Stari i novi Evropljani

Veliki jaz koji postoji između istočnih i zapadnih evropskih zemalja ogleda se i u zdravstvenom stanju, stilovima života, pa i u uzroku smrti muškaraca. Projekat koji je finansirala Evropska unija upravo je pokazao da između državljana starih i novih zemalja EU postoje velike razlike u tome koliko brinu o svom zdravlju, kao i da su postojeće razlike između stopa prerane smrti na istoku i zapadu Evrope u uskoj vezi sa životnim stilom "starih" i "novih" Evropljana. Nesreće sa smrtnim ishodom razlog su skoro polovine slučajeva prerane smrti odraslih muškaraca u baltičkim zemljama, gde se povećava broj slučajeva kardiovaskularnih bolesti.
"Veliki jaz u zdravlju postoji između istočnih i zapadnih evropskih zemalja", rekao je profesor Vitold Zatonski u intervjuu evropskim medijima, sumirajući rezultate projekta koji se bavio nejednakostima u zdravlju stanovnika starih i novih članica Evropske unije.

"Taj jaz karakterišu veće stope smrtnosti od bolesti krvnih sudova u istočnoevropskim zemljama, koje su snažno u vezi s pristupom medicinskim službama, ali i sa stilom života. Čini se da su pušenje, način ishrane i alkohol ključni faktori kada je reč o smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova", kaže Zatonski.

Po rezultatima ovog projekta nazvanog "Zatvoriti jaz", nove članice mogu se podeliti na tri grupe: u prvoj su Češka, Poljska, Mađarska, Slovenija i Slovačka, u drugoj su tri baltičke zemlje, a u trećoj Rumunija i Bugarska. Malta i Kipar se ne pominju. Projekt je ustanovio da se stopa prerane smrti kod odraslih, koja se povećavala u svim tim zemljama između 1960. i 1990, znatno smanjila u prvoj grupi, i to najpre zbog zbog smanjivanja broja bolesti srca i krvnih sudova, a do toga je došlo zbog ograničenja korišćenja životinjskih masti u ishrani.

Broj slučajeva kardiovaskularnih bolesti u drugim grupama stagnira ili se čak povećava u baltičkim zemljama, kao i u Bugarskoj i Rumuniji.

Što se tiče alkohola, njegova konzumacija nije uzrok samo saobraćajnih nesreća, već i bolesti kao što su rak i ciroza jetre, posebno u Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji, a šteta od alkohola zavisi ne samo od toga koliko se konzumira, već i kakvog je on kvaliteta.

Iako je duvan i dalje vodeći razlog preranih smrti širom zemalja Evropske unije, na istoku, gde je broj pušača bio vrlo veliki, počinje da se primećuje poboljšanje jer sve više ljudi ostavlja cigarete.

"Treba se ugledati na dobre primere na Zapadu. Za promene je potrebno dosta novca i rada, ali su se na kraju životne navike tamošnjih muškaraca znatno promenile", kazao je Zatonski.

Ovi muškarci bar znaju gde pripadaju. Mi smo još kao onaj čardak ni na nebu ni na zemlji, pa su nam bolesti i smrti pomešane, a u svemu ima malo od jednog, malo od drugog.