Uspon i pad reformskog lidera

Prema poslednjem Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija zauzima 85. poziciju od 134 zemlje, što je svrstava u zemlje niske konkurentnosti u svetskim, ali i regionalnim okvirima. Iako je, posle prethodnog pada, u poslednjem bodovanju svoj rang popravila za sedam mesta, nalazi se na začelju grupe od 27 tranzicionih zemalja i zemalja druge faze razvoja, koje teže povećanju ukupne konkurentske pozicije i koje su joj direktni konkurenti u privlačenju investitora. Takvo poboljšanje nije bilo dovoljno da se preseli u sledeću fazu razvijenosti (što je uspelo Čileu, Rusiji, Latviji, Litvaniji, Poljskoj i Turskoj). Uz to našoj grupi priključile su se Albanija, BiH, Ukrajina, Kolumbija, Ekvador i Tunis, a od zemalja iz okruženja Srbija je bolje pozicionirana samo od Makedonije na 89. i BiH na 107. mestu.

Šta je po Svetskom izveštaju o konkurentnosti srpska prednost, a šta slabost?
Aduti Srbije, u ovom momentu su: kvalitet matematičkog i naučnog znanja i visokog obrazovanja, vreme osnivanja preduzeća, visina ukupne poreske stope, vreme potrebno za osnivanje firme, niži troškovi otpuštanja radnika, stepen zaštite investitora, indeks radnog zakonodavstva, strane direktne investicije i tehnološki transferi, upotreba personalnih računara, broj naučnika i inženjera.

Dok su joj najveće prednosti, po ovom vrednovanju, u zdravstvu i osnovnom obrazovanju, najkritičnije oblasti su „složenost poslovanja” i „institucije” u kojima nemamo nijedne komparativne prednosti. Srbiji konkurentnost obaraju: veliki teret državne regulacije, neuspešno poslovanje državnih korporacija, nedovoljna zaštita interesa malih akcionara, loša infrastruktura, posebno putevi, nedovoljna obuka zaposlenih, niska stopa nacionalne štednje, tržišna dominacija, odnosno monopolizovano tržište i neefikasnost antimonopolske politike, odliv mozgova, nedovoljno sofisticirano finansijsko tržište i tehnološko zaostajanje preduzeća.

Analiza Svetske banke, prošle godine upakovana u studiju „Poslovanje u 2009” ukazuje na pogoršanje poslovnog ambijenta, usporavanje reformi i Srbiju lidera iz 2005, koji u međuvremenu nije napravio nijedan krupniji pomak, spušta za još tri – na 94. poziciju na rang-listi 181 zemlje. Istina, Srbija ima bolju poziciju od Hrvatske (106) i BiH (119), a lošiju od Mađarske (41), Rumunije (47), Slovenije (54), Makedonije (71), Albanije (napravila skok sa 135 na 86. mesto i sa Azerbejdžanom koji je napredovao sa 97. na 33. poziciju postala reformski lider u poslednjem vrednovanju) i Crne Gore (90). Srbija se jedino na poslednjem testiranju popravila u uknjižbi imovine, a najslabije je rangirana u kategoriji izdavanja dozvola (173. mesto) i po komplikovanim poreskim procedurama.

Međutim, u Zavodu za razvoj ukazuju da postoji i jedan pokazatelj u kome Srbija polako, ali sigurno napreduje od 2000. godine: indeks humanog razvoja koji govori o postojanju uslova da ljudi u jednoj zemlji žive dug i zdrav život, da su obrazovani, da imaju pristup sredstvima neophodnim za pristojan životni standard i mogućnost da učestvuju u životu zajednice. U poslednjem UNDP Izveštaju humanog razvoja za 2008/2009. godinu (prema podacima iz 2006) prvi put je Srbija u grupi zemalja sa visokim nivoom humanog razvoja (iznad 0,8), odnosno stavljena je na 65. mesto u svetu. Tako je na evropskoj rang-listi Srbija u 2008. godini bolje rangirana po humanom, nego po ekonomskom razvoju. Ali i po ovom indeksu bolji smo samo od BiH, Albanije i Makedonije.