Slovenska melanholija i galska rafiniranost

Sirotinjski skraćen i poluotkazan, ovogodišnji čelo fest se, ipak, održao, ali sve sluti da će se iz materijalnih razloga ubuduće skraćivati još više ili, možda, otkazati što bi bila velika šteta, koliko zbog koncerata, toliko zbog mnogobrojnih susreta mladih violončelista sa svetskim umetnicima i pedagozima na brojnim časovima i master kursevima koji predstavljaju ravnopravni program koncertnom delu.

Otvaranje je razočaralo, jer je istaknuti svetski violončelista Ralf Kiršbaum svirao sasvim nonšalantno Hajdnov Koncert u De duru ne rekavši mnogo. Daleko je korisniji bio kao izvrstan pedagog. Pratio ga je BGO „Dušan Skovran” sa dirigentom Biljanom Radovanović. Niz sledećih koncerata održan je u sali škole „Stanković”, prepune zainteresovane publike. Među doajenima bila je Sandra Belić, ali njen učenik Nemanja Stanković je pokazao svoj raskošni dar u teškom programu čiji su temeljni deo činile dve velike sonate Betovenova u ge molu i Bramsova u Ef duru. Toliko strasti, angažmana, srčanosti odavno se nije čulo. Još nekoliko mladih je najavilo svoje ozbiljne korake na muzičkoj sceni. Pored niza klavirskih saradnika, odranije poznatih i priznatih od publike, pojavila su se i neka nova imena. Među njima se istakao talentovani Hrvoje Ivović, apsolvent klavira na beogradskom FMU (pratio je Sandru Belić u Foreovoj sonati u ge molu).

Vratili smo se na Kolarac koncertom Danijela Miler-Šota, najavljenog kao svetsku megazvezdu. Svirao je u pratnji pijaniste Jonatana Gilada dve velike sonate, Betovenovu u A duru i Mendelsonovu u De duru, uglavnom prateći sjajnog, ali predominantnog pijanistu. Bila je to muzika za klavir i violončelo. Minijatura Mendelsona (Pesma bez reči op. 109) tek je pokazala izrazitu muzikalnost i ogromne sadržajne dijapazone soliste.

Na zatvaranju smo slušali Praški simfonijski orkestar sa njihovim stalnim dirigentom Jiržijem Koutom. Posle bledunjave Janačekove uvertire iz opere „Kaća Kabanova”, predstavio nam se jedan od najboljih izdanaka francuske čelističke škole i jedan od najznačajnijih čelista mlađe generacije, Gotje Kapison (1981) u Koncertu za violončelo i orkestar u ha molu A. Dvoržaka. Svojom interpretacijom osvojio je slušaoce pokazujući neverovatnu ubedljivost u građenju muzičke fraze, zaobljene, izrečene i dovršene, u kojoj su posebno plenila izražajna pijana. Uzbudljivosti njegovog izvođenja doprinosi veliki vibrato kojim stalno svira i koji od izvesne granice prelazi u manirizam. Bio je to spoj slovenske melanholije i galske rafiniranosti.

Orkestar se nije naročito angažovao prilikom pratnje Koncerta, ali je zato Simfonija iz Novog sveta A. Dvoržaka pokazala stav dirigenta i dobru interpretaciju ovog orkestra. Bez preterane patetike, sa odlično usklađenim delovima ansambla koji su nosile besprekorne violine, isticali su se solo flauta, basklarinet i izvanredne horne.

Pored Sandre Belić majstorske kurseve su održali svi gostujući umetnici iz inostranstva nadgrađujući koncertnu dimenziju pedagoškom, što je dalo odlične rezultate.

Apelujemo da se manjak sredstava u budžetu ne rešava srozavanjem kulture, posebno ne muzičke i posebno ne važnih manifestacija i festivala koji imaju dugogodišnji uspešan staž, koji okupljaju mnogo mlade publike i, pored umetničke, poseduju i edukativnu vrednost.