LjILjANA LAŠIĆ

Ima većih, lepših, bogatijih gradova, ali se uvek rado vraćam u Pazar i htela bih da tako ostane! Gostoljubivost, ljubaznost, poslovni moral, tolerancija čine da se u tom gradu gost oseća kao kod kuće. Uvek sam se plašila da političari ili politika ne poremete taj sklad. Nikada u Pazaru nisam strepela što imam beogradsku registraciju, što govorim ekavski, to nikom nije smetalo... Ili ja takve nisam srela. Onda su se desile vehabije, koncert "Balkanike" je otkazan, instrumenti razbijeni... a ja sam opet otišla u Pazar, i opet srela divne ljude: "Hoćeš da te vozimo u Sopoćane, Srpkinja si, bre, sramota da ne ideš". Kad god odem u Pazar, Muslimani me odvezu u Sopoćane, nebrojeno puta.

Poznajem takav Pazar, a ovaj drugi gde se ljudi ubijaju na biračkim mestima ne želim ni da upoznam. Mada želim da upozorim! Ubistvo u Pazaru samo je odraz svega što se u ovoj zemlji godinama dešava: ubistva, uvrede, pretnje, ucene, uslovljavanja, a sve u ime politike. Dele nas na članove, pristalice i ostale.

Ruždija Durović ubijen na lokalnim izborima.

Sin pucao u oca na referendumu u  Crnoj Gori.

Tuča članova  DS-a sa članovima DSS-a.

SPO protiv radikala.

G17 zabranjuje radikale... I tako u nedogled.

O aferi Bodrum, lažima, lopovlucima, korupciji iluzorno je govoriti... Nijedna afera nema epilog. Šta beše sa Kolesarom, Janjuševićem, generalom Perišićem, Dragićem?

Šta očekujemo od običnih ljudi?  Kad mogu oni, mogu i ja. Moral se dokazuje ličnim primerom, a kod nas stranke nisu političke asocijacije istomišljenika, kod nas su stranke azil za nemoral i beščašće. Radi šta hoćeš – stranka je iza tebe.

Kod nas se ministri, ambasadori, direktori ne imenuju po stručnosti, kvalitetu, moralu, nego po tome koliko kojoj stranci pripada. A ono što je dobro za stranku ne znači da je dobro za državu. Zato smo ovde gde jesmo.

U zemljama duge političke tradicije normalno je da ljudi menjaju stranke, odlaze u onu koja nudi više i bolje... Narodu, ne članovima! Kod nas su stranke grupe ljudi "zakletih na vernost", kod nas su stranke sekte! Postalo je normalno upreti prstom u nekog i kazati: "Ubij ga, nije član"!

Poznajem mnoge časne ljude koji su ubijeni: moralno, profesionalno, umetnički.

Pazar, dakle, nije izuzetak, mada je bio najtragičniji. Ruždije više nema, ne može da popravi ništa, ali mi možemo. Mislimo svojom glavom, a da bismo mislili – neka glava ostane na ramenima... Uspravno!

Politički ton i političko ponašanje diktiraju vođe stranaka. Kako se ponašaju oni, ponaša se i članstvo. I Alah i Bog kažu isto: ne ubij, ne kradi, ne laži!...

Molim ove druge bogove, vođe, da i sebi i ljudima vrate samopoštovanje, da ih ne huškaju jedne na druge.

Glumica