Krv (ni)je voda

Korisnik usluga jedne švajcarske firme koja se bavi utvrđivanjem porekla genetskim metodama piše: „Za mesec dana sam saznao da je moje originalno ime Morison. Poreklo Morison klana može se unazad naći sve do ere Vikinga. U stvari, moje galsko ime je McMathan (Medved), moj predak je u vreme tridesetogodišnjih ratova kao vojnik došao u Nemačku i oženio se. Kako niko nije razumeo njegovo prezime, on ga menja u sadašnje, Moritz”.

Ta ista firma i njihova istraživanja pominju se i u jednom NIN-ovom tekstu. Ova firma nudi analizu DNK i haplotipizaciju kojom možete porediti sopstveni genetski materijal sa DNK-profilima drugih koji se nalaze, kako sama firma kaže, u najvećoj svetskoj bazi podataka. Pri tome su haplogrupe nešto kao ogromni ogranci ljudskog rodovnog stabla koji pokazuju kako su se ljudske populacije kretale tačno definišući geografsko područje. Ako su haplogrupe delovi rodovnog stabla onda su haplotipovi lišće na tom stablu tako da možete saznati odakle potičete tj. kome plemenu je vaš predak pripadao. Na taj način i drugim pomoćnim metodama dobijate informacije i o majčinoj i očevoj liniji koja omogućava utvrđivanje „rođaka po genima” tj. sa kime sve delite zajedničke pretke.

Ovakav način evaluacije porekla sigurno mnogima smeta: zbog rasističke teorije nacista, zbog saznanja da genetski pripadate nekom klanu a da vam ta pripadnost ponekad nije po volji. Zato svaka osoba treba sama da odluči da li i koliko želi da zna o svom genetskom profilu i poreklu. Ono što je bitno jeste da vaše individualno genetsko poreklo ne definiše vašu istorijsko-antropološku-religiozno-jezičku-rodoljubivu-navijačku i ostale kategorizacije i pripadnost.

(/slika2)U tekstu se opisuje naše poreklo i navode paralele sa nekim našim južnim susedima. Prosečan stanovnik Srbije je mešavina Slovena, Ilira, Tevtona, Kelta, Feničana, Helena pa čak i Vikinga. Istraživanje je rađeno dok su Srbija i Crna Gora bile jedna država, a u genetski profil je uključeno i stanovništvo Kosovo i Metohije. Ipak, ako je verovati podacima (iz tabele) vidi se u kojoj su meri migracije, ratovi, potraga za hranom i radom uticali na prilagođavanje, mešanje i srođivanje.

Pisao sam firmi da mi pošalju originalne rezultate ili naučnu publikaciju (nažalost bez odgovora), jer bilo bi poželjno videti i profil naših zapadnih komšija. Ono što je interesantno su činjenice da sa mnogima sa kojima smo doskora ratovali imamo zajedničke srodnike plus da i oni sa druge strane poljane nisu ostali imuni na posledice međusobnog mešanja krvi. Da li ovakav način otkrivanja sličnosti i razlika menja naš i njihov identitet, percepciju i toleranciju prema svojim i tuđima? Da li bi sve izgledalo drugačije, da li bi se u finalu državnog Kupa sreli FK Partizan i NK Nafta Lendava, a ne Partizan i Sevojno? Koliko puta dnevno se pitamo kuda ide naša zemlja dok se u isto vreme trudimo da očuvamo identitet i državu? Imamo li plan kada i vrapci znaju da zbog očajnog nataliteta i stalnog iseljavanja u Srbiji godišnje nestane 50.000 ljudi? Grad veličine Sremske Mitrovice.

Hoće li se zato o srpskom narodu u budućnosti pričati kao o drevnom? Možda će 2525. godine Ming Jao iz Sečuana napisati: „Za samo pet minuta sam saznao da je pre 486 godina moj predak došao iz Srbije u Kinu. Zahvaljujući genetskoj firmi saznao sam da se zvao Mihajlo Jovanović i da je pripadao starom narodu Srba. Kako je u Srbiji bio najbolji student u klasi, a nije imao posao ostao je ovde, zaposlio i oženio. Igrom slučaja, krajem 20. veka jedan moj drugi predak iz Kine otišao je u Srbiju, tamo ostao tako da ih sada tamo ima skoro 120 miliona. Iduće nedelje igraju finale svetskog prvenstva u fudbalu protiv San Marina.

Sve zavisi od plana.