Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

16.11.2018 u 23:45

Moj roman je polifonija glasova

Slovenačka književnica Mojca Kumerdej dobitnica je prestižne Prešernove nagrade za 2017. godinu, za roman „Hronosova žetva”, koji je u prevodu Ane Ristović objavila „Geopoetika”. Mojca Kumerdej bila je i gošća svog beogradskog izdavača na nedavno završenom 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Njen novi roman je raskošna freska kraja 16. veka, na prostoru današnje Slovenije, i kako je to u predgovoru primetio Sašo Jerše, ova priča progovara o svakom vremenu, kao i o veri, sumnji i vlasti. Govori ona i o večitoj ljudskoj prirodi koja uvek zna šta je dobro, a šta nije, ali će lakše žrtvovati bližnjeg nego sebe zbog višeg cilja... Zbog čega je ovaj period slovenačke istorije zapostavljen? To je posledica kasnijih istorijskih interpretacija. U 16. veku ne može se govoriti o

Kultura

13.11.2018 u 13:28

Migracije, različiti svetovi

Sanja Nikolić, autorka romana „Sila i Soni u Berlinu”, novo je ime na srpskoj književnoj sceni upravo zbog toga što „iz prve ruke” progovara o svom migrantskom, berlinskom, iskustvu. Kao gošća svog izdavača LOM-a, bila je na nedavno završenom 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, gde smo je i zatekli. Ljudi iz zemlje odlaze iz različitih razloga, ali se mora priznati da je jedno od najneobičnijih objašnjenja za napuštanje poznatog sveta potraga za pričom. – Iz statične atmosfere biblioteke, gde sam deset godina posle posla samo čitala, iz nekog svog večitog nezadovoljstva i ambicije, a zapravo u potrazi za pravom pričom, krenula sam u emigraciju. Po dolasku u Berlin počela sam da zapisujem ono što mi se dešavalo. Takvi događaji deo su ovog romana, razlozi su kojima Sanja Nikolić

Kultura

09.11.2018 u 20:00

Čovek bez sećanja je kao leptir koji živi jedan dan

Ukoliko ispravno shvatam srpski ustav, ćirilica ima sva prava i zato me je veoma iznenadilo kada je jedan srpski izdavač odbio da štampa moju knjigu na ćirilici i predložio da to ipak bude latinica. To me čudi i vređa zbog toga što je ćirilica i moje rođeno pismo – kaže za naš list gošća Beograda, nagrađivana ruska književnica Marija Semjonova, poznata po serijalima epske fantastike. Njenu tetralogiju o Vukodavu štampala je „Laguna”, a knjige „Valkira” i „Mač mrtvih” Prevodilačka radionica Rosić i Srpski sabor Dveri. – Znam da su Srbi uvek pisali ćirilicom i zato me ovo prevođenje „ispod žita” na latinicu navodi na čudne pomisli zašto bi to bilo tako. Da li Rusija mora da se odrekne ćirilice da bi bila deo sveta ili milijarda Kineza treba da se odrekne svog pisma. Sledeći korak

Kultura

06.11.2018 u 22:27

Mali jezici neće nestati

Sećanje na maternji jezik nalik je na slobodu koju čovek oseća dok bez cipela korača travnjakom. Tako glavna junakinja romana „Mora da sam nekada hodala po mekoj travi” austrijske književnice Karoline Šuti, oseća svoj maternji jezik koji je zaboravila, ali koji čuva negde u podsvesti. Ona pokušava da se seti svog ranog detinjstva, svojih korena i svoje majke, koji su od nje dugo skrivani, i upušta se u potragu za svojim pravim identitetom. Konačno, ona sa svojom kćerkom putuje natrag do mesta iz kojeg potiče, u nadi da će proživeti makar deo iskustva koje je proživela njena majka. Knjiga „Mora da sam nekada hodala po mekoj travi” objavljena je u okviru projekta izdavačke kuće „Heliks” – „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom”, a u razgovoru sa autorkom, koja je nedavno bila

Kultura

25.10.2018 u 11:09

Promocija edicije „Prvi svetski rat u srpskoj književnosti”

Antologijska edicija „Prvi svetski rat u srpskoj književnosti”, izdavački poduhvat koji je „Službeni glasnik” realizovao u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja i Pokrajinskom vladom Vojvodine, predstavljena je juče na Sajmu knjiga, prenosi Tanjug. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je da je Prvi svetski rat jedan od onih tektonskih događaja u istoriji koji ostavljaju duboke ožiljke na identitetu i snazi jednog naroda i primetio da je pitanje da li se srpski narod oporavio od posledica Velikog rata. On je konstatovao da se deo inspiracije koju je kultura pronašla u događajima iz Prvog svetskog rata sada nalazi pred čitaocima i da pomenuta edicija predstavlja „presek tragova i posledica koje je Veliki rat ostavio u našoj kulturi”. Premijer

Kultura

24.10.2018 u 13:22

„Bjutiful Fata” i „litl Salko”

Tezu da su velika dela svetske literature neprevediva u neku drugu umetničku formu kao što je televizijska serija ili film, podržali su svi učesnici tribine u okviru programa Sajma knjiga o adaptacijama velikih proznih dela za pozorište i televiziju. Boro Draškić je kazao da svaki medij ima svoju unutrašnju strukturu i sve svodi na to da pravi reditelj prepozna koja dela može da pokuša da adaptira.

Društvo

22.10.2018 u 22:00

Monumentalna studija o Jasenovcu

Na otvorenom 63. Sajmu knjiga u Beogradu, već prvog dana će, čak i za ovakvu manifestaciju, biti upriličen jedan po svemu izuzetan događaj: u 11 časova, u Sali „Ivo Andrić”, biće predstavljena monografija „Jasenovac – Aušvic Balkana, ustaška imperija okrutnosti”, čiji je autor dr Gideon Grajf. Svetski priznati izraelski ekspert za Aušvic i ostale fabrike smrti u Drugom svetskom ratu, čitaocima „Politike” je poznat, pošto smo u već nekoliko navrata predstavili njegov rad ne samo na istraživanju istine o Jasenovcu, već i borbu dr Grajfa na globalnom planu, kao direktora Međunarodne ekspertske grupe GH7 protiv revizionizma u istoriji. U „minut do dvanaest”, pred početak otvaranja Sajma, primerci knjige dr Grajfa, štampane u Izraelu na hebrejskom, srpskom i engleskom jeziku, u kolosalnom

Beograd

11.10.2018 u 16:39

Vasko Popa dobija spomenik na Tašmajdanu

Spomenik jednom od najvećih srpskih pesnika 20. veka Vasku Popi biće podignut na platou ispred restorana „Poslednja šansa” u Tašmajdanskom parku, odlučili su danas odbornici Skupštine grada Beograda. Podizanje spomenika Vasku Popi zajednička je inicijativa zamenika gradonačelnika Gorana Vesića i Udruženja književnika Srbije. Obrazlažući predlog, Vesić je rekao da je Popa jedan od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka čija poezija pronalazi uporište u identitetu srpskog naroda, a pesme su vezane za simbole Beograda. „Verujem da ćemo na taj način, kao Grad, uspeti da se odužimo onima koji su dali doprinos kulturi”, rekao je Vesić. Naveo je da u Beogradu ima više hiljada ulica koje nemaju ime i da je zato pokrenut širok dijalog da se te ulice imenuju. Među njima će, dodao

Kultura

10.10.2018 u 15:22

Vladimiru Kecmanoviću uručena nagrada „Ivo Andrić”

Predsednik Upravnog odbora Andrićeve zadužbine akademik Miro Vuksanović uručio je nagradu koja nosi ime jedinog srpskog nobelovca Vladimiru Kecmanoviću za priču „Ratne igre” iz knjige „Kao u sobi sa ogledalima” (Laguna). Nagrada „Ivo Andrić” za najbolju priču ili zbirku priča, koja je ustanovljena prema njegovoj testamentarnoj želji, uručena je 42. put, a svečanosti je prisustvovao i prvi dobitnik Dragoslav Mihailović. Otvarajući skup na kome je bila srpska književna elita, upravnica Zadužbine, Žaneta Đukić Perišić

Kultura

08.10.2018 u 08:11

Napulj oduvek rađa pisce

Specijalno za Politiku Rim – Na sastanak sa jednim od mojih omiljenih pisaca stižem sa zakašnjenjem od deset minuta, jer u Rimu lije kiša i ne uspevam da pronađem parking. A kada u Rimu pada kiša zaustavlja se i ono što kišom ničim nije uslovljeno, od gradskog prevoza do poštanskih redova... Nalazim mesto, izlećem iz kola, trčim i zatičem Dijega de Silvu ispred kafića za koji mi je rekao da je veoma mirno i „ušuškano” mesto „gde ćemo moći da razgovaramo na miru”. Kafić je zatvoren, tako da po kiši, koja lije kao iz kabla, tražimo neko drugo mesto, svako sa svojim beskorisnim kišobranom, uz prigodne prve rečenice upoznavanja i prateću nelagodnost... Nalazimo se u otmenom delu grada, srednje više klase, Prati, tačno iza Vatikana. Mesto u kome sedimo je bučno, puno ljudi, ali Dijego

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost