Dokumenta nestaju iz Arhiva SAD

VAŠINGTON, 20. jula 2009. - Nacionalni arhiv SAD čuva dragocenu istorijsku građu, kao što je Deklaracija o nezavisnosti, američki Ustav ili Zakon o pravima, ukupno više milijardi dokumenata.

Međutim, mnoga, takođe značajna dokumenta ili predmeti, netragom su nestali, među kojima je i patent za „leteću mašinu” braće Rajt, konstruktore prvog aviona, ili mapa mete u Hirošimi na koju je bačena atomska bomba.

Nedostaju i telegrami predsednika Abrahama Linkolna iz vremena američkog Građanskog rata, predsednički portreti Franklina Ruzvelta, fotografije svemira i Meseca američke svemirske agencije NASA, predsednička pomilovanja.

Generalni inspektor za Arhiv Pol Bračfeld sprovodi upravo istragu oko nestalog diska na kome su se nalazile kopije poverljivih podataka iz vremena administracije predsednika Bila Klintona.

Bračfeld je ustanovio da je hiljade uređaja za elektronsko čuvanje podataka, uključujući kompjutere i servere, nestalo u proteklih deset godina iz Nacionalnog arhiva i Uprave za zapise.

Senator Čarls Grasli, Republikanac iz Ajove, smatra da se radi o teškom ugrožavanju nacionalne bezbednosti i traži da se za sve dokumente i predmete koji nedostaju utvrdi kako je došlo do toga jer se njihovim gubitkom „krade istorija nacije, što je nedopustivo”.

Mnogi postavljaju i pitanje da li je Arhiv baš pravo mesto za čuvanje istorijskih materijala cele nacije i kome i kako treba omogućiti pristup. Nacionalni arhiv obuhvata 44 zgrade, raspoređene u 20 američkih država i u glavnom gradu Amerike, kao i u 13 predsedničkih biblioteka. „Kada sam došao ovde pre devet godina, niko nije priznao da imamo problem”, rekao je Bračfeld agenciji Asošiejted pres.

Od je tada formirao tim za povraćaj dokumenata. Članovi tog tima redovno posećuju razne vašare za razmenu starih dokumenata, simulacije bitaka iz Građanskog rata, i regrutuju prodavce i istražitelje u potrazi za izgubljenom istorijskom građom koja je pripadala vladi. 
 
Svaki istorijski materijal koji nedostaje ima svoju priču.

Od 1969. do 1980, dosije sa patentom letilice braće Rajt se selio od Nacionalnog arhiva, u Kancelariju za Patente do Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i svemira. Vraćen je Nacionalnom arhivu 1979. godine, a poslednji put je viđen 1980.
Vojni predstavnici su 1962. godine pregledali mape sa metama za bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki u Japanu. Te mape su od tada nestale.

Savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika Bila Klintona, Sendi Berger, uzeo je dokumente iz Arhiva u jesen 2003. dok se pripremao da govori pred komisijom koja je istraživala propuste u bezbednosti povodom terorističkih napada 11. septembra 2001.
Zbog nedozvoljenog iznošenja arhivske građe Berger je u septembru 2005. osuđen na dve godine uslovno, 100 sati društvenog rada i kaznu od 50.000 dolara, a oduzeto mu je pravo pristupa poverljivim podacima na tri godine.