Mir, brate mir

Još ranih devedesetih godina Zoran Kostić Cane je razložno rekao da su ratove na prostoru bivše Jugoslavije izazvali „masna hrana i narodna muzika”. Kad se bagra razgalamila, mnogi su ućutali, a ono malo normalnih i tvrdoglavih teško su dolazili do reči. Članovi grupa „Partibrejkers”, „Ekatarina Velika”, „Električni orgazam” formirali su antiratni sastav „Rimtutituki” i kroz pesmu „Mir brate mir” pokušavali da nekom ohlade glavu, a nekome uliju nadu. Oni i Rambo Amadeus svaki intervju koristili su da bez zazora govore šta misle.

I to je, ipak, imalo efekta. Jer rokenrol još uvek u svojoj suštini znači negiranje autoriteta, borbu protiv gluposti i mržnje. Tih ratnih godina srpski sastavi su svirali u slovenačkim selima na granici sa Hrvatskom, a najveći deo publike je upravo preko te granice dolazio. Kasete i diskovi su se razmenjivali tokom ratnih godina. Jedan od najcenjenijih sastava u Srbiji bili su i ostali pulski KUD „Idijoti”. Tik uz njih bile su nove snage, zagrebačka grupa „Hladno pivo” koja se nije libila, takođe, da govori politički otvoreno. Čini se da se zajednička prošlost najčistije ogleda kroz popularnu muziku. Pripadnost sličnom sistemu vrednosti, ukusa, stavova i u krajnjoj liniji odnos prema hedonizmu zbližavaju čvršće nego instant ideologije. U tom izbegavanju brojanja krvnih zrnaca u pesmama ima inata, protesta, jasnog političkog stava i čari zabranjenog voća. Da ne govorim o tome kako klinci iz Hrvatske skloni klubingu vole vikende da provode u Beogradu, uz najverovatnija teška gunđanja roditelja.

Posle godina izolacije, prvi od muzičara sa ovih prostora je u Hrvatskoj zasvirao Rambo Amadeus. Bilo je to u februaru 2000. godine, samo par meseci posle Tuđmanove smrti. Imao sam tu sreću da pravim televizijsku reportažu sa njegovih nastupa u Zagrebu, Puli i Rijeci. Rambo i njegov sastav dočekani su euforično, kao da su te svirke označile kraj loših vremena. Za njim su usledila podjednako uspešna (i česta) gostovanja „Partibrejkersa”, „Električnog orgazma”, „Discipline kičme”, Vlade Divljana, Bajage, Balaševića i drugih. Uprkos hrvatskim medijima, standardno zatvorenim za srpsku muziku, mlada publika je otkrila i sastave koji su počeli sa radom po raspadu zemlje. Koncerte u Hrvatskoj imaju „Darkwood dub”, „Atheist rap”, „KBO”, „Six Pack”, VuduPopaj i drugi. Sastav „Goribor” iz Bora posle pobede na pulskom Art & Music festivalu 2006. godine dobio je priliku da za zagrebačku diskografsku kuću objavi debi disk. Na istom festivalu, sledeće godine, beogradski „Repetitor” osvojio je prvu nagradu publike i žirija. Nove hip-hop snage su se najbrže prepoznale. Marčelo i Skaj Vikler uveliko već sarađujui razmenjuju gostovanja sa zagrebačkim kolegama Elemental i Edo Maajka, nastavljajući zdravu tradiciju koju su svojevremeno, naprimer, imali „Film” i „Idoli”. Sastavi iz Hrvatske su kod nas počeli da dolaze posle pada S. Miloševića. Sasvim zasluženo prvi su bili KUD „Idijoti”. Decembra 2000. godine napunili su Halu sportova. Krajem istog meseca trijumfalno se vratio Darko Rundek, koji od tada češće svira u Beogradu nego u Zagrebu. Listu redovnih gostiju upotpunjuju „Film”, Neno Belan, „Let 3”, Masimo Savić, „Hladno pivo”, a uskoro u Dom omladine dolaze i obnovljeni „Fit” iz Rijeke. Zahvaljujući otvorenosti festivala Egzit i klupskoj sceni, novi hrvatski sastavi su imali prilike da se predstave pa su tako svoje poklonike stekli „JINX”, „Pips”, „Chips and Videoclips”, „The Bambi Molesters”, „Debeli precjednik”, „En Face” i drugi. I ne treba zaboraviti da je kod obe publike i dalje najomiljeniji Džoni Štulić i njegova „Azra”. Povukavši se uoči rata on i dalje pripada svima.

Početkom 1981. godine, na vrhuncu nabujalog „novog talasa” publika se otimala da prisustvuje koncertima u Domu omladine nazvanim „Pozdrav iz Zagreba”. Tada su se prvi put spektakularno predstavili „Haustor”, „Film”, „Prljavo kazalište” i drugi. Slično je bilo i nešto kasnije na „Pozdravima iz Beograda”. Marta 1985. godine u organizaciji lista „Rok” u okviru trodnevne manifestacije „Bolje vas našli” u Zagrebu su gostovali najznačajniji beogradski rok sastavi. Možda je vreme da se ta fina akcija obnovi.

Muzički kritičar, autor ,,Ex yu rock enciklopedije”