Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

22.09.2020 u 22:00

Takav je svet danas

Čim čuješ vatrogasnu sirenu, gledaš vesti da bi se uverio da se ništa loše ne događa. Leonaru lakne kad otvori „Tviter” i vidi da ljudi ne pričaju o nekoj grozoti koja se upravo dogodila. Sve vreme imaš na umu da nešto strašno može da se dogodi. Voziš se javnim prevozom, sediš u nekoj bašti i pušiš cigaretu, ideš na koncert. Ideš da igraš. Ali si sada svestan da se možda nikad nećeš vratiti kući. Zemlja se ruši da bi bila stavljena u službu banaka, a najstrašnije u celoj priči jeste to što je u glavu svakog pojedinca usađeno da drugačije ne može Deo iz trećeg toma romana „Vernon Trodon” francuske književnice Viržini Depent, objavljenog i kod nas u izdanju kuće „Booka” u prevodu Novaka Golubovića, jasno upućuje na to da je autorka i dalje na istom kursu sagledavanja

Kultura

21.09.2020 u 22:00

Nabokov o Džojsu

Iako „dobrovoljni izgnanik” iz svoje domovine, nijedan pisac nije Irskoj podigao takav spomenik kao Džejms Džojs (1882–1941), autor „Uliksa”, jednog od nekoliko velikih romana 20. veka. Dablin je u njegovim delima, pre svega u „Uliksu”, postao mitski grad, u koji se smestio ceo jedan svet stvoren u njegovoj mašti, u kojem se mešaju prošlost i savremenost, parodija i logika, ironija i verbalni trikovi. To je grad koji čak ima i svoj omfalos (pupak sveta koji se u staroj Grčkoj nalazio u Delfima), a u kojem obitava i Stiven Dedalus, jedan od tri glavna lika romana. U Džojsov lavirint nije lako proniknuti (uostalom Stiven Dedalus nosi prezime mitskog graditelja lavirinta na Kritu), a mnogi čitaoci ostave roman pre no što stignu do njegovog kraja. Posle čitanja „Ogleda o Džojsu”, koji

Kultura

14.09.2020 u 20:00

Pesnički izraz mnogostrukog lika života

Među novim naslovima koji su s okončanjem vanrednog stanja u ovom, po mnogo čemu izazovnom dobu epidemije izašli iz štampe, a koji privlače pažnju jeste i nova knjiga „Tri živa pesnika” („Zepter Book World”, 2020) u kojoj je Leon Kojen, nastavljajući svoje dugogodišnje bavljenje srpskom poezijom i kao teoretičar i kao kritičar, priredio izbor iz poezije Rastka Petrovića, Milana Dedinca i Dušana Matića. Neuobičajen potez okupljanja ove trojice velikih stvaralaca na jednom mestu prati i nesvakidašnji format štiva, koji je takav da se stihovi na njegovim stranama ne „lome” već su pregledno predstavljeni – tako čitalac ima mogućnost da na pravi način doživi osoben ritam njihovih stihova. U razgovoru vođenom za naš list Kojen govori o dubljim srodnostima koje povezuju Petrovića, Dedinca i

Kultura

10.09.2020 u 20:00

Nova čitanja dela Vladete Jerotića

Privilegovani savremenici Vladete Jerotića imali su jedinstvenu mogućnost da, sem što su uživali u njegovoj raskošnoj misli čitajući njegova dela, i prate profesorova obraćanja na njegovim brojnim predavanjima. On je ovom načinu komunikacije sa svojim poštovaocima poklanjao znatnu pažnju. Kako je vreme odmicalo, sve češće je bio među svojom publikom, sve duže ostajao za govornicom, sve probranije misli je sa njima delio. Time se bavio do poslednjih dana, u svojim dubokim devedesetim godinama, koncentrisano i posvećeno, sa dubokom naklonošću i razumevanjem za interesovanja svojih vernih slušalaca. Takav odnos između pisca-stvaraoca i njegovih pratilaca, redak je na našim prostorima. Međutim, posle njegove smrti, ostalo je pisano delo – na hiljade stranica ispisanih na brojne

Kultura

07.09.2020 u 20:09

Lakše mi je da pišem o depresivnim i teškim temama kroz šalu

U novoj knjizi novela Predraga Ličine „Bljuzga u podne”, u izdanju beogradske „Lagune”, prepoznaje se rukopis ovog proslavljenog autora filma „Poslednji Srbin u Hrvatskoj”, koji jezikom distopije progovara o našoj stvarnosti. Dok se čitalac grohotom smeje sižeu u kojem je najveći hrvatski golman svih vremena Luka Vidović, u stvari operisana žena koja je shvatila da će jedino tako unovčiti svoju supermoć predviđanja budućnosti od samo tri sekunde, kroz humor ostalih se provlače teme nacionalizama našeg regiona, uništenja ekologije od prebogate manjine, problem lažnih vesti, svojatanja zajedničkog nam jezika, dehumanizacije kroz jeziva zombi bića... Da li vam, kao autoru distopija, od početka ove godine novog virusa, govore da ste predvideli neke stvari? Zbog čega vam je blizak ovaj žanr

Kultura

27.08.2020 u 13:32

Pištalu uručen „Meša Selimović”

Nagrada „Meša Selimović”, koju Kompanija „Novosti” organizuje 32. put, uručena je juče književniku Vladimiru Pištalu za njegovo delo „Značenje Džokera”, javlja Tanjug. Svečano uručenje priznanja za najbolju knjigu u 2019. godini održano je na mestu srušene Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu. Dodela nagrade bila je planirana za 16. mart u Narodnom pozorištu u Beogradu, ali je odložena zbog pandemije kovida 19 i uvođenja vanrednog stanja. Glavni i odgovorni urednik „Novosti” Milorad Vučelić predao je priznanje autoru Pištalu, koja se sastoji iz plakete, statuete i novčanog iznosa. „Veoma sam se obradovao kada sam primio ovu vest još u martu kada je trebalo da bude organizovana dodela u Narodnom pozorištu, da bi mi kasnije javili iz organizacije da je bolje da

Kultura

20.08.2020 u 10:13

Dragiši Kaleziću nagrada „Danko Popović”

Nagrada „Danko Popović” za 2019. godinu pripala je Dragiši Kaleziću za roman „Galerija Kirka” (izdavača KUD „Diogena”) odlukom žirija u sastavu Marko Nedić (predsednik), Jovan Delić i Aleksandar Jovanović. U najužem izboru za nagradu bile su i knjige pripovedaka Anđelka Anušića „Legenda o v(j)etrom vijanima” (Udruženja književnika Republike Srpske, Banjaluka) i Milana Micića „Dan koji je stao da se odmori” (RTS izdavaštva). Žiri je dao i svoju ocenu: „Izazovnom sadržinom, osobenim proznim postupkom i stilskom ostvarenošću Kalezićeva ’Galerija Kirka’ uključuje se u najizrazitiju razvojnu liniju savremene srpske književnosti. Tematska osnova romana, potraga tokom jednog sparnog letnjeg dana za beogradskom galerijom u kojoj treba da se otvori izložba slika, svojim podtekstom

Kultura

18.08.2020 u 20:15

Preklapanje privatnog i javnog

Kako predstaviti stvarnost, a ne dodati joj nešto što nema? Šta ona „ima”, a šta „nema”. Šta je stvarno a šta nestvarno? Ovo pitanje postavlja norveški pisac Karl Uve Knausgor (1968) u šestom i poslednjem tomu svog monumentalnog autobiografskog romana „Moja borba” , u kome beskompromisno ispituje život, smrt, ljubav i književnost. Knjiga se na više od hiljadu strana (tačnije 1.078) pojavila i kod nas u izdanju „Buke” u prevodu Radoša Kosovića. Mada je Knausgor postigao uspeh u Norveškoj već sa prvim romanom „Van sveta” (1998), postavši prvi pisac čiji je debitantski roman osvojio norvešku nagradu književne kritike i mada je i sa drugom knjigom „Vreme za sve” dobio više nagrada, pravi uspeh ne samo u Norveškoj i u Skandinaviji, već i u svetu, za njega je stigao tek posle šestotomnog

Kultura

16.08.2020 u 18:00

Čitanje tvoje knjige bilo je događaj u mom životu

Izazov prihvatanja suprotnih ideja i razumevanje tuđih stanovišta gradi karakter, ali nema veće radosti od prepoznavanja sličnosti i duhovne srodnosti sa drugim. Ni sa čim se ne može meriti komunikacija koja teče, makar i da se ništa ne kaže, i čija je suština sloboda. Mnoga prijateljstva umetnika, često ne bez kontroverzi, bila su obostrani podsticaj za stvaralaštvo, a iz njihovih diskusija nastajala su dela koja su menjala istoriju svetske kulture. Prijatelji su bili Pol Gogen i Vinsent van Gog, Kamij Pisaro i Pol Sezan, Edgar Dega i Eduar Mane, Man Rej i Marsel Dišan, Endi Vorhol i Žan-Mišel Baskijat, Lusijan Frojd i Frensis Bejkon, Džekson Polok i Vilem de Kuning... Među stranim piscima prijatelji su bili ili jesu Lord Bajron i Meri Šeli, Tolkin i K.S Luis, Džejms Boldvin i Toni Morison,

Kultura

14.08.2020 u 18:20

Biblioteka „načulji uši”

Čačak ‒ Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” pokrenula je letnju programsku šemu emitovanjem audio-zapisa priča na fejsbuk stranici i jutub kanalu ustanove, svakog utorka, četvrtka i subote od 21 sat. Pošto su zbog vanredne situacije programske aktivnosti otkazane, intenzivno se razmišljalo koji bi sadržaj mogao da okupi i poveže više ljudi bez njihovog direktnog prisustva. „Važno je poštovati sve propisane mere koje se sprovede zbog sprečavanja širenja virusa, ali bilo je bitno i da publika ne ostane uskraćena za kulturne sadržaje”, saopštila je GB DIS. Priča i pričanje još od vremena legendarne Šeherezade pa do danas jesu jedan od najdelotvornijih načina povezivanja ljudi, a slušanje priča kod kuće, na otvorenom, pored reke ili na nekom prijatnom mestu, svojevrstan je lek

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost