Crnogorsko „krečenje” istorije

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica, 9. jula – Crnogorski parlament juče je, nakon četvoročasovne rasprave, usvojio deklaraciju kojom se osuđuju zločini počinjeni u Srebrenici 1995. godine.

U deklaraciji se navodi da Skupština Crne Gore najoštrije osuđuje zločin u Srebrenici, kao i sva druga zlodela počinjena tokom sukoba na prostorima bivše Jugoslavije.

Za deklaraciju suglasali predlagači, poslanici vladajuće koalicije – Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije Crne Gore, zatim Pokret za promene i Bošnjačka stranka,a protiv nje su glasali poslanici Socijalističke narodne partije i Nove srpske demokratije.
Potpredsednik Skupštine i predlagač deklaracije Rifat Rastoder rekao je da motiv za predlaganje tog dokumenta „nije ni uskonacionalni, ni uskostranački, već želja da se iskaže civilizovan odnos prema žrtvama zločina” i da je „tokom rata bilo mnogo zlodela, ali je Srebrenica sinonim za počinjene zločine”, a Crna Gora „je u to vreme bila deo Savezne Republike Jugoslavije koja je „nedvosmisleno bila uključena u rat u Bosni i Hercegovini”.

Predstavnici nekih opozicionih partija tražili su da se deklaracijom, zapravo, osudi i ondašnja crnogorska vlast koja je, kako je ocenjeno, „voljno ili nevoljno bila umešana u politiku koja je dovela do zločina u Srebrenici”.

 Poslanik Pokreta za promene Koča Pavlović kazao je: „Ne sme se dozvoliti da deklaracija bude trojanski konj u cilju ispravljanja uloge tadašnje zvanične Crne Gore”, jer postoji opasnost da „taj dokument bude iskorišćen za ’krečenje’ istorije”.
„Zato deklaracija o Srebrenici, iako važna i neophodna, ne bi smela da se pretvori u političku alatku vladajuće elite kojom se aboliraju strukture odgovorne za ratna dešavanja u Crnoj Gori i njeno učešće u ratovima koji su pratili raspad bivše Jugoslavije.”

 Po rečima poslanika SNP-a Predraga Bulatovića, deklaracija o Srebrenici „predstavlja zloupotrebu rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici i politički marketing predlagača Socijaldemokratske partije”.

 „U ovoj deklaraciji se nigde ne kaže da se njom prihvata evropska rezolucija o Srebrenici već se u njoj kaže nešto drugo.Pitam se zašto ovu deklaraciju parlamentu nije uputio premijer Vlade Crne Gore, kako je i preporuka Evropske unije”, pitao je Bulatović. „Za SNP bila bi prihvatljiva deklaracija, ali ona mora da se proširi na sve ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije. Ovom deklaracijom mi smo danas još više posvađani u Crnoj Gori i ovo je podmetanje kukavičjeg jajeta građanima Crne Gore.”

Ispred Bošnjačke stranke Suljo Mustafić je saopštio da Crna Gora kasni za „priznanjem vlastite odgovornosti jer je doprinosila genocidu u BiH” i da sada „mora da iskaže da želi da se suoči sa svojom prošlošću i da trajno učestvuje u obeležavanju datuma na žrtve iz Srebrenice”.

 Odgovarajući mu, poslanik Nove srpske demokratije Radojica Živković je kazao kako je očekivao da će „Mustafić navesti bar jedan primer zločina koji je počinio njegov narod i osudu istoga ako zaista želi iskreno pomirenje”.

U ime NSD-a Goran Danilović je rekao da bi trebalo osuditi sve zločine koji su se desili na prostoru bivše Jugoslavije.

„Ne može se usvojiti deklaracija po kojoj će jedan narod biti čist, a drugi prljav. Pitam premijera šta je on učinio da spreči zločin nad mojim narodom, a potom nad onim u Srebrenici. Moj narod je decenijama ubijan i pitam šta dobijamo ovom deklaracijom kojom ćemo izvaditi trn iz njihovog, a balvan iz našeg oka?”

Danilović je rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici označio kao pokušaj da se „opere” uloga Evropske unije u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije.

 Njegov kolega Budimir Aleksić je rekao: „Istina je da je u Srebrenici stradalo 3.300 Srba” i da deklaracijom i taj zločin treba osuditi, a ne samo onaj koji se odnosi na muslimane.

„Ako to ovaj parlament ne želi, neka kaže da Srbi ne mogu biti žrtva, da niko ne želi suditi onima koji su u Bratuncu ubili nekoliko hiljada Srba ili za onih 10.000 pobijenih u Sarajevo. Zašto se sve to ne unese kao osuda u Srebrenici?” – pitao je on.

Rastoder je Aleksiću zamerio što sumnja u namere predlagača koji, navodno, želi da se osude samo žrtve jednog naroda, a ne svih, a „istina je da deklaracija poziva na osudu svih zločina, bez obzira na etničku pripadnost žrtava”.

„Pitam se šta ćemo sa stotine hiljada ubijenih u raznim ratovima i dešavanjima, sa pokličima ’Žica, žica, Srebrenica’, ’Srbe na vrbe’, ’Srbe na kolac’, sa onima koje smo proganjali i ubijali samo zato što su drugačije mislili, šta ćemo postići ovim dokumentom”, pitao je poslanik Pokreta za promene Branko Radulović. „Ova deklaracija će ponovo produbiti neslogu u Crnoj Gori. Oni ljudi koji su vodili Crnu Goru devedesetih – Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović treba prvi da krivično odgovaraju za širenje mržnje, jer to od nas traži naše potomstvo.”

Skupštinski Odbor za ljudska prava juče je odbio i skupštini predložio da ne usvoji amandman Nove srpske kojim se predlaže osuda, kako navode, „komunističkih režima i svih zločina učinjenih nakon Drugog svetskog rata na tlu bivše Jugoslavije”.

Novica Đurić