Gde god da ste, snimljeni ste

Posle posete Londonu mali je broj turista koji mogu da se pohvale da imaju 300 svojih fotografija. Međutim, toliko ih je puta, najverovatnije, uhvatilo „oko” bezbednosnih kamera za nadzor u britanskoj prestonici u toku samo jednog dana. Većina prolaznika nije ni svesna da, duboko ispod trotoara po kojim hodaju, ispod kuhinja restorana i kanalizacionih odvoda, njihove digitalne slike putuju ka ekranima plazma monitora.

Sa blizu pet miliona ovakvih kamera razmeštenih po celoj zemlji, Britanija može da se pohvali video-nadzorom najobuhvatnijim u svetu. Delimično zahvaljujući istorijskim napadima IRA i sadašnjoj pretnji od međunarodnog terorizma posle napada 11. septembra 2001, mreža nadzora se tokom proteklih nekoliko godina proširila neverovatnom brzinom.

Koristeći najnoviju daljinsku tehnologiju, kamere rotiraju 360 stepeni 365 dana u godini i daju visokotehnološku verziju onoga što je engleski filozof iz 18. veka Džeremi Bentam nazvao „panoptikum” – prostor u kome ljudi mogu konstantno da budu nadgledani, a da ni u jednom trenutku toga nisu svesni.

Ruku na srce, teško da iko može da izbegne 96 kamera na aerodromu Hitrou, 1.800 na železničkim stanicama, 6.000 u londonskoj podzemnoj železnici, 260 oko Parlamenta, 230 za prepoznavanje registarskih tablica u centru grada i desetine onih koje nadgledaju ulice Vest Enda.

Pored ovih javnih kamera, gotovo da svaka firma – od najmanje prodavnice kebaba do čuvenog „Herodsa” – ima svoj privatni sistem za nadzor. Samo čuvena robna kuća „Selfridžiz” ima oko 4.000 kamera.

Prva koordinirana upotreba javnog nadzora uvedena je posle krvavih napada IRA u londonskom Sitiju početkom devedesetih. Tada je oko ovog finansijskog kvarta podignut takozvani prsten od čelika, koji se sastojao od bezbednosnih kontrolnih punktova i kamera koje automatski beleže registarske brojeve vozila.

Uskoro su kamere za nadzor postale način za sprečavanje kriminala koji se najbrže razvijao. Kako kaže predstavnik za štampu Ministarstva unutrašnjih poslova, vlada je tokom proteklih sedam godina za ovu vrstu nadzora potrošila oko 170 miliona funti (oko 250 miliona dolara; 184 miliona evra).

Na osnovu istraživanja Centra za kriminologiju i krivično pravosuđe na univerzitetu Hal, danas je za svakih 14 Britanaca koji žive u Londonu „zadužena” po jedna kamera.

I pored ovoga, grupe za zaštitu ljudskih prava plaše se da su prednosti i zasluge ovakvog sistema prenaglašene. „Čini nam se da je ljudima dat lažni osećaj sigurnosti jer veruju da kamere sprečavaju napade, silovanja i seksualna nasilja, što nije tačno”, kaže Beri Hjugil, direktor komunikacija u grupi za zaštitu ljudskih prava „Liberti”.

„Najveće primedbe odnose se na to što je Britanija postala svetski lider u korišćenju kamera, a da toga niko nije bila svesna”, kaže Hjugil. Osim ovoga, postoji bojazan da kamere u gradskim centrima ne zaustavljaju kriminal već ga samo premeštaju u druge oblasti.

Ispod Trokadera na Pikadiliju, u centralnom delu Londona, obučeno osoblje tokom 12-časovne smene u kontrolnoj sobi Vestminstera posmatra više od milijardu slika koje snimi 160 kamera. Dok sede ispred zida od 48 monitora i kompjuterizovane karte čitave oblasti, zaposleni mogu manuelno da manipulišu kamerama postavljenim visoko iznad glava prolaznika i da zumiraju lice neke osobe ili registarsku tablicu sa razdaljine veće od 75 metara.

Vestminsterski sistem, koji nadgleda najveći broj turističkih atrakcija u Londonu – Pikadili, Lester skver, Kovent Garden, Oksford Strit i pozorišni kvart Vest End – u zajedničkom je vlasništvu lokalnih vlasti, gradske policije i nezavisnog trusta. Ovo partnerstvo omogućava direktnu vezu monitora sa policijom i vlasnicima lokalnih radnji kako bi se eventualni problemi rešavali odmah, a ne post festum.

„Ukoliko primetim nešto što bi moglo da bude zločin ili bilo kakav prestup, pritisnem dugme i sve se snima u realnom vremenu, slika se šalje policiji, a na njima je da procene šta da preduzmu”, kaže jedan od zaposlenih u kontrolnoj sobi.

Londonska mreža za nadzor postala je toliko slavna da se u podacima objavljenim početkom marta navodi da je više od 6.000 zvaničnika iz 30 zemalja došlo da nešto nauči baš u ovom centru. Među njima je bio i gradonačelnik Baltimora koji trenutno radi na uvođenju istog sistema u Merilendu. Pored njega Vestminster su posetili zvaničnici policije iz Sao Paula, ali i oni iz Kine.

Da bi se obezbedila privatnost, tim amatera revizora redovno nenajavljeno dolazi u kontrolnu sobu da bi proverio trake. Većina slika čuva se 31 dan, mada na zahtev policije taj period za određene snimke može da bude i duži.