Partizan uzeo titulu

Utakmicu koja je iznenada postala najveći meč srpske klupske igre pod obručima poslednjih godina, u svoje veliko veče pretvorio je - Partizan. U odlučujućem petom duelu finala košarkaškog plej-ofa protiv Crvene zvezde, pred blizu 6.000 gledalaca u našem „hramu košarke”, „crno-beli” su spektakularnom igrom i uzeli šampionski pehar i potvrdili osmogodišnju dominaciju.

„Dominiraj” – glasio je najveći transparent na tribinama „Pionira”, dok ga navijači Partizana u finišu nisu zamenili još većim, na kojem je pisalo „Ovo je naša titula”. Može biti da je to bio i odgovor na izjave „crveno-belih” igrača, koji su posle izjednačenja na 2:2 poručili da je trofej njihov.

Na terenu, Zvezda zbilja nije imala šansu. Samo kratko u prvoj četvrtini, zahvaljujući seriji dobrih poteza Amerikanca Robertsa uključujući asistenciju za „trojku” sunarodnika Ovensa, tim sa Malog Kalemegdana je poveo sa 12:7 (serija 10:1). Sve osim toga je bila prava slika Partizana, koji je u završnici prvog poluvremena propustio da dođe do dvocifrene prednosti. To mu je pošlo za rukom u 27. minutu, ubrzo je došla i do 19 poena viška, a naposletku je bilo 73:61 (17:15, 17:12, 24:13, 15:21) – 3:2 u seriji.

U prvom poluvremenu pod Zvezdinim obručem vladala je Partizanova eskadrila: skoro polovinu svojih koševa u toj polovini meča „crno-beli” letači su postigli „zakucavanjima” (tri Rakočevića, dva Veselog, Lazmija). Još jednim takvim efektnim pogotkom Veseli je i u drugom poluvremenu pokrenuo svoj tim, koji je potom aktivirao i oružja iz daljine. Milenko Tepić je pogodio „trojku” za 39:30, a malo kasnije je Aleksandar Rašić, koji je u finišu druge četvrtine promašio tri otvorena šuta za tri poena, pogodio tri puta za tri poena. Prvi od njegovih osam „vezanih” poena razliku je nepovratno učinio dvocifrenom. Početkom poslednje četvrtine, većinu od oko 500 navijača Zvezde koja je počela da napušta poprište bitke, sa još dve „trojke” ispratio je kapiten Božić.

Zvezdin napad naišao je ovoga puta na zid, pored kojeg je bio prinuđen da često šutira i sa sedam metara, bila je to Partizanova odbrana protiv koje nije vredeo ni genije Svetislava Pešića ni povratak Ovensa posle tri utakmice pauze (17 minuta na parketu). Kako je Partizan ratovao pod koševima, govori i to što je Zvezdin najveći borac Vladimir Štimac proveo samo sedam minuta na parketu.

Još jednom, Partizanov trio reprezentativaca nije imao sjajno šutersko veče – Tripković, Veličković i Tepić pogodili su četiri od 13 šuteva iz igre, ali su uložili i poslednje atome snage u svoju poslednju utakmicu u „crno-belom” dresu pred odlazak u inostranstvo. Kao i mnogo puta ove sezone kada je utakmica za oba tima bila „biti ili ne biti”, igrači Duška Vujoševića, na kojeg se ovog puta prijatelji verovatno neće ljutiti što „razlika nije otišla na 20 poena”, pokazali su najveću snagu.

Od početka druge četvrtine, u dvorani su bili i fudbaleri Partizana, koji su par sati ranije podigli šampionski pehar – od sinoć i fudbalski i košarkaški klub „crno-belih” imaju po 33 trofeja. Na kraju, nastalo je zajedničko slavlje i njih i navijača, koji su još sat pre početka stvorili ambijent za pamćenje.

Zlatne medalje igračima Partizana predao je Tihomir Bubalo, komesar Lige, koji je trebalo da prvo stavi srebrna odličja oko vrata Zvezdinih košarkaša, ali kako je već nastalo slavlje „crno-belih”, to je uradio njihov učitelj Pešić. Partizanovom kapitenu Biožiću pehar je uručio Dragan Kapičić, predsednik Košarkaškog saveza Srbije.

Dvorana „Pionir”. Gledalaca: 5.825. Sudije: Belošević, Jovčić (Beograd), Vojinović (Novi Sad).

Partizan: Tepić 5 (jedna „trojka”), Milošević, Rašić 17 (3), Tripković 5 (1), Veličković 9, Lazmi 12, Aleksić, Vitkovac 2, Božić 6(2), Rakočević 6, Veseli 11, Vraneš.

Crvena zvezda: Kešelj 4, Roberts 6, Kikanović 3, Marković 9 (1), Marinović 15 (1), Stević, Dragićević 11, Milošević, Ovens 5 (1), Štimac 1, Bakić, Bjelica 7 (1).