Prošlost opterećuje budućnost

Obnovljeni poziv Međunarodne biskupske konferencije „Sv. Ćirilo i Metodije” papi da obiđe svoje vernike u Srbiji može se shvatiti i kao poruka Patrijaršiji da konačno da „zeleno svetlo” za posetu poglavara Rimokatoličke crkve. Poslednjih petnaestak godina svi pokušaji da se organizuje poseta pape Beogradu nailazili su na otpore u episkopatu Srpske pravoslavne crkve.

Iako odnosi između dve crkve u ekumenskom i teološkom dijalogu napreduju, svaki put kada se spomene papin dolazak u Srbiju, vidi se koliko je prošlost još uvek jača od budućnosti. Tako da i ovog puta ne čudi ćutanje Svetog sinoda o ovom za SPC još uvek delikatnom pitanju.

Čak i dosadašnji otvoreni zagovornici dolaska pape nisu bili raspoloženi da komentarišu poziv Biskupske konferencije. „Na putu sam za Šabac. Zovite me kasnije pa ću vam reći šta mislim”, poručio je vladika Lavrentije, na poziv „Politike” da govori o papinoj poseti. Sat i po kasnije iz Vladičanskog dvora je stigla poruka da je najbolje da o ovoj temi razgovaramo sa mitropolitom Amfilohijem.

Ipak, episkop niški Irinej je za naš list poručio da katolički vernici imaju pravo da pozovu papu, ali da bi saglasnost u SPC morao da donese Sveti arhijerejski sabor. Ovaj arhijerej je podsetio da je Srpska crkva 2003. godine zauzela stav da se papina poseta Srbiji odloži za neko drugo vreme, jer se još nisu stekli uslovi i da je ta odluka i dalje važeća.

Iza eufemizma „još se nisu stekli uslovi” zapravo se krije nezadovoljstvo, još uvek dobrog dela episkopa, odnosom Svete stolice prema srpskom narodu u Drugom svetskom ratu, ali i u ratovima koji su se vodili na prostoru bivše Jugoslavije u minuloj deceniji. Papa Jovan Pavle Drugijetri puta bio u Hrvatskoj: 1994, 1998. i 2003. godine ali nikada, recimo, nije posetio Jasenovac. Mnogi u SPC su očekivali da će se papa u znak dobre volje tada izviniti našem narodu zbog podrške tadašnjeg vrha Katoličke crkve ustaškoj NDH.

„Naša crkva ima dobre odnose sa katolicima, ali dolazak pape u Srbiju opterećuje i ponašanje Vatikana u vreme raspada Jugoslavije. Sveta stolica je pre Nemačke priznala nezavisnost Hrvatske, zatim tu je i kanonizacija Alojzija Stepinca”, podseća protođakon dr Pribislav Simić.

Iako papa još nije došao u Srbiju, on je posetio obod „ zemlje Svetog Save”. Prilikom posete Jovana Pavla Drugog Bosni i Hercegovini, umalo nije došlo do susreta sa patrijarhom Pavlom u Banjaluci 22. juna 2003. godine. Centralna proslava je održana u samostanu Petrićevac, odakle su ustaše u februaru 1942. godine krenule u pokolj nad Srbima u selima Drakulić, Motike i Šargović i poglavar SPC je odustao u poslednji čas od puta u Banjaluku. U ispovesti za NIN, episkop šabački Lavrentije kaže da je tada propuštena šansa za istorijski susret poglavara dve crkve: „Patrijarh tamo već, zbog tih dubokih rana, nije mogao da ode”.

Nezvanično se može čuti da i sam patrijarh, iako se u Patrijaršijskom dvoru rado susretao sa mnogim izaslanicima Svete stolice, intimno nije bio za dolazak pape u Srbiju.

„’Neka država slobodno pozove papu, mi se nećemo protiviti’, poručio je patrijarh Pavle pre nekoliko godina u jednom razgovoru sa predstavnicima države”, nezvanično otkriva jedan svedok tih pregovora.

„Kada smo Njegovoj svetosti objasnili da papa neće doći ako i Crkva ne da pristanak, on je samo kratko rekao: ’Onda, dobro nedošao’.

(/slika2)Iako mnogi Vatikanu još uvek osporavaju problematično držanje u raspadu Jugoslavije, ne treba zaboraviti da Sveta stolica nije priznala nezavisno Kosovo. Posle razgovora sa predstavnicima Svete stolice 16. marta ove godine šef diplomatije Vuk Jeremić je poručio: „Vatikan nije priznao Kosovo i nema nagoveštaja da će promeniti taj stav”.

