Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Kultura

27.12.2021 u 10:33

Pišući o Dostojevskom, Lavu Tolstoju, Čehovu, Bulgakovu, Majakovskom, Nabokovu i Danilu Harmsu, u delu „Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele” (u izdanju „Lagune” i prevodu sa nemačkog Dušice Milojković), rusko-nemački pisac Vladimir Kaminer (1967), predočio je ne samo živote ovih slavnih Rusa već i važan deo ruske istorije, povest njene idejnosti i društvenih promena. Kaminer je bio pozorišni i radio-tonac, da bi zatim studirao dramaturgiju na Pozorišnom institutu u Moskvi, a 1990. godine sa porodicom se preselio u Berlin. U knjizi „Ruski disko”, koja ga je učinila poznatim, on je kroz kratke proze progovorio o berlinskoj svakodnevici na način slovenskog bluza. Došavši u Berlin, počeo je da piše na nemačkom za različite novine i časopise, organizovao je predstave i postao je jedan od

Kultura

21.12.2021 u 12:13

Nagrada „Milan Bogdanović” Vidaku M. Maslovariću

Nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za književnu kritiku „Milan Bogdanović” za 2021. godinu dodeljena je Vidaku M. Maslovariću za tekst „Suza ili mina” o stvaralaštvu Matije Bećkovića, koji je objavljen „Ćirilici”, dodatku za kulturu dnevnog lista „Dan” iz Podgorice. Žiri je radio u sastavu: Srba Ignjatović, Zoran Hr. Radisavljević i Dušan Stojković, predsednik U obrazloženju nagrade je navedeno: Vidak M. Maslovarić istrajavao je u svom kritičarskom poslu, posvećujući se do srži traženju književnog kvaliteta. Nagrađenoj kritici o pesničkom delu Matije Bećkovića dao je indikativan naslov „Suza ili mina”. No, on bi se, potpuno prikladno delu proučavanog pesnika, dao pročitati i kao suza i mina, pošto u pesmama Bećkovićevim suza ima razornu moć mine, a mina zadobija

Kultura

17.12.2021 u 20:00

Rušenje mita o majčinstvu

Dok je prošla, 2020. godina za ceo svet bila je jedna od crnih godina ovog veka, američka spisateljica indijskog porekla Avni Doši pamtiće je, prema sopstvenom priznanju, kao jednu od najboljih u svom životu. Te godine je dobila drugo dete, a njen debitantski roman prvenac „Zagoreli šećer” našao se u užem izboru za nagradu „Buker”. Godinu dana pre toga, 2019, isti taj prvenac je objavljen u Indiji pod naslovom „Devojka u belom pamuku”. Posle izdanja na engleskom i nominacije za ovu nagradu, preveden je na 26 jezika, a ove godine je stigao i pred naše čitaoce u izdanju kuće „Booka ” (Buka), u prevodu Eli Gilić. Takođe ove godine proglašen je i knjigom godine britanskih listova „Gardijan”, „Ekonomist” i „Spektejtor”. Mada je centralna tema romana kompleksan odnos između majke Tare i kćerke

Kultura

16.12.2021 u 20:00

Pamuk: Obistinilo se sve o čemu sam pisao

Prvo izdanje u svetu, na stranom jeziku, novog romana turskog nobelovca Orhana Pamuka „Noći kuge”, upravo je izašlo iz štampe u beogradskoj „Geopoetici”, a autorka prevoda je Mirjana Marinković. Tim povodom juče je putem zum aplikacije omogućena konferencija za novinare, u okviru koje je Pamuk otkrio detalje o ovoj knjizi, koju neki kritičari smatraju njegovim najboljim delom napisanim posle Nobelove nagrade, ali i o njegovom shvatanju sadašnjeg trenutka u Turskoj, kao i u svetu. – Razmišljao sam o ovom romanu četrdeset godina, 35 godina sam istraživao, a poslednjih pet godina sam pisao knjigu. Čitao sam i o trećoj svetskoj epidemiji kuge, upoznao sam detalje dela iz 19. veka o kugi u Hongkongu. Sada mi ljudi kažu da imam sreće što je moja tema tako aktuelna, a pre nego što se sve ovo desilo

