje stoji moćno Američko udruženje za političke nauke (osnovano 1903. i okuplja nekoliko hiljada politikologa). Ako ukucate na „Guglu” – politics and religion journal – odmah će se izlistati američko na prvom i drugom mestu, ali pokatkad će ga preteći starije srpsko izdanje, što potvrđuje koliko se učestalo pretražuje.

Imajući u vidu da je u celosti međunarodni i da pretežni deo članaka (radova) objavljuje na engleskom jeziku, časopis uređuju naučnici sa svih meridijana, a glavni urednik i osnivač je prof. dr Miroljub Jevtić s Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Iz broja u broj lista autora se produžuje novim uvaženim imenima, tako da se u drugom iz 2007. uključio Abe Ata sa Univerziteta u Melburnu, jedan od izdavača cenjene „Enciklopedije novih religija”. I da ne nabrajamo ostale uglednike politikologije religije, jer ih je dosta.

Svojevrsno posredno priznanje izrekao je Jan Inerhofer sa Univerziteta u Beču u svojem prilogu podsećajući da se politikologija religije u Nemačkoj predaje od 2004. i navodeći da je Institut za politikologiju religije (utemeljen 1996) prigrlio krilaticu: „Ko ne razume religiju, ne može da razume politiku”. A Srbiji visokoškolci na FPN to izučavaju od 1993. godine. Uostalom, predmet istraživanja opisan je u Beogradu, u šta se lako možete uveriti ako naziv na ma kojem velikom jeziku upišete na Internetu (odrednica iz „Vikipedije”).

Pokušate li da elektronskim pretraživanjem ustanovite koja se još disciplina iz društvenih nauka sa ovih prostora toliko često pominje na engleskom, ostaćete malčice razočarani kada je ugledate na nekom mestu posle hiljaditog.

Misao vodilju časopisa, inače, oličava stav Džona Stjuarta Mila „Nikada ne možemo biti sigurni da je mišljenje koje pokušavamo da ugušimo pogrešno, pa čak i kad smo u to sigurni, ugušiti ga bilo bi zlo”.

Stanko Stojiljković