Pršut „praznik” za nepce, ne i za srce

Smanjite so u ishrani i smanjićete svoj visok krvni pritisak, nezaobilazni je savet koji će lekari dati pacijentima, iako ima mnogo dokaza da ovaj začin ipak nije jedini, ni glavni krivac za hipertenziju. Profesor dr Branko Jakovljević sa Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta je na nedavnom stručnom skupu posvećenom nedoumicama o lečenju visokog pritiska, dao mnogo korisnih saveta o tome ako nas već muči krvni pritisak, kako da pokušamo da ga regulišemo sa što manjom dozom leka. S obzirom na procenu da u Srbiji od visokog krvnog pritiska. boluje više od dva miliona stanovnika i da su bolesti srca i krvnih sudova uzrok smrti u 57.7 odsto slučajeva, ovo je bila vrlo važna tema na skupu koji je organizovala farmaceutska kuća „Berlin hemi”

Krvni pritisak 140 sa 90 mmHg je vrednost za koju lekari najčešće kažu da zahteva lečenje medikamentima, ali dr Jakovljević je upozorio da se ciljne vrednosti moraju individualno proceniti, jer zavise od uzrasta, stanja vaskularnog sistem i posebno od broja faktora rizika (dijabetes, gojaznost, bolest bubrega) koja neka osoba ima.

– Samo kod četvrtine zdravih ljudi veće količine kuhinjske soli izazivaju skok pritiska. Starenjem taj procenat raste. Opšte preporuke su da dnevno ne treba unositi više od šest grama kuhinjske soli. Znači, već sa 430 grama hleba ispunjene su dnevne potrebe za natrijumom. Suhomesnati i konzervisani proizvodi imaju visok procenat natrijuma, na primer, samo 100 grama pršute je puna dnevna doza natrijuma. Industrijski prerađene namirnice poput jetrene paštete ili mesnog nareska kao i punomasni, polutvrdi i tvrdi sirevi imaju visoki sadržaj natrijuma – čak od 700 do 1700 miligrama.

– Zato je tofu sir od soje izuzetno siromašan natrijumom i odlična zamena za natrijum kod osoba koje su ugrožene – objašnjava dr Jakovljević.

Kiseli kupus je naš simbol, ali u 100 grama ima 700 miligrama natrijuma. Tako kada se kiseli kupus koristi u ishrani nije dovoljno držati glavicu pod mlazom vode, već on mora da stoji u vodi koja će se menjati tri ili četiri puta, najmanje 40 minuta, da bi se otklonio višak natrijuma.

Dr Jakovljević je naveo da su mnoge studije ukazale da je natrijum tek indirektan krivac i da je bitnije voditi računa o odnosu nivoa kalijuma i natrijuma u namirnicama. Tako povoljan odnos, pa odmah i preporuku da se češće nalaze na jelovniku dobijaju sveže i sirove namirnice poput banana (365 miligrama kalijuma) badema (800), avokada oraha (500), sojino brašno (1740), ali i krompira, spanaća, mahunarki i ostalog zelenog povrća. Način pripreme jela, upozorio je dr Jakovljević u mnogome definiše da li će namirnica sačuvati povoljan odnos. Na primer, skuša sadrži 6,6 puta više kalijuma nego natrijuma, ali onog časa kada je pripremimo u rerni, pečenjem se odnos spušta na 4,2 puta. Ako je pržimo u tiganju samo 1,4 puta ćemo imati veću količinu kalijuma nego natrijuma.

Lekari često savetuju pacijente da piju vodu sa malom količinom natrijuma. Po dr Jakovljeviću to je posledica preteranog straha od natrijuma i nepoznavanje osnovnih stvari. Jer, mala količina natrijuma u vodi, koja se čak ponekad reklamira i hvali, znači i malu količinu i drugih minerala. U krajevima gde se pije tvrda voda, puna minerala, pojava kardiovaskularnih bolesti je čak i 30 odsto niža, u odnosu na oblasti gde se pije meka, odnosno oligomineralna voda.