Tajna rimskog čuda Nađe Higl

Kako je bilo moguće da Nađa Higl pobedi na 200 prsno na Svetskom prvenstvu u Rimu? Odgovor na to pitanje je antologijski primer kako se u sportu dešavaju čuda.

Naša plivačica nije preko veze ušla u finale. U kvalifikacijama je imala četvrto vreme (2:23,19), a u polufinalu peto, iako je plivala brže (2:22,28).

To još nije bilo čudo. Njenih 2:23,34 na Univerzijadi u Beogradu bilo je, u tom trenutku, četvrto vreme ove godine na svetu, gordo podseća predsednik Plivačkog saveza Srbije Dušan Dimitrijević i podseća da su do Svetskog prvenstva brže od nje plivale samo još dve Amerikanke.

Dakle, njen plasman u finale, među osam najboljih plivačica na svetu, sasvim se uklapa u ono da brojke ne lažu. A u sportovima kao što su plivanje i atletika to su neprikosnoveni merioci vrednosti sportiste.

Na osnovu toga je moglo da se mašta o bronzanoj medalji. U predtakmičenju Higlova je kao četvrta zaostajala sa Austrijankom Mirnom Jukić (dvostruka evropska prvakinja u toj disciplini i osvajačem bronze na Svetskom prvenstvu u Montrealu, a u Pekingu treća na 100 prsno) sekund i 19 stotinki.

Tu razliku je u polufinalu smanjila na samo 15 stotinki, a između njih se ubacila Šveđanka Hostman s 2:22,24 (četiri stotinke bolje od naše plivačice).

Ali, pomišljati na više od toga ličilo bi na fantaziranje. Kanađanka Anamej Pirs je u polufinalu postavila svetski rekord s 2:20,12, a njegova dotadašnja vlasnica (2:20,22 na Olimpijskim igrama u Pekingu) Amerikanka Rebeka Soni je u finale ušla s 2:20,93.

Mirna Jukić, s trećim vremenom (2:22,10 u kvalifikacijama i 2:22,13) zaostajala je za Pirsovom, kad se zaokruži, dva sekunda. Higlova još i nešto više.

U finalu je naša plivačica plivala bolje nego ikad. Na 50 metara (32,72) bila je peta, na 100 (1:08,74) isto, na 150 (1:44,79) već treća i, na kraju (2:21,62) – prva.

To je novi evropski rekord, ali to nije rezultat s kojim može da se računa da se pobede Pirsova i Soni. Šta se dogodilo, pa je to, ipak, bilo dovoljno?

Kaže se da hrabre prati sreća. Onda je jasno ko prati plašljive.

– Obe su bile uplašene. A i pogrešnu taktiku su odabrale – ukratko je objasnila Nađa Higl kako je bilo moguće da dve takve plivačice podbace u trci koja odlučuje o svetskoj prvakinji.

Na osnovu rezultata u kvalifikacijama i polufinalu Sonijeva je, očigledno, zaključila da u „normalnoj” trci nema šanse da pobedi Pirsovu. Zato je odlučila da je „slomi” silovitim tempom od samog starta.

Takva taktika nije neuobičajena. Plivač ide na to da na početku stekne ogromnu prednost, da iznenadi protivnika, da ga psihički izbaci iz trke i da u poslednjoj deonici izbegne borbu.

Takav je plan bio i Čavićev na 100 delfin protiv Felpsa. Međutim, prilikom okreta, i pored toga što je dao sve od sebe, video je da Amerikanac nije zaostao onoliko koliko je očekivao i tada mu je, kako je rekao u Beogradu, bilo jasno da će biti problema u finišu.

Sonijeva je, međutim, ostvarila svoj naum. Na 50 metara je imala 31,41, a Pirsova 32,15. Sto metara je preplivala za 1:05,73 (njen svetski rekord, koji je postavila u Rimu na toj stazi je 1:04,84), a Kanađanka 1:07,67. Dakle, na polovini staze razlika je bila gotovo dva sekunda, Amerikanka je vodila za više od dužine tela. Na 150 je razlika bila još veća: Sonijeva 1:42,20, a Pirsova 1:44,66.

I onda je Rebeka Soni platila ceh za svoju „samoubilačku” taktiku. Jednostavno, nije imala snage za poslednjih 50 metara. Anamej Pirs ju je stigla i prestigla i, verovatno s dušom u nosu, pomislila da je stvar gotova.

Ko bi u tom trenutku pomislio da tamo negde na sporednom frontu, u drugoj stazi, neki torpedo zvani Nađa Higl ubrzava, ubrzava i stiže prvi do cilja.

– Imala sam sreće da sam plivala pored Mirne Jukić, mog idola. Rešila sam da je pratim koliko god mogu, a ako mi se ukaže prilika da pokušam u finišu i da je prestignem – objasnila je Nađa Higl svoju taktiku.

Pošto je plivaču nemoguće da, izuzev onih koji plivaju kraja njega, prati gde su ostali, ostaje mu da se takmiči sam sa sobom, to jest da pliva brže nego u prethodnoj trci.

Higl je tako učinila i nadmašila sebe. U Peskari, na Mediteranskim igrama, 200 prsno je u polufinalu preplivala za 1:30,75, a u Rimu, u finalu Svetskog prvenstva, za 1:21,62! Napredak kakav može da se vidi samo u filmovima naučne fantastike.

Pirsova je doplivala do srebrne medalje sa, za nju, skromnih 2:21,84 (sekund i 72 stotinke slabije od njenog svetskog rekorda postavljenog dan ranije). Jukićevoj, rođenoj u Novom Sadu, isplatilo se što je „vukla” zemljakinju – osvojila je bronzu s 2:21,97. A olimpijska šampionka Sonijeva je ostala praznih ruku – četvrta s katastrofalnih 2:22,15.

– Nađa mi je pričala kako se Rebeka Soni tresla uoči trke. Ona i Pirsova su se preračunale. U finalu Svetskog prvenstva ne pobeđuje taktika nego srce. A Nađa je pokazala da ima veliko srce – kaže njen brat i trener Sebastijan Higl, koji takođe smatra da su se „kockice idealno složile”.

Upravo u tome leži tajna rimskog čuda. Nađa Higl je besprekorno uradila sve što je bilo do nje da se te „kockice idealno slože”. A ostatak posla su, naravno mimo svoje želje, odradile njene suparnice.

Ivan Cvetković