Od avganistanskog do londonskog tempa koncerata

Nekada smo sanjali da se u našoj zemlji organizuju koncerti najznačajnijih svetskih izvođača, a taj san je u proteklom periodu postao realnost. Proteklih nekoliko godina srpska publika ima priliku da, konačno, uživo vidi i čuje najaktuelnije muzičke zvezde. Međutim, velika koncertna ponuda, naročito u vreme svetske ekonomske krize, koja potresa i našu zemlju, jeste mač sa dve oštrice.

Ako 20. maja na Ušću gostuju „Dipeš mod” u okviru „Tuborg grin festa”, dva dana kasnije je koncert Enrikea Iglesijasa u Beogradskoj areni, 24. na istom mestu je nastup američke pevačice Mejsi Grej, a 26. veliki spektakl australijskog benda AC/DC na stadionu Partizana, postavlja se pitanje da li takav tempo u razmaku od samo šest dana mogu da izdrže ovdašnji ljubitelji muzike, naročito njihovi skromni budžeti. Da li bogata ponuda može da ugrozi koncertno tržište koje je ionako na „klimavim nogama”.

Zgusnuti maj

Osim što u maju muzičke fanove očekuje gust raspored, neka imena nam, posle kratkog „predaha”, dolaze ponovo. Grupa „Simpli red”, posle tri godine, održaće 26. juna koncert na Kalemegdanu, opet nam dolaze „Prodidži” i „Kraftverk”, koji će nastupiti na „Egzitu”, što je, takođe, rizik. Opet će se, kao što je bio slučaj pre dve godine, za vreme novosadskog festivala desiti veliki koncert u Beogradu – Santana će svirati na Ušću. A ko sve to izdrži, očekuje ga još i Madona 24. avgusta na istom mestu.

Jasmina Krstić, portparol Beogradske arene, priznaje da je maj malo zgusnut, ali ističe da su koncerti namenjeni različitim ciljnim grupama posetilaca.

– Smatram da imamo dosta dobar program u narednom periodu. Postoji konkurencija, što je pozitivno. Odavno su najavljena tri velika koncerta – „Dipeš mod”, AC/DC i Madona i publika je mogla unapred da nabavi ulaznice, a, sa druge strane, desiće se i koncerti, namenjeni onima željnim dobrog zvuka, koji ne mogu baš često da čuju u Srbiji, a to su nastupi Mejsi Grej, Enrikea Iglesijasa ili „Simpli red”.

Iako Arena prima dvadesetak hiljada ljudi, za koncert Mejsi Grej broj posetilaca ograničen je na samo 3.000, jer ona ne voli velike nastupe. Jasmina Krstić ističe da nije poenta basnoslovna zarada, već kvalitetan program. Mora da se vodi računa i o ceni karata zbog platežne moći publike.

– Interesovanje publike za sve koncerte u maju, ali i narednom periodu je manje nego što smo očekivali u prvom talasu pretprodaje. Primera radi, prošle godine je u pretprodaji kupovano 30 odsto karata za neki koncert, a sada je oko 15 odsto. Mislim da je to posledica krize. Mi se, bez obzira na situaciju, nadamo da će sezona biti uspešna.

Maksa Ćatović, direktor „Komune”, smatra da će vreme pokazati da li je ovolika ponuda dobra za naše tržište. Iz iskustva kaže da se približavamo situaciji koja je zadesila Hrvatsku pre nekoliko godina, kada je tamošnje tržite bilo prezasićeno koncertnom ponudom.

– Činjenica jeste da ima puno koncerata, što je dobro, ali činjenica je i da potencijalna publika nema dovoljno para. Bez obzira na šarenolikost programa, jer u maju imamo AC/DC, „Dipeš mod” i Enrikea Iglesijasa, svi ti događaji vuku novac iz iste porodice. Kad se „gađaju” različite ciljne grupe pri organizaciji koncerata, opet neko mora to da plati, a u srpskim porodicama nema toliko para.

(/slika2)Ćatović objašnjava da su dogovori među promotorskim kućama, maltene, nemogući, jer svetski izvođači imaju unapred planirane datume za turneje, pa je izbegavanje velikih koncerata jednih za drugim nerealno postići.

– Četiri dana pre koncerta grupe AC/DC sa Arenom radimo Enrikea Iglesijasa. Želeli smo da proširimo dijapazon koncerata, ali svesni smo da to ugrožava kućni budžet, pre svega zbog ekonomske krize.

Ćatović nema informacije da li je opala prodaja karata za koncerte u odnosu na prošlu godinu, jer za događaje koje njegova kuća organizuje, ulaznice idu dobro.

– Tržište će pokazati koja je granica izdržljivosti. Međutim, blizu smo toga da do kraja godine imamo veliki problem. To zavisi i od situacije u našem društvu i, nažalost, mi na to ne možemo da utičemo.

Sagor Mešković, portparol „Egzita”, ne smatra da je smanjeno interesovanje publike za predstojeće koncerte. Kao primer navodi „Grin fest”, jer su za ovaj jednodnevni festival već dva puta povećavali kapacitet.

– I za „Egzit” prodaja karata ide bolje nego u isto doba prošle godine, kada je bila izrazito dobra. Interesovanje je povećano, ne samo u inostranstvu, gde se proširilo i na tržišta Rusije, Ukrajine, Holandije, Nemačke, već i kod nas. Verovatno zbog toga što se „Egzit” održava deseti put i što imamo program koji zadovoljava različite muzičke ukuse.

Uprkos čaršijskim pričama da prodaja karata za Madonin spektakl na Ušću 24. avgusta ide loše, Mešković priča da je veliki broj ljudi već kupio ulaznice, a da se konstantan rast prodaje očekuje u narednim nedeljama.

Stižu potresi

Dupliranje velikih koncerata, kao što će na leto biti slučaj sa „Egzitom” i koncertom Santane, Mešković ne vidi kao pretnju. Jer, iste večeri kada su pre dve godine „Stonsi” bili u Beogradu, a na Petrovaradinskoj tvrđavi „Egzit”, novosadski festival je zabeležio rekordnu posećenost. On misli da će publika, bez obzira na ekonomsku situaciju, uvek odvojiti novac za veliki koncert.

– Ne verujem da će najkvalitetnije organizovani događaji i najatraktivniji izvođači patiti zbog manjeg interesovanja, pre će se to desiti nekim ad hok organizovanim koncertima.

Ivan Ivačković, muzički kritičar i novinar, koji je bio pi ar menadžer dva velika spektakla u nas – „Rolingstonsa” na Ušću i sastava „Polis” na istom mestu, podseća da je tokom devedesetih godina prošlog veka kod nas bilo rok koncerata isto koliko i u Avganistanu.

– To je imalo i jednu dobru stranu: trglo je našu publiku koja je dotad umela da se ponaša prilično razmaženo. Jer, osamdesetih se dešavalo da Elton Džon u Beogradu ima svega 3.500 ljudi ili da Rod Stjuart, na turneji koja mu je do tada bila najuspešnija u karijeri, otkaže beogradski koncert zbog slabe prodaje karata. E, onda je došla pustoš devedesetih i publika je postala gladna koncerata, tako da poslednjih godina sa zadovoljstvom podnosi navalu stranih izvođača.

Ivačković navodi da smo od avganistanskog stigli do londonskog tempa u koncertima, što na prvi pogled deluje sjajno. Međutim, naš sagovornik misli da će tu uskoro biti velikih potresa.

– Ovo je malo, siromašno tržište i ljudi će, pošto nemaju novca, postati mnogo izbirljiviji nego što su sada. Treba znati da su engleski i američki bendovi otkrili finansijski raj na novim tržištima, među koje spada i ovaj deo sveta. Jer, uprkos siromaštvu, neki promotori sa Balkana nude izvođačima više novca nego što je regularna cena koncerta i tako veštački podižu cenu izvođaču. I to je toliko uzelo maha da su se razumniji ljudi povukli iz posla dok se stvari ne vrate u normalne okvire – zaključuje Ivačković.

Jelena Koprivica