Ko je jači pol

Svetom je doskoro upravljao tipičan "muški klub", hermetički zatvoren za pripadnice "nežnijeg pola". Pre samo nešto više od sto godina bilo je suludo i pomisliti da bi se na nekom poslovnom položaju od važnosti i autoriteta mogla zateći žena. Muškarci su pretežno bili ti koji su zarađivali novac, donosili bitne odluke, jednom rečju - šefovali. Ženama je preostajalo da se zadovolje ulogom domaćice, brinući o deci i kući, pružajući bezrezervnu podršku svom muškarcu. Ako bi se i odlučile za samostalnost i mogućnost da i one "donose hranu na sto", čekali bi ih slabo plaćeni poslovi prodavačica, sekretarica, daktilografkinja. Danas više nije tako. Žene su sebi krčile put, korak po korak, u borbi za jednaka prava. Pravo glasa, pravo na obrazovanje bili su počeci novog pozicioniranja žena u dvadesetom veku. Od kraja Drugog svetskog rata prava žena upisana su u Povelju Ujedinjenih nacija i od tada nastaje zaokret u poimanju muške i ženske sfere delovanja.

Danas je gotovo izlišno govoriti o "muškim" profesijama. Svedoci smo brojnih primera žena koje zauzimaju bitne pozicije u oblastima koje su doskora bile rezervisane isključivo za muški rod. U političkoj areni dame više nisu strana pojava. Pomenimo Kondolizu Rajs koja je savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika, zatim Hilari Klinton - senatorku rešenu da postane prva žena predsednik u istoriji SAD. U Nemačkoj, funkcija kancelara je takođe ženskog roda - Angela Merkel, a u Indiji je na mestu šefa države odnedavno Pratiba Patil.

Ni vojska kao simbol muškog delokruga nije ostala imuna na proboj pripadnica ženskog roda. U vojskama zemalja NATO ima oko 10 odsto žena. Najviše ih ima armija Mađarske 17,5 odsto, slede Letonija sa 16, Francuska sa 13, Velika Britanija sa 10,5 i SAD sa devet odsto.

Nebo je granica - više ne! Valentina Terješkova 1963. godine postaje prva žena u kosmosu. Jedno od najvećih imena danas je Ejlin Mari Kolins koja je provela 537 sati u svemiru čime se svrstala u kategoriju "letačkih veterana". Takođe je i prva žena komandant šatla. Ni u šou biznisu situacija nije drugačija. Najbolji primer uspeha, moći i uticaja je svakako Opra Vinfri. Rođena u siromašnoj porodici u Misisipiju, ona je danas najbogatija žena u svetu zabave sa zaradom od 225 miliona dolara godišnje.

Tako stoje stvari u svetu, a kakva je situacija u Srbiji? Žene su prisutne u politici. Tekući skupštinski saziv usvojio je izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika i ustanovio kvotu od 30 odsto zastupljenosti pripadnica ženskog pola. U aktivnoj službi Vojske Srbije angažovana je 181 žena na dužnosti oficira, podoficira i vojnika, što je 0,3 odsto profesionalnih pripadnika vojske. Mnoge žene se nalaze na rukovodećim mestima u raznim firmama, tako da i u oblasti biznisa dame stvaraju za sebe bolje pozicije. U Srbiji su posle 2000. godine postepeno uspostavljani institucioni mehanizmi za poboljšanje položaja žena, tako da danas postoje Odbor za ravnopravnost polova Skupštine Srbije i Savet za ravnopravnost polova pri Vladi Srbije.

"Može se reći da je, u savremenom društvu, ostvaren značajan napredak u emancipaciji žena, u svim oblastima i na svim prostorima. Ipak postoje mnogi slučajevi u kojima se žena nalazi u podređenom, ugroženom, pa i nehumanom položaju. Mnoštvo tradicionalnih i patrijarhalnih društava i dalje ostvaruje težnju da žena ostane zarobljena u privatnom domenu, vezana za kuću i decu, da bude daleko od javne sfere društva i slobodnog građanskog života", kaže kulturolog Dijana Kuzmanović. "Postoje brojni oblici kojima se žena u savremenim uslovima potiskuje na marginu društva. To počinje do samog rođenja, nastavlja se u detinjstvu kroz vaspitanje i pripremu za ′ženske′ poslove, odabiranje ′ženskih′ škola. Ako se uzmu u obzir uslovi opštecivilizacijskog napretka sveta i aktivnosti pojedinca onda je poboljšanje položaja žena moguće kroz stalne aktivnosti neofeminističkih pokreta i građanskih inicijativa u kojima će one stalno ukazivati na svoj položaj, puteve i načine njegovog poboljšavanja. Stanje je sve u svemu mnogo bolje, što dokazuju mnogobrojne predstavnice ženskog roda uključene u bitne tokove ekonomskog, političkog i uopšte društvenog života", dodaje Dijana Kuzmanović.

Boreći se za svoja prava i položaj, žene svakim danom ostvaruju napredak u kreiranju budućnosti koja će biti pravednija, lakša i slobodnija za generacije žena koje dolaze. Ostaje nada da će doći do takve ravnopravnosti da žena predsednik, žena vlasnik kompanije ili žena astronaut neće biti izuzetak, već normalna pojava.