Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

07.12.2020 u 20:15

Bajkovita čudovišta

Alberto Mangel, jedan od najposvećenijih čitalaca među piscima, Argentinac i građanin sveta, koji je živeo u Izraelu, Španiji, Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Kanadi, i patio zbog toga što sa sobom ne može da nosi svoju ogromnu biblioteku, u svojoj novoj knjizi za nas govori o likovima koji su trajno, iz literature, nastanjeni u njegovoj svesti. Njegovo delo „Bajkovita čudovišta, Drakula, Alisa, Supermen i drugi književni prijatelji”, u izdanju „Geopoetike” i u prevodu s engleskog Vladimira Kopicla, sadrži i Mangelove ilustracije večitih junaka. Ekskluzivno za srpsko izdanje „Čudovišta” Mangel je opisao i lik Kraljevića Marka, a tu su i njegovi omiljeni Crvenkapa, Kapetan Nemo, Džim iz „Haklberi Fina”, Don Žuan, mala sestra Fibi iz Selindžerovog „Lovca u žitu”, Uspavana lepotica,

Kultura

02.12.2020 u 12:29

Moj junak čuje čudesni Šostakovičev valcer

Novi roman Dragana Stojanovića „Tamna pučina”, dugogodišnjeg profesora Opšte književnosti i teorije književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, (u izdanju Doma kulture „Studenstki grad”), pojavio se nedavno, a već je ovenčan priznanjem „Beskrajni plavi krug” Matice srpske. Reč je o svojevrsnom nastavku prethodne Stojanovićeve knjige „Ćerka španskog borca”, koja je dobila Andrićevu nagradu. U fokusu „Tamne pučine” je junak koji se vraća iz Velikog rata, koji se nada, sanja, pati i voli, ali uviđa da se vrednosti u koje je verovao osipaju, da se ljudi kvare, da njegova porodica nestaje. Ovaj roman ukršta istorijske i fiktivne likove sa „duhom vremena”, postavljajući etička pitanja, o kolebljivosti prilika i karaktera ljudi, o tome da li u najgorim okolnostima ipak postoji

Kultura

30.11.2020 u 22:42

Preminuo Branimir Šćepanović

Poznati jugoslovenski i srpski pisac Branimir Šćepanović preminuo je u 84. godini u Domu za stare na Bežanijskoj kosi, objavio je na društvenim mrežama pisac i izdavač Zoran Živković. Brana Šćepanović bio je jedan od najprevođenijih srpskih i jugoslovenskih pisaca. Njegov roman „Usta puna zemlje” u Srbiji je odavno prevazišao tiraž od 100.000 primeraka, dok je na francuskom doživeo čak 23 izdanja. Novela „Smrt gospodina Goluže” ušla je u više svetskih antologija, a 2008. godine u izdanju Nolita objavljena su i njegova Izabrana dela. Šćepanovićeve pripovetke objavljen su francuskom, grčkom, mađarskom, slovenačkom i bugarskom, a pojedinačno u listovima i časopisima i na mnogim drugim jezicima, prenosi Tanjug. Nagrađivan je, pored ostalog, Prvom nagradom za pripovetku na

Kultura

27.11.2020 u 22:00

Žestoka „saganovska” drskost

Zadovoljstvo je ponovo uroniti u književni stil Fransoaz Sagan (1935 – 2004) koji je tako nepokolebljivo utisnula već svojim prvim romanom „Dobar dan, tugo”. Njena otmenost u izražavanju, suptilnost, sarkazam, strast i iznad svega sloboda, nadiru i iz njenog poslednjeg, dosad neobjavljenog, romana „Četiri strane srca” uprkos tome što je nezavršen i uprkos tome što je Denis Vesthof, njen sin, pronašavši ga u zaostavštini, i sam morao da ponegde interveniše. Roman se pojavio u Francuskoj u septembru 2019, dakle 15 godina posle njene smrti, a kod nas je objavljen početkom ovog meseca u izdanju „Lagune” u prevodu Nade Bojić. Denis Vesthof napisao je u predgovoru da ima samo nejasno sećanje o načinu na koji je ovaj rukopis došao do njega i da se to verovatno dogodilo dve ili tri godine

Kultura

17.11.2020 u 08:32

Meni je poezija radostan predah od stvarnosti

Kada postane preteško nametnuto breme vremena, može da bude dovoljno i okretanje uzorima, onima koji su prošli isto, i još sto puta gore. Tada čovek stekne mir, ili pre pomirenost koja proishodi ne iz fatalizma, već iz logičkog razmišljanja. Takvoj misli okreće nas prof. Dr Slavko Gordić, pisac, profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu, književni kritičar i esejista, navodeći ideje i analizirajući dela naših i svetskih klasika i savremenih autora. „Kašanin je negde zabeležio da smo mi mali narod sa psihologijom velikog naroda“, piše Slavko Gordić u knjizi „Među svojima“, u izdanju novosadske „Akademske knjige“. Tekstovi u ovom delu posvećeni su i Andriću, Milanu Raduloviću, Radovanu Belom Markoviću, Slobodanu Rakitiću, ali i različitim fenomenima - od jezika do politike. SPKD

Kultura

16.11.2020 u 20:15

Dramatično loš položaj mladih pesnika u Srbiji

Kragujevac – Na moskovskoj televiziji „Kanal kultura RF” krajem oktobra je predstavljeno stvaralaštvo pesnika i prevodioca Radenka Bjelanovića, člana Udruženja književnika Srbije i predsednika Udruženja pisaca Kragujevca. Sa ovim profesorom ruskog jezika i književnosti, u nedavno osnovanom „Ruskom kutku” kragujevačke Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” razgovor je vodila Natalija Zavirohina, predsednica Udruženja sunarodnika i prijatelja Rusije „Svet”, a Bjelanovićevu poeziju i prevode na ruski, govorila je Dajana Lazarević, prevodilac sa ruskog i engleskog jezika. U jednosatnoj onlajn emisiji, portret pesnika obuhvatio je osam Bjelanovićevih zbirki, među kojima su i one za koje je dobio nagrade „Vojislav Brković” i „Đura Jakšić” – „Velika” i „Crnom vodom”. Izabrane pesme Bjelanovića

Kultura

13.11.2020 u 17:14

Veče posvećeno Dostojevskom

Dom kulture „Studentski grad” odložio je obeležavanje dve stotine godina od rođenja F.M. Dostojevskog, zbog toga što je 11. novembar kod nas državni praznik, pa i zbog toga što su, kako kažu organizatori, učesnici ove manifestacije, iz dana u dan, različitim razlozima, bivali desetkovani. Ipak, ova institucija kulture ne odustaje od početka proslave 200 godina od rođenja jednog od najvažnijih pisaca svih vremena, pa će tako večeras, u klubu Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”, od 19 časova, biti reči o knjizi Olivere Žižović „Živi lik istine F. M. Dostojevskog”. U ovom delu se argumentovano pokazuje da od „Sna smešnog čoveka” do „Braće Karamazovih”, kao najznačajnijeg ostvarenja ruskog pisca, vodi dosledna interpretativna linija, budući da je Dostojevski već u „Snu smešnog čoveka” formulisao

Kultura

09.11.2020 u 09:21

Prava književnost nosi nalepnicu „opasno”

Tri su povoda za razgovor sa Milisavom Savićem. Najpre, njegov novi roman „Pepeo, pena, šapat“, u izdanju „Lagune“. Zatim, knjiga „Pepeo, pena, šapat, Studenica i Ibarska dolina ‒ Stari putopisi“, u izdanju Društva „Raška škola“, kao i delo „Bandit i profesor: intervjui Milisava Savića“, urednice i književne kritičarke dr Ane Stišović Milovanović, u izdanju Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac”, u Raški. Svojim novim romanom, Savić ponovo komunicira sa seni Crnjanskog, koja je, po rečima Ane Stišović Milovanović, sveprisutna u njegovom književnom rukopisu. Pred čitaocem vaskrsava Srbija s kraja šezdesetih, mladost koja je žarko želela promene, a onda i sudbina velikog pisca kao nešto mnogo veće od biografije, kao istorija. Šta je to što vas vraća Crnjanskom, njegov

Kultura

01.11.2020 u 20:00

O sebi govorimo kroz objekte koje posedujemo

Španska književnica Sara Mesa (Madrid, 1976), pored ostalih, autorka je i romana „Ožiljak”, koji je kod nas u prevodu Ane Marković objavio „Klio”. To je priča o neobičnom ljubavnom odnosu dvoje junaka, koji se upoznaju na književnom forumu i počinju da diskutuju o životu i umetnosti. Ubrzo glavni junak Knut, koji sebe tako naziva po Knutu Hamsunu, devojci sa kojom se dopisuje, počinje da šalje gomile ukradenih knjiga, kao dokaz privrženosti. Posle nekog vremena, njegovi pokloni postaju tipični simboli potrošačkog društva: firmirana garderoba i modni dodaci. Njegova izabranica oseća da treba da pobegne, ali je neka potreba zadržava da ostane u tom odnosu... Sara Mesa je povodom ove knjige nagrađena „Kritičkim okom” za pripovednu prozu Španskog nacionalnog radija, a uvršćena je na listu za knjigu

Magazin

02.11.2020 u 16:29

Intelektualci niskih strasti

Najpametniji, najobrazovaniji, najtalentovaniji i najuticajniji ljudi jednog vremena, oni koji su svojim idejama menjali pogled na svet, pomerali granice u filozofiji, etici, nauci i umetnosti nisu bili istovremeno i moralni uzori, čiji bi privatni život potvrdio ono što propovedaju. Naprotiv! Uglavnom su samoživi, uobraženi, sebični, samoljubivi do granica narcisoidnosti, manipulativni, nadmeni, sujetni, egocentrični, neosetljivi na tuđe patnje i gluvi na mišljenja drugih, skloni samoreklamiranju i izvrtanju istine u sopstvenom interesu. Neretko su pijanci, ženskaroši i moralni slabići. Hemingvej i sedam života Slabosti šarmantnog, talentovanog i hrabrog američkog pisca i novinara koga su obožavali i u Španiji, Francuskoj, na Kubi, već su, doduše, poznate široj javnosti.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost