U Hrvatskoj novogodišnja noć na trgovima

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, decembra – Već prvih dana decembra gradovi širom Hrvatske dobijaju novi izgled, naročito u večernje sate koji u ovo doba godine nastupaju već tamo oko četiri posle podne: veselo ukrašeni i osvetljeni najraznovrsnijim svetlosnim izmišljotinama koje dočaravaju zimsku idilu nagoveštavaju skori dolazak Božića (25. decembra) i Nove godine.
Ovi praznici slave se u Hrvatskoj u jednom dahu, duže od mesec dana, pa u to vreme i škole odlaze na zimski odmor, a većina stanovništva smanjuje radni elan i pažnju usmerava na pretpraznični šoping, koji u ove dane doživljava svoje najintenzivnije godišnje uzlete. Troši se enormno na poklone i pripreme za obe proslave, a kako se nadoknađuje taj novac u kućnom budžetu ne umeju da objasne ni najeminentniji ekonomisti. Uglavnom se posle svega ponovo svi čude i ostaju nemi pred novim potrošačkim rekordima.

Ukrašavanje gradova i organizovanje zajedničkog dočeka Nove godine na gradskim trgovima u Hrvatskoj je postala već tradicija, u kojoj prednjače naravno one sredine koje su bogatije. Na trgove pred poslednju ponoć u godini pretežno izlaze mlađi, ali je uobičajeno i da im se u konačnoj ponoćnoj šetnji pridružuju i sve ostale generacije, pogotovo ako ne pada kiša već bude zaista prava zimska atmosfera. Iz gradskog budžeta finansiraju se popularni ansambli i pevači koji "greju" atmosferu, a uz njih redovno i pečene kobasice uz kuvano vino i ostala pića koja se u nekim bogatijim sredinama za tu priliku toče i besplatno.

Tako je i u Zagrebu i niko ne postavlja pitanje da li bi se ovako utrošen gradski novac mogao iskoristiti bolje, recimo za unapređivanje nekih komunalnih delatnosti. U ovoj sredini, naime, ljudi i inače cene spoljni izgled, pa će na "fasadu" (u šta spada i odevanje i lični izgled uopšte, ali i izgled sredine u kojoj žive) lakše i rađe dati nego na nešto iza nje. Zato svi cene kada se njihove lokalne vlasti potrude da im urede i ukrase okolinu barem za Božić (Nova godina u Hrvatskoj, kao i u mnogim zemljama Zapada ide uz i posle njega) a to znaju i oni čiji izbor zavisi od volje građana, pa se onda i potrude za takve stvari. Uostalom, zna se da zadovoljstvo za dušu znatnim delom dolazi kroz oči, pa je onda razumljivo što se gradskim središtima ovde poklanja tolika pažnja pred najveselije praznike u godini.

Na središnjem zagrebačkom trgu već godinama se obavezno u tu svrhu postavi i ogromna živa smreka, a pozornice za zabavljače u novogodišnjoj noći postavljaju se i na obližnjem Cvetnom trgu. Najveći gradovi u Hrvatskoj, kako saznajemo, nameravaju da na ukrašavanje i zabavu na otvorenom u predstojećoj novogodišnjoj noći potroše desetak miliona kuna (oko 1,4 miliona evra). Najviše će potrošiti Zagreb, čiji račun u tu svrhu izgleda ovako, a predočava ga šef Gradskog ureda za prostorno uređenje Davor Jelavić:

Troškovi uređenja i ukrašavanja grada iznosiće s PDV-om precizno šest miliona i 278.000 kuna (860.000 evra). Najviše od toga ide za svetlosno ukrašavanje i rasvetna tela, što će obaviti specijalizovana firma za cenu od 5,62 miliona kuna (770.000 evra) dok nabavka i postavljanje velike božićne smreke na glavnom trgu košta 95.000 evra.

Duboko u gradsku blagajnu za božićnu i novogodišnju atmosferu posegnuće i Pula: na ukrašavanje grada potrošiće 38.000 evra, a na sam doček Nove godine na otvorenom još oko 60.000 evra. Prigodan vatromet koštaće izvan toga 5.500 evra. Split je odlučio da ovaj put ukrasi 20 ulica u središtu grada i naravno Rivu, Pjacu i okolne trgove, te 10 kilometara ulaska u grad i sve to za oko 70.000 evra. Rijeka će na ovogodišnje ukrašavanje grada utrošiti oko 140.000 evra.

Koliko će od svega toga otići u džepove estradnih zabavljača, pogotovo onih poznatijih, međutim, teže je doznati nego neku vojnu tajnu. Zagreb već, po običaju, objavljuje koga je angažovao negde polovinom decembra, ali takođe bez finansijskog podatka. Kako to izgleda konkretno može se naslutiti prema nekim informacijama sa prošlih dočeka Nove godine na gradskim trgovima, iako ni to nije nikad potvrđeno. Tako su mediji tvrdili da je popularni Džiboni za nastup u Dubrovniku tada dobio 30.000 evra, što bi mogao biti nekakav orijentir i za druge pevače tog kalibra. Međutim, koliko su dobili megamajstori estrade poput Tereze i Miše Kovača koji su nastupili u Splitu, ili Oliver Dragojević, ni danas se ne može ni naslutiti.

Božićni i novogodišnji turistički programi već su sročeni i masovno ponuđeni, a mnogi predviđaju doček Nove godine na ulicama i trgovima najrazličitijih gradova širom sveta. U zaista bogatoj novogodišnjoj ponudi, međutim, ni ove godine ne postoji Srbija ili neki njen grad kao odredište, po čemu hrvatska turistička ponuda itekako zaostaje iza slovenačke. To, naravno, ne znači da se iz Hrvatske ne ide u Srbiju i turističkim povodom. Čini se to i u grupama, u privatnom aranžmanu, pretežno oni mlađi, ali tako da se kod kuće baš ne priča kuda se ide na provod. Uostalom, tek pre nekoliko dana su "Politika" i "Žurnal" krenuli najzad svakodnevno u Hrvatsku kao prvi dnevni listovi iz Srbije, pa će valjda tako doći na red i turisti u obrnutom pravcu.