Rakočeviću opet priznanje „Alfonso Ford”

Naš košarkaš Igor Rakočević, član španske Taukeramike, opet je dobio priznanje „Alfonso Ford” koje nosi ime rano preminulog vrsnog američkog strelca, a koje se dodeljuje najboljem strelcu Evrolige, ne računajući završni turnir. Rakočević je bio najbolji i 2007, a sada je postao prvi kome je ovo priznanje pripalo dva puta.

– Izuzetno sam srećan što sam opet najbolji strelac Evrolige i što sam mom klubu Taukeramici pomogao u ovoj sezoni onako kako najbolje znam – davanjem koševa – kaže iz Vitorije za „Politiku” Igor Rakočević. – Za sada ovo je odlična sezona, jer osvojili smo Superkup i domaći Kup, a ostaje žal što zbog loše forme u odlučujućem susretu nismo izborili plasman na završni turnir Evrolige. Imamo dobre izglede da u španski plej-of uđemo s prvog mesta što znatno olakšava borbu za titulu.

Uprkos tome što je juče i zvanično potvrđeno da je najbolji strelac Evrolige, Rakočevića smo zatekli u nezgodnom trenutku:

– Ne mogu da verujem – izgubio sam sva lična dokumenta. Srećom, u pitanju su srpska dokumenta koja mi trenutno u Španiji nisu neophodna…

Rakočević, koji je u Španiji već petu sezonu (prethodno član Pamese i Reala), u 21 utakmici Evrolige imao je prosek od 17,95 poena, a jedini je koji je u prvom krugu sa 10 kola prosečno postizao 20 poena. Drugo mesto zauzeo je Amerikanac iz Sijene Terel Mekintajer (17,26). Treba istaći da je Rakočević na parketu provodio svega dve i po četvrtine (tačnije 26 i po minuta) a Mekintajer pune tri (30 minuta i 13 sekundi). Naš košarkaš u 19 susreta davao je dvocifren broj poena, a najviše je ubacio rimskoj Lotomatici (31). Uprkos njegovim sjajnim partijama, Taukeramika se nije plasirala na završni turnir u Berlinu, a izbacila ju je Barselona. Ova dva tima, prvi i drugi na tabeli ACB lige, srešće se i sutra u Vitoriji, u 32. kolu domaćeg šampionata, a domaćin trenutno ima dve pobede više (skor 26-3). Posle te utakmice Rakočevića očekuje i jedan važan sastanak…

– Dolazak na utakmicu protiv Barselone najavili su selektor Dušan Ivković i tim-menadžer reprezentacije Miroslav Berić. Posle susreta s Barselonom otići ćemo na večeru i razgovarati o nacionalnom timu i mojoj eventualnoj ulozi u njemu. Kod mene nikada nije postojala dilema da li želim da igram za reprezentaciju, a nema je ni sada. Imam veliku želju da opet igram za nju. Ali, postoje i neki faktori koji će uticati na to: moje fizičko stanje, termin početka priprema nacionalnog tima, početak priprema tima u kome ću početi narednu sezonu…

Ovu sezonu Rakočević će pamtiti i po jednom rekordu Evrolige koji je oborio. U pitanju je broj uzastopno datih slobodnih bacanja bez promašaja. Uspeo je da veže 58 „penala” i tako za 10 nadmaši prethodnog rekordera, jednog od najboljih litvanskih igrača svih vremena Šarunasa Jasikevičijusa.

I u najboljem nacionalnom prvenstvu Evrope, španskoj ACB ligi, smeši mu se naziv najboljeg strelca. Trenutno, tri kola pre kraja, vodi s prosekom od 20,4 poena (592 u 29 mečeva) i trebalo bi da se dogodi čudo da ga pretekne Amerikanac iz Fuenlabrade Bred Oleson (527 u 29, 18,2) koga bi u španskoj reprezentaciji voleo da vidi novi selektor Serđo Skariolo.

– Ponosan sam što ću biti najbolji strelac španskog prvenstva jer, kako su mi danas rekli, ovo je prvi put za 40 godina da prvi tim na tabeli da i najboljeg strelca. Tome su doprinele karakteristika igrača koje imamo i način igre koji forsira trener Duška Ivanovića, kod koga igramo brzo, agresivno, s dosta napada i šuteva, gde mnogo toga rešavamo već u početnoj fazi napada. Inače, vrlo dobro znam da nije mala stvar davati prosečno više od 20 poena u najboljoj evropskoj ligi, koja ima 32 kola, u kojoj se igra vrlo čvrsto i ne sude se mnogi kontakti. U sportu je jedna od najvažnijih stvari održavati visok nivo i posebno sam srećan što sam i to postigao – rekao je Rakočević koji je još u svojoj prvoj sezoni u Španiji stigao do naziva drugog najboljeg strelca, iza Čarlija Bela.

-----------------------------------------------------------

Zaljubljenik u svemir

Još pre pet godina, dok smo bili u poseti Igoru Rakočeviću u Valensiji, uverili smo se da obožava zvezde, ali one prave zvezde, na nebu. Tada je barem jednom nedeljno obilazio jedan ogromni tehnološki muzej, a u stanu je bilo dosta „zvezdane” literature. Juče smo ga pitali da li sada ima vremena za knjigu, imajući u vidu da je u decembru postao otac (dobio je sina)…

– Uvek imam vremena za knjigu. Baš mnogo čitam. Uglavnom su to knjige o astronomiji kojih sam pročitao na desetine. Obožavam zvezde i svemir.