Na torti Interneta 30 svećica

Pre nešto više od tri decenije (22. novembar 1977) u preteču Interneta povezale su se prve tri mreže - ARPAnet, paketska radijska mreža i SATNET (Atlantic Packet Satellite Network). U mislima ste i sami mogli, čak i da niste povezani, da ugasite svih 30 rođendanskih svećica.
Računarske mreže postojale su i ranije, a tada je prvi put pokušano da se povežu u raznorodno (heterogeno) kolo (sistem), bez obzira koju vrstu prenosa upražnjavaju. Internet od tada radi neprekidno, uz izuzetak 1983. godine, kada je je isključen zbog prelaska na novit protokol TCP/IP (do tada se koristio NCP). Izvorne adrese bile su 32-bitne, iako se za identifikaciju mreža koristio samo prvi bajt. Predviđalo se da će 256 mreža biti dovoljno za sve moguće potrebe.

Poseta Internetu iz dana u dan raste. U SAD, čak, četiri petine odraslih ljudi redovno provodi vreme na "mreži svih mreža", kako je slikovito nazivaju, pokazuju zaključci istraživanja kompanije "Haris interektiv", sprovedenog na uzorku od 2.000 Amerikanaca. Internet posećuje 79 odsto žitelja provodeći, u proseku, 11 sati sedmično. Brojke pokazuju da svake godine u ovoj zemlji ima sve više korisnika. Pre sedam bilo ih je 57 posto, a lane za 20 više.

Posećenost raste i u Evropi. Prema podacima kompanije "Komskor", broj korisnika Interneta najbrže raste u Rusiji - za samo godinu dana povećao se za 23 odsto, na 14,6 miliona. Slede Španija s 14,5 miliona (rast od 18 posto), i Irska s rastom od 16 procenata (1,5 miliona).

Svetska računarska mreža je ispred televizije, ako se posmatraju mlađi naraštaji. Na osnovu najnovijeg istraživanju "Juropijen interektiv advertajzing asosiejšn", 82 odsto mladih na Starom kontinentu od 16 do 24 godine koristi Internet pet do sedam dana u sedmici, a televiziju redovno gleda 77 posto, što je pet postotataka manje nego lane.

Uprkos tome, Internet nije rezervisan samo za mlade, jer se za 12 posto povećao i broj takozvanih "srebrnih surfera", kako zovu Evropljane starije od 55 godina. Broj ljudi koji putem "mreže svih mreža" gledaju TV, filmove i video, u jednoj godini povećao se za, čak, 150 proceneta! Više od 80 posto korisnika ne bi znalo da živi, kako su se izjasnili, bez pretraživanja Interneta. U ispitivanju je, pored ostalog, zaključeno da se 42 odsto mladih posetilaca, barem, jednom mesečno uključi na internetske stranice povezane u tzv. društvene mreže.

Ali, iskrsava i naličje ubrzanog uvećanja broja korisnika. Stručnjaci upozoravaju da bi kućna i poslovna upotreba Interneta mogla već za dve godine da izazove preopterećenje, a to znači češće isključenje, ukoliko ponuđači mrežnih usluga osetno ne povećaju najavljena ulaganja. Brz rast novih video i drugih sadržaja mogao bi već 2010. da preoptereti Internet, ako se ne uloži oko 137 miliona dolara u nove propusne opsege i puteve, što je dvostruko više od predviđenih investicionih planova.

Istraživači kompanije "Nemertis riserč grup" smatraju da će propusna moć optičkih mreža, usmerivača (ruteri) i skretnica (svičevi) biti dovoljna za gotovo sve moguće korisničke potrebe, ali će se nevolja pojaviti na mestima pristupa. Samo u ovoj godini posetioci će nagomilati 161 eksabajta novih podataka (jedan eksabajt je oko 1.100 milijardi gigabajta).