Kultura

15.12.2021 u 14:46

„Knjiga na sajmu, Sajam u srcu” od 17. do 26. decembra

Manifestacija „Knjiga na sajmu, Sajam u srcu”, prodajna izložba posvećena čitalačkoj publici biće održana od 17. decembra do 26. decembra u hali 2 Beogradskog sajma. Ljubitelji pisane reči će na kraju godine, a uoči velikih praznika Nove godine i Božića, nastaviti tradiciju i dobiti mogućnost da ostvare nezamenljiv doživljaj - direktan kontakt sa knjigom i autorima. Posetioci će moći na jednom mestu da sagledaju ovogodišnju domaću izdavačku ponudu izdanja za sve uzraste i doba čitalaca, i da, po najpovoljnijim cenama, obnove privatne kolekcije knjiga. Da bi, kao organizator događaja, Beogradski sajam omogućio da se na sajmu predstavi što veći broj izdavača i trgovaca knjigom i da bi se pružila mogućnost za što širi krug posetilaca, ponuđeni su izuzetno povoljni uslovi za učešće izlagačima i

Kultura

15.12.2021 u 14:44

Vek edicije „Albatros”

Ove godine izdavačka kuća „Albatros Plus” obeležava sto godina od pokretanja edicije „Albatros”, po kojoj je takoreći dobila ime. Sto godina i dvesta sedam do sada objavljenih naslova – da li je to dovoljno ili će neko možda reći malo? Jagoš Đuretić, urednik ove izdavačke kuće, kaže da to i nije tako mali broj ako se uzme u obzir da najmanje dve trećine tog vremena otpada na potpuni prekid izlaženja te edicije, te da su nakon njene obnove 1985. godine usledile ratne devedesete godine, kada ništa nije bilo normalno. Jagoš Đuretić (Foto: lična arhiva) – Uostalom, ja nikada nisam težio da budem „makroizdavač”, niti je broj naslova ikada bio ono u čemu sebe vidim izdavački, bez obzira na to što time ne želim da kažem kako je ovaj broj beznačajan. Međutim, što se tiče

Kultura

07.12.2021 u 22:22

Godine s Laurom Dijas

Novi roman meksičkog pisca i esejiste Karlosa Fuentesa „Godine s Laurom Dijas”, u izdanju „Akademske knjige” iz Novog Sada, predstavljen je u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije. Program je organizovan povodom 75 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Meksika. Uvodnu reč dali su dr Vladimir Pištalo, upravnik biblioteke, Karlos Isauro Feliks Korona, ambasador Meksika u Beogradu, i Bora Babić, direktorka „Akademske knjige”, dok su o knjizi govorili prof. dr Dalibor Soldatić i doc. dr Bojana Kovačević Petrović, prevodilac. Moderator je bila dr Milena Đorđijević. Karlos Isauro Feliks Korona podsetio je ovom prilikom da odnosi između Meksika i Jugoslavije, potom Srbije, nisu za ovih 75 godina imali nijedan prekid. Istakao je da je bio prisutan kada se Jugoslavija raspala,

Kultura

06.12.2021 u 15:00

Počinju dodele Nobelovih nagrada za 2021. godinu

LONDON – Dobitnici Nobelovih nagrada za 2021. godinu počeće danas da primaju nagrade, a one će im zbog pandemije koronavirusa biti uručene na lokalnim ceremonijama. Koronavirus je drugu godinu za redom sprečio da se održi tradicionalni svečani banket u Stokholmu kome prisustvuju dobitnici nagrada iz hemije, fizike, medicine, književnosti i ekonomije, prenosi Tanjug. Nobelova nagrada za mir dodeljuje se odvojeno u glavnom gradu Norveške, Oslu. Laureat za književnost Abdulrazak Gurna prvi će dobiti nagradu na svečanosti u rezidenciji švedskog ambasadora u Londonu. Tanzanijski pisac dobio je u oktobru Nobelovu nagradu za romane koji se bave uticajem migracije na pojedince i društva. Gurna je odrastao na ostrvu Zanzibar i stigao je u Englesku kao 18-godišnji izbeglica 1960-ih, a

Kultura

26.11.2021 u 21:15

Srpsko-ruski naučni skup o Dostojevskom

Naučna konferencija „Patnja, ljubav, izbavljenje”, povodom 200 godina od rođenja Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, u organizaciji Centra za ruske studije Fakulteta političkih nauka BU i Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom” u Beogradu, biće održana u utorak 30. novembra, od 9.30 časova, pa do kasnog popodneva. Skup će pozdravnom rečju otvoriti Jevgenij Baranov, direktor RCNK „Ruski dom”, kao i prof. dr Siniša Atlagić, rukