Najmanje 118 deponija u Beogradu

Imam utisak da je nivo čistoće u nekoj zemlji u vezi sa stepenom njenog razvoja. I da kako zemlja napreduje ekonomski, tako se kod nje menjaju životni stilovi, a životna sredina bolje štiti.

Kod nas, međutim, kojim god putem da se krećemo uvek ćemo naći bar jednu deponiju, manju ili veću. I gotovo da smo se navikli na to. Otkud toliko deponija? Neke ljude nikada nećete videti da bace ni papirić, a neke ćete videti kako ostavljaju smeće. To mi daje za pravo da kažem da kućno vaspitanje veoma utiče na navike ljudi i na njihov odnos prema prostoru u kojem žive.

Beograd ima najmanje 118 registrovanih divljih deponija. U „Gradskoj čistoći” procenjuju da je na tim deponijama oko 3,5 miliona kubnih metara otpada. To je jedna zastrašujuća količina pre svega građevinskog otpada i šuta, ali i običnog smeća. Veoma je teško takve prostore očistiti, jer potrebna je ogromna mehanizacija, veliki broj vozila, pa i onih specijalnih, da bi se takvi prostori doveli u red. S tim što šut treba negde odneti. To i činimo, ali neke od ovih deponija pokušaćemo da rekultivišemo, što znači da ćemo prostor izravnati i prekriti zemljom. To je u skladu s ekološkim principima. I jeftinije je, jer grad nema tehničkih mogućnosti da sve to negde sklanja.

Moramo ovu godinu da iskoristimo za propagandu, da počistimo Beograd koliko god je to moguće, da kultivišemo prostor, da posadimo sadnice. Postavićemo i table s natpisima na prostorima koje uredimo. Napisaćemo: na toj površini biće to i to, molimo ne bacajte smeće. Dok ne napravimo tu čuvenu komunalnu policiju. Korak u tom pravcu je uključivanje ekološke inspekcije u sastav našeg sekretarijata. To je važno, jer bez inspekcije ne možete sprovoditi određenu politiku. Očekujemo i da u novim ekološkim zakonima kaznene mere budu znatno oštrije. Pokušaćemo neke od ovih deponija da kontrolišemo pomoću kamera kako bismo pouzdano registrovali one koji na nelegalan način odlažu smeće. I moram da kažem da se to neće završiti samo na njihovom kažnjavanju nego smo voljni da organizujemo i medijsku kampanju – da javno saopštimo koja to institucija ili pojedinac zagađuje životnu sredinu.

Sada se broj kažnjenih zagađivača svodi na nekoliko njih godišnje, a i kazna je svega nekoliko hiljada dinara. Kažnjenih nema više zato što moramo imati inspektore na mestu na kom se, baš u tom trenutku, odlaže smeće. Potreban nam je „monitoring”. Ekološka inspekcija u Beogradu sada ima 18 zaposlenih, ali oni rade sve poslove u vezi sa zaštitom životne sredine, od kontrole buke u kafićima do odlaganja smeća na neodgovarajućim mestima. Verujem da bi i uz ovako mali broj inspektora samo oštrijim kaznama i medijskom podrškom promenili stanje na terenu. Dovoljan je jedan slučaj, samo da nekog maksimalno kaznimo i obavestimo javnost, i efekti bi bili veliki. Ovako, to je posao bez kraja: komunalne službe neprestano čiste, izdvajaju se ogromna sredstva iz budžeta, ali stalno niču i nove deponije.

To moramo zaustaviti koristeći i atmosferu izgrađenu u javnosti. U razvijenim zemljama javnost u tom pogledu ima važnu ulogu. Tamo građani obaveštavaju nadležne kad neko prlja zajednički prostor. I mi ćemo pokušati da u akcije uključimo nevladine organizacije za koje verujem da su spremne da pomognu da problem čistoće ne ostane samo na zakonima, državi i komunalnim službama.

Sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine u Beogradu