Sledeći cilj Nađe Higl – olimpijsko zlato

Od specijalnog izveštača „Sportskog žurnala”

Rim, avgusta – Nađu Higl je bilo danas lako pronaći na bazenu „Foro italiko”. Čim se velika grupa ljudi gura da bi dobila autogram ili fotografiju od jedne riđokose devojke jasno je da se radi o šampionki sveta iz Srbije.

Italijanski mediji uspeh naše plivačice opisuju kao čudo, senzaciju prvenstva. A ona kao da još nije svesna šta je postigla:

– Ni sama ne znam da li je sve ovo java ili san. Posle trke cele noći nisam oka sklopila. Gledala sam snimak trke 10 puta i ništa mi nije bilo jasno. Mislila sam da ću dan posle svega biti svesnija šta sam napravila, ali čini se da nije tako – mirno govori Nađa Higl dok neumorno daje ko zna koji po redu autogram.

Uvek uz nju je, i u dobru i zlu, njen brat i trener Sebastijan:

– Nema tu šta mnogo da se priča. Govorimo o taktici, pripremi za trku, ali sve to pada u vodu kada se uđe u poslednjih 50 metara. Tu presuđuje srce, a Nađino je bilo ogromno u Rimu. Ponosan sam .

Pre odlaska na najveću smotru svetskog plivanja skromna i nasmejana 22-godišnja Pančevka je ponavljala da joj je cilj da uđe u polufinale. Međutim, dva srebra na Univerzijadi i sjajna vremena, pogotovo na 200 prsno, pokazivali su da je spremna za mnogo veće domete:

– Prekretnica su bile Mediteranske igre u Peskari. Tamo sam u trci štafete otplivala 100 prsno u letećem startu za 1:07,86 u „džekedovom” kostimu. Kao da sam tek tada bila svesna koje su mi mogućnosti. Počela sam mnogo bolje da radim i na treninzima i sve je nekako krenulo u pozitivnom smeru – objašnjava Higlova.

Prva njena eksplozija je bila na Univerzijadi u Beogradu. Stigla je do srebrnih medalja na 100 i 200 prsno. A lične rekorde, ujedno i državne, popravila je za tri i šest 6 sekundi.

– Nekako mi je sve leglo na Tašmajdanu. Pred svojom publikom sam pomerala granice i došla do medalja, iako to niko od mene nije očekivao, a čak i tada sam bila u punom treningu. Znala sam da mogu da postignem još bolja vremena – rekla je Nađa Higl.

Ovde se u razgovor uključio i njen brat Sebastijan:

– Svi misle da je ovo neko veliko iznenađenje. I jeste tako, ali iza ovoga stoji mukotrpan rad. Godinu dana smo se spremali za ovo Svetsko prvenstvo i samo nas dvoje znamo kroz šta smo prošli da bismo ostvarili ovaj uspeh. Ovo samo pokazuje da se veliki naporan rad kad-tad isplati.

A finalna trka je već sada ušla u istoriju. Plivala je brže nego ijedna Evropljanka ikada, a poslednjih 50 metara prosto fenomenalno. Ostavljala je iza sebe svetsku rekorderku Anamej Pirs, olimpijsku šampionku Rebeku Soni i dotadašnju evropsku rekorderku Mirnu Jukić.

– Pre trke sam bila potpuno mirna. U tome mi je pomogao i razgovor s Miloradom Čavićem koji mi je rekao da se opustim i da razmišljam samo o svojoj trci. Izašla sam na bazen potpuno gluva i slepa za sve što me okružuje. Samo sam bila fokusirana na to da pružim maksimum – govori Nađa Higl.

A taktika za trku je bila identična kao i za polufinale.

– Sebastijan mi je rekao samo da se držim dugih zaveslaja, da pratim svoj ritam i da pokušam u poslednjih 50 metara da maksimalno pojačam tempo. Tačno tako sam i postupila, i vidite gde me je to dovelo – uz širok osmeh objašnjava svetska šampionka.

Sebastijan Higl je na to dodao:

– Drago mi je što me je poslušala. Sve vreme trku sam snimao kamerom. Pored mene je bio Petar Popović koji mi je govorio kako se Nađa probija. Kada sam video na semaforu da je prva nisam mogao da verujem. Morao sam da sednem da dođem sebi od šoka.

Trenutak kada je videla da je šampionka sveta Nađa je opisala ovim rečima:

– Samo sam se lupila po glavi i rekla: „Ne mogu da verujem”.

Posle trke nije ni stigla da podeli radost s bratom i da izjavu novinarima, a već je morala da ide na pobedničko postolje:

– Dan pre trke sam pričala s Miroslavom Najdanovski i obe smo se smejale kada smo videle Brazilca Cezara Sijela, svetskog šampiona, kako roni suze dok sluša brazilsku himnu. Rekla sam joj: „Ne znam šta bih uradila da se to meni desi”, a onda se upravo to i dogodilo. Drhtala mi je brada, nešto sam mrmljala, sve je bilo kao u transu – ispričala je utiske s pobedničkog postolja svetska prvakinja na 200 prsno Nađa Higl.

Čestitke, pozdravi, SMS poruke prosto su stizale jedna drugu. Svetska šampionka kaže da zahvalnost za ono što je uradila duguje jedino bratu i roditeljima:

– Hvala mami i tati. Samo oni znaju koliko su para i živaca potrošili da bismo došli do ovog nivoa. Posle svega mislim da ne žale zbog toga.

A pitanje koje se nametalo na kraju bilo je koji motiv ima neki sportista da pliva kada dođe do svetskog trona:

– Olimpijsko zlato je moj sledeći cilj. Tome stremimo, a da li ćemo uspeti pokazaće vreme – kazala je Nađa Higl.

Vladimir Todorović