Evropsko nebo nad Srbijom

U mnogo čemu zaostajemo za bivšim jugoslovenskim republikama, ali u jednoj oblasti Srbija je lider – u vazduhoplovstvu. Ko bi rekao, kad imamo dva poluupotrebljiva aerodroma(beogradski "Nikola Tesla" i niški "Konstantin Veliki" nemaju kategoriju III koja podrazumeva funkcionisanje u uslovima smanjene vidljivosti, manje od 50 metara). Međutim, Direktorat civilnog vazduhoplovstva uspeo je da obezbedi da dozvole pilota, tehničkog osoblja, školskih centara za obuku, centara za vazduhoplovnu medicinu izdate u Srbiji postanu važeće širom Evrope!
Ovo je prvi put u istoriji srpskog vazduhoplovstva da su naše dozvole priznate u celini u Evropi. Praktično, domaći piloti i tehničari će moći da rade bez problema svuda u Evropi, ali i u svetu gde su priznate evropske JAR dozvole. Takođe, strani piloti će moći da dolaze u Srbiju da rade, produžavaju dozvole, obavljaju lekarske preglede. A naši školski centri će moći da školuju evropske pilote i mehaničare.

Katarina Andrić-Milosavljević, savetnik u Direktoratu, objašnjava da je uspeh još veći kada se zna da mnoge zemlje koje su članice Evropske unije nemaju priznate dozvole u kategorijama koje mi imamo. Na primer, Austrija nema licencu za školovanje pilota i tehničkog osoblja, Bugarska, Rumunija, Grčka nemaju priznate dozvole u nekoliko kategorija, da ne govorimo o bivšim jugoslovenskim republikama.

Zbog toga, kaže naša sagovornica, Srbija već sada ima realne izglede da postane regionalni centar za školovanje pilota i izdavanje licenci.

Malo je poznato da je Kraljevina Srbija među prvim evropskom državama uredila pitanja civilnog vazduhoplovstva proglašenjem Uredbe o saobraćajnim spravama koje se kreću po vazduhu, od 21. februara 1913. godine, nekoliko meseci pre nego što je sličan propis donela vlada SAD.

Vazduhoplovni Beograd potvrđuje svoju poziciju u regionu i time što su dva crnogorska avio-taksi prevoznika, Di er i Vektra, kao i nacionalna kompanija Montenegro erlajns registrovani u srpskom Direktoratu.

Nebo nad Srbijom postaje sve prometnije. Pored JAT-a i Aviogeneksa, registrovana su i četiri domaća avio-taksi prevoznika: Pelikan, Er Pink, Avio servis Vlade Srbije, Prins Aviations. Nije zanemarljiv ni učinak oko 50 aviona privredne avijacije (drumaderi, Antonov 2, grumen), 20 pilotske akademije... a tu je čak i sedam balona!

Registrovano je i nekoliko helikoptera stranih državljana. Po pravilu Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, vlasnik letelice može da registruje vazduhoplov gde god poželi. U tom slučaju je obavezan da na letelici istakne zastavu, grb i oznaku zemlje u kojoj je registrovao letelicu.