Neću otići iz Partizana dok me ne oteraju

Kada se pre otprilike godinu i po dana Partizan odlučio da sa mladim trenerom i novim rukovodstvom krene na nove staze malo ko je pretpostavio da će se tim iz Humske u kratkom roku vratiti u vrh srpskog fudbala i da će na međunarodnoj sceni, kao naš glavni reprezent beležiti dobre rezultate. Novo rukovodstvo je pokazalo spremnost da se uhvati u koštac sa izazovima novog vremena koje zahteva suptilne poteze i mnogo više promišljanja i Partizan je stvorio tim, koji na domaćoj sceni nema pravog rivala, a sve konce tog tima u svojim rukama drži trener Slaviša Jokanović.

Jokanović je došao u Partizan 1990. godine iz novosadske Vojvodine i za tri godine, koliko je nosio crno-beli dres, pokazao da je važan član tima koji je osvojio domaći kup, a tri godine kasnije i šampionsku titulu. U bogatoj igračkoj karijeri na međunarodnoj sceni nosio je dres španskih timova Ovijeda (1993–1995),  u kojem je odigrao 62 utakmice i postigao 12 golova, Tenerifa (1995–1999), za koji je nastupio 123 puta i bio strelac 17 golova i Deportiva (1990–2000). Nosio je dres i slavnog londonskog Čelzija u sezoni 2001–2002. godine, bio reprezentativac Jugoslavije punih 11 godina – od 1991. do 2002. godine, učesnik Evropskog prvenstva u Holandiji i Belgiji i Svetskog prvenstva u Francuskoj. Mnogi tvrde da je bio jedan od naših najboljih veznih igrača.

Prošle godine, pošto je Partizan osvojio duplu krunu proglašen je za trenera godine, ali priznanja mu, kako kaže, mnogo manje znače od uspeha njegovih igrača.

– Čovekova vrednost je u maloj stvari koju on stvara, a ne u mnogo posedovanja koje prikuplja. Život je ispunjen željama i htenjima – kaže Slaviša Jokanović. – Tačno je da trener može puno da utiče, ali najvažniji su igrači, oni su ti koji donose rezultat. Svoj posao shvatam krajnje ozbiljno. Frazera je bilo i biće ih, ali u sećanju mi je ostala misao iz vremena dok sam bio igrač Tenerifa. Moj tadašnji učitelj Huan Liljo je mnogo puta umeo da kaže: „Šest dana rada, a sedmi dan u kazino”.

Partizan je na čelu sa Jokanovićem za godinu i po dana praktično osvojio tri titule, a na dobrom je putu da osvoji još jednu.

– Pre nego što sam došao u Partizan video sam da ekipa poseduje dobar potencijal, da ima zanimljive igrače. Objektivno, mi smo već neku godinu dominantni u našoj ligi, a želje nam rastu kako se približava nova međunarodna sezona. Ostaje nam da potvrdimo dominaciju u domaćem prvenstvu, da pokušamo da uzmemo i Kup i da još jednom pokušamo da dođemo do Lige šampiona.

Izazov za svakog našeg trenera je učešće u najelitnijem evropskom klupskom takmičenju, ali ima i stručnjaka, kao i igrača, koji posle uspeha odlaze u strane klubove jer smatraju da je tamo put do Evrope lakši. Jokanović nije među njima:

– Sa Partizanom imam ugovor na još godinu dana i neću otići iz Partizana dok me ne oteraju. Tačno je da sam imao ponude iz Španije, da su se neki klubovi raspitivali za mene, ali na tome se završilo.

Govori se da će Partizan, kao i većina naših klubova, na leto ostati bez najboljih igrača. To umnogome limitira evropske planove svakog stručnjaka.

– Kompromis ne samo u sportu, već i u životu, mora da postoji. Partizan nije moje vlasništvo i nemam prava da se ponašam kao gazda. Međutim, definitivno se zna šta nam treba i šta želimo i dobro znam da ovoga puta ne smemo da napravimo grešku kakve smo ranije činili – kaže Slaviša Jokanović.

Da grešaka neće biti može se naslutiti kada je nedavno Partizan produžio ugovor sa Moreirom, svojim najboljim igračem.

– Moreira je veoma važan za našu igru, za mene, za nekog drugog trenera. On je osoba koja je dobar primer mlađima. Tošić, Jovetić, Rukavina i sada Tomić u njemu su imali i imaju najbolji primer pravog profesionalca. Svojim znanjem i harizmom koji ima, Moreira bi u godinama koje dolaze mogao da utiče i na ostale igrače u našem timu, da ih pravilno usmerava, da od njih pravi dobre fudbalere, ljude... – kaže šef stručnog štaba „crno-belih”.

Po Slaviši Jokanoviću u poslednjih godinu i po dana, otkad je na Partizanovoj klupi, nije se desila nikakva značajna promena u srpskom klupskom fudbalu. On smatra da je angažovanje stranaca opravdano, s obzirom da oni podižu kvalitet naše lige. Moderan koncept rada, dosledno praćenje evropskih trendova i uspesi, pre svega, jesu glavne smernice ovog mladog fudbalskog stručnjaka, koji se svojom ozbiljnošću i znanjem za kratko vreme dokazao i njegov kvalitet već poznaju i van granica naše zemlje.

Sada Partizanu ima zadatak da zadrži Jokanovića i da sa njim načini novi korak ka evropskoj fudbalskoj eliti, a sudeći po njegovim rečima bar jedna strana je spremna za nastavak ssaradnje i rad na druge staze. 

-----------------------------------------------------------

Sve bliži Evropi

Dugo godina ste igrali u inostranstvu, posebno u Španiji, kakva je razlika između španskih klubova i Partizana?

– To su dve različite lige. Uslovi koje Partizan ima za rad su fantastični i malo ko od klubova u Španiji ih ima. Ono što nas razlikuje je novac. Njihovi klubovi su stalno na međunarodnoj sceni, mnogo više ulažu, a da ne govorimo o infrastrukturi. Ipak, Partizan iz godine u godinu ulaže značajne napore kako bi se približio ne samo španskim klubovima, već i ostalim u Evropi, i na dobrom je putu.

Dragan Todorović