Ima i onih koji u ovome vide i promenu kursa Vatikana prema Srbiji. Koliko će ovaj znak ohrabrenja da sačeka izjašnjavanje Međunarodnog suda pravde, koji treba da se izjasni o jednostranom proglašavanju nezavisnosti Kosova, ali i podrška Vatikana obnovi i zaštiti pravoslavnih crkava i manastira na Kosmetu biti prihvaćena u SPC ostaje da se vidi.

Da li će Sveti arhijerejski sabor u maju promeniti mišljenje i omogućiti papi Benediktu Šesnaestom da ispuni neostvarenu želju svog prethodnika Jovana Pavla Drugog i posetiti Srbiju, teško je reći. Već godinu i po dana, otkako je patrijarh Pavle primljen na VMA, u SPC traje prikrivena predizborna kampanja koja dobija na intenzitetu uoči svakog sabora. Pretendenti na položaj 45. poglavara Srpske pravoslavne crkve se paze izjava koje bi možda mogle da ugroze rejting.

„Bilo je i ranije sličnih poziva katolika iz Srbije papi da ih poseti. Ali mislim da do te posete neće skoro doći. Papu nema ko da primi u ime SPC, jer je patrijarh Pavle već duže bolestan. Mislim da papa Benedikt više razmišlja o susretu sa novim ruskim patrijarhom Kirilom, naročito posle ponude Aleksandra Lukašenka da Belorusija bude domaćin takvom susretu”, kaže Živica Tucić, glavni urednik Verske informativne agencije.

Milenko Pešić

----------------------------------------------------------

Odskočna daska za Rusiju

U vreme pape Jovana Pavla Drugog, u „crkvenim kuloarima” se govorilo da poglavar RKC hoće u Beograd kako bi lakše mogao da ode u Moskvu. Ali, izborom Kirila za moskovskog patrijarha, može se dogoditi da papa pre ode u Rusiju nego u Srbiju. Pogotovo što se Kiril kao mitropolit i šef crkvene diplomatije Ruske pravoslavne crkve već susretao sa Benediktom Šesnaestim.

Papin „pohod” na pravoslavni Istok počeo je posetom Rumuniji. Maja 1999. godine na poziv rumunskog predsednika Emila Konstantineskua i patrijarha Teoktista, prvi papa Sloven posetio je jedinu pravoslavnu zemlju. Jovan Pavle Drugi je prisustvovao pravoslavnoj liturgiji na kojoj je rumunski patrijarh izrazio žaljenje što se još uvek ne mogu pričestiti.

(/slika3)U toku 2000. godine papa je posetio Gruziju, na poziv Eduarda Ševardnadzea. Iako je primio Jovana Pavla Drugog, gruzijski patrijarh Ilija zabranio je vernicima i sveštenstvu da učestvuju u papskoj misi.

Grčka pravoslavna crkva se dugo protivila dolasku pape u Atinu. Pritisak države je urodio plodom i 7. marta 2001. godine Sveti sinod je doneo odluku da se papi ne odbije susret sa atinskim arhiepiskopom Hristodulom. Ali Grčka crkva je da bi zadržala ugled zbog vernika koji su se oštro protivili poseti odbila da dozvoli papi da poljubi grčko tle po izlasku iz aviona.

Predsednik Ukrajine Leonid Kučma pozvao je papu još 1998. godine u posetu, ali je ona ostvarena tek u junu 2001. godine. U zvaničnoj izjavi Sveti sinod Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije odbacio je mogućnost susreta sa poglavarom RKC. Ali sa papom se sastao od Moskovske patrijaršije anatemisani mitropolit Filaret (Denisenko) poglavar Autokefalne ukrajinske pravoslavne crkve.

Papa je posetio Bugarsku 23. maja 2002. godine. Dve godine ranije svetovne vlasti su optuživale patrijarha Maksima zbog tajnih naloga iz Moskve protiv ove posete. Pritisci države su urodili plodom i bugarski patrijarh je primio papu sa kojim se zadržao u jednočasovnom razgovoru.

M. S. P.

----------------------------------------------------

Ukratko

• Kad dođe u Srbiju, papa neće više biti zamenik Svetog Petra, već državni sekretar.

• Ako se naše vladike izmire međusobno, izmiriće se i sa papom.

• Koliki je zid između pravoslavlja i katolicizma, da se čovek prekrsti.

• Velika je to razlika: katolici veruju u Isusa, a pravoslavci u Hristosa.

 D. Minić Karlo