Posledice kršenja međunarodnog prava

Pre deset godina NATO je počeo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Tako je otpočet rat protiv suverene države, učinjen akt agresije, grubo prekršen Statut UN, opšte priznati principi i norme međunarodnog prava, rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u vezi sa regulisanjem kosovskog pitanja. Ratna operacija NATO-a je postala demonstracija jednostrane politike sile, prenebregavanje principa kolektivnosti u rešavanju međunarodnih problema.

Ova akcija, koja je bila realizovana pod izgovorom da se spreči humanitarna katastrofa, izazvala je talas izbeglica, koje još ne mogu da se vrate na svoja ognjišta, prouzrokovala je žrtve među civilima, uništenje građanske infrastrukture, osnovnih vitalnih sistema države. Ekonomija Srbije se još nije oporavila od razornih posledica agresije, koja je bila izvršena uz korišćenje najnovijih sredstava za uništavanje.

Učesnici operacije su proces regulisanja kosovskog statusa, koji je usledio, stavili u granice izopačene logike opravdanja svog delovanja i ohrabrivanja ekstremizma kosovskih Albanaca. Antisrpski pogromi, prenebregavanje težnji nacionalnih manjina, izolacija Srba u enklavama, odsustvo reakcije kada su bile rušene pravoslavne svetinje u pokrajini, organizovani kriminal, pseudopregovori o statusu Kosova, gde je bilo dominantno mišljenje samo Prištine, ovo nije kompletan spisak posledica politike koja je na kraju dovela do jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine uprkos odlukama Saveta bezbednosti UN.

Apeli da se „ne pretura po prošlosti”, koji se danas čuju na Zapadu, prouzrokovani su samo željama da se sakriju očigledne činjenice vapijućeg kršenja normi međunarodnog prava, popuštanja separatizmu i oslanjanja na vojnu snagu. Pozivamo da se trezveno sagledaju događaji od pre deset godina, njihove posledice pogubne za sistem međunarodnih odnosa i da se donesu zaključci koji ne bi dopustili ponavljanje takvih dešavanja u budućnosti. Zapravo ovom zadatku je posvećena naša inicijativa o razradi Sporazuma o evropskoj budućnosti, koji bi sadržao osnovne principe međudržavnih odnosa na panevropskom prostoru.