Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Beograd

09.03.2020 u 23:03

Represija komunističkog sistema

Šta je Ozna mislila o srpskim građanima, koliko ih je proterala, a koliko oterala u smrt bez suđenja i ko je odobravao njihovo streljanje – neka su od pitanja koja su pokrenuta na Pravnom fakultetu. Ovde je za studente upriličena tribina o komunističkoj represiji neposredno posle Drugog svetskog rata i promocija knjige „Ozna: dokumenti o političkoj represiji u Srbiji 1944 – 1946” iz pera dr Srđana Cvetkovića i koautora Nemanje Devića, a predstavljeno je i delo „U predvorju pakla” koje je napisao Sava Branković. Organizatori događaja su Udruženje „U ime naroda za slobodnu Srbiju” i Klub za društvene odnose Pravnog fakulteta. Moderator je bila dr Ena Mirković. Sa autorima su na tribini učestvovali i prof. dr Jovica Trkulja i prof. dr Leon Kojen. Program je počeo izvođenjem

Kultura

08.03.2020 u 21:00

I dalje se plašimo da noću same idemo ulicama

Autorka čuvenog romana „Devojka sa bisernom minđušom” Trejsi Ševalije posle devet godina, ponovo je bila gošća svog beogradskog izdavača „Lagune”, koji je objavio sve njene knjige. Ovom prilikom bilo je reči i o njenom novom romanu „Jedna nit”, u prevodu Nenada Dropulića, priči o ženi koja se u periodu između dva rata u Engleskoj bori za sopstvene vrednosti. Trejsi Ševalije je Amerikanka koja živi u Velikoj Britaniji. Poznata je i po bestselerima „Pali anđeli”, „Dama i jednorog”, „Plameni sjaj”, „Izuzetna stvorenja”, „Poslednji begunac”, „Plodovi na vetru”. Vajolet, glavna junakinja vašeg romana „Jedna nit”, naizgled je tipična žena svoga doba, jedna od mnogih koje su u Velikom ratu izgubile verenike i muževe, ali i nije sasvim tipična jer postaje neudata majka? Ona se buni. U to

Kultura

06.03.2020 u 20:00

Beznadežno ali ne sasvim

Jedno kratko vreme nakon komunizma vladao je entuzijazam, zatim je usledila svakodnevna stvarnost i spoznaja da politička sloboda ne može da se poistoveti sa srećom. Da čovek može da bude nesrećan iako je slobodan. „Rusi su otišli, ali me je devojka svejedno ostavila”. To se nije očekivalo. Ovako je situaciju posle pada komunizma opisao jedan od najznačajnijih mađarskih pisaca Peter Esterhazi u intervjuu Šveđanki Sesiliji Hanson, u februaru 2015, samo nekoliko meseci pre nego što će se razboleti da bi u leto 2016. i napustio ovaj svet. Hansonova je kroz intervjue sa 18 najvažnijih austrijskih, mađarskih i rumunskih umetnika, istraživala društvenu, političku i kulturnu situaciju u ove tri zemlje i sve ih publikovala u knjizi „Beznadežno ali ne sasvim” sa podnaslovom „Umetnost i politika u

Kultura

04.03.2020 u 08:16

Poštanska marka, vinjeta i žig u čast Mome Kapora

Momo Kapor je ovog trenutka srušio sve granice i osvojio svet – poručila je Mira Petrović, v. d. direktora „Pošte Srbije”, predstavljajući u PTT muzeju novu u paleti poštanskih marki ovog preduzeća, posvećenu velikom književniku i slikaru. Ističući da je „Pošta Srbije” uvek išla korak ispred svih, ona je dodala da u okviru filatelističkog izdanja „Znamenite srpske ličnosti” kompanija prati i našu istoriju, i podsetila na ličnosti koje su je obeležile. Počast Momi Kaporu „Pošta Srbije” odala je u godini obeležavanja svog 180. rođendana. Tako se na markama nominalne vrednosti od 27 dinara, koje će uskoro obići planetu, nalazi Kaporov čuveni „Autoportret”. Koverat prvog dana, koji izlazi na dan objavljivanja izdanja, krasi rad „Beograd na šeširu”, a na vinjeti na sredini tabaka od osam maraka

Magazin

03.03.2020 u 13:29

Nije pisac svako ko piše

Štampanje knjige danas je jednostavan, brz i jevtin poduhvat zahvaljujući savremenoj tehnologiji. Zakon o izdavanju publikacija dopušta svakome ko to poželi da samostalno objavi svoju zbirku poezije, priče, roman, memoare, rezultate nekog istraživanja... Uslov je da postoji urednik, a to može biti i sam autor, i da je naveden broj pod kojim je delo registrovano u Narodnoj biblioteci Srbije (CIO, ISBN, ISSN itd.). U zavisnosti od tiraža, broja stranica, ali i od toga da li su korice knjige tvrde ili meke, od kvaliteta papira ili ilustracija – cene štampanja se kreću od nekoliko stotina evra pa naviše. U to treba uključiti i troškove za lekturu, korekturu, dizajn... Mnogo složeniji deo ove priče je kako autor da na svom delu zaradi i kako da knjigu predstavi javnosti, ne računajući reklamu koju

Kultura

23.02.2020 u 18:28

Golim rukama uhvatiti blesak

Filozof Fridrih Šeling u knjizi „O suštini ljudske slobode” pisao je o dubokoj neuništivoj melanholiji svakog života. Smatrao je da je tuga u vezi sa sa procesom mišljenja kao takvim, sa saznajnom percepcijom. Možemo li da rasvetlimo razlog za to i imamo li pravo da pitamo zašto ljudsko mišljenje nije radost – pita Džordž Stajner, autor knjige „Zašto razmišljanje rastužuje – 10 mogućih razloga”, koju je sa engleskog preveo Slobodan Damnjanović, u izdanju „Karposa”. Francusko-američki književni kritičar i esejista Stajner rođen je u Parizu a školovao se u Francuskoj, Americi i Britaniji gde je predavao englesku i komparativnu književnost na Harvardu, Prinstonu, Kembridžu i Oksfordu. Najpoznatija dela su mu „Smrt tragedije”, „Tolstoj ili Dostojevski”, „Analiza zapadnog romana”,

Kultura

21.02.2020 u 18:00

Kult Svetog Save u Dubrovniku

Slikar Marko Murat ima jedan crtež na kojem su Sveti Sava i Sveti Vlaho zagrljeni nad Dubrovnikom. U ovom gradu su pronađene i komedije o tome kako su se Sveti Sava i Sveti Vlaho, zaštitnik Dubrovnika, udružili protiv Svetog Petra... Kult Svetog Save u Dubrovniku 19. veka veoma je jak. Uopšte, 19. vek je vek srpstva Dubrovnika, kaže Irena Arsić, profesorka književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu i autorka knjige „Srbi u Dubrovniku” koju je objavila Zadužbina Vladete Jerotića u ediciji „Stari Dubrovnik”. Knjiga je juče predstavljena u Biblioteci grada Beograda. – Kako su naši ljudi dolazili u Dubrovnik u 19. veku, pozvali su 1829. pravoslavnog popa Đorđa Nikolajevića iz Srema da bude učitelj njihovoj deci i da osnuje školu. Od tada pa nadalje Dubrovčani se nacionalno

Kultura

21.02.2020 u 12:52

Nagrada „Meša Selimović” pripala Vladimiru Pištalu

Jedna od najuglednijih književnih nagrada „Meša Selimović” pripala je za 2019. godinu Vladimiru Pištalu za knjigu eseja „Značenje džokera” u izdanju „Agore”. Odluku Velikog žirija, u kome je bilo 60 istaknutih teoretičara, književnih kritičara i istoričara, danas je u podne u svečanoj sali Vukove zadužbine saopštio novinar Dragan Bogutović koji je sa Ognjenom Lakićevićem osnivač nagrade „Meša Selimović”. Nagradu za knjigu godine dodeljuje dnevni list „Večernje novosti”. „Još jednom se pokazalo da je način žiriranja za „Mešu” ne samo jedinstven i po broju učesnika najveći u regionu, već i da predstavlja svojevrstan i maksimalno demokratski kulturni ritual u kome je mogućnost štimovanja rezultata svedena na minimum”, istakao je Bogutović. Članovi žirija pripadaju svim

Kultura

18.02.2020 u 22:00

Krimi i triler priče o velikim gradovima

Nova kolekcija knjiga pripovedaka „Službenog glasnika” nazvana je „Noar”, upravo po jedinstvenom književnom žanru, koji u centar čitalačkog interesovanja vraća krimi i triler tematiku u velikim gradovima sveta. Predstavljene su prve dve knjige objavljene u ovoj kolekciji - „Amerika noar” i „Istanbul noar”, u prevodu sa engleskog Milana Đurića i Andreje Stojilkov. Prema rečima Petra V. Arbutine, direktora „Glasnikovog” Sektora za izdavanje knjiga i urednika ove kolekcije, ova dva dela objavljena su krajem prošle godine, a uskoro će se pojaviti i noar priče čija su zbivanja smeštena u Dablin, Sankt Peterburg, pa i u Beograd. Njujorški izdavač „Akašik buks”, čije su izvorno ove knjige, do sada je štampao 59 knjiga noara, od kojih je 40 posvećeno gradovima u Severnoj Americi. U ovom izboru „Amerika

Kultura

13.02.2020 u 19:30

Prilozi za poetiku Branislava Petrovića

Nagrada „Danica Marković” za izdavački poduhvat 2019. godine dodeljena je Institutu za književnost i umetnost iz Beograda i Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” iz Čačka kao saizdavačima za publikaciju „Prilozi za poetiku Branislava Petrovića”. U obrazloženju žirija koji su činili Milica Baković, Gordana Domanović i Dejan Acović (predsednik) između ostalog se navodi: „Unutar akademski svedenih korica ove publikacije, koja kao da je objavljena u Lajdenu ili Kembridžu, nalazi se čitav venac doživljaja i korisnih uputa, signala na putu drugovanja – koje nije kratkotrajno niti ad hoc vremenski određeno – sa delom Brane Petrovića”.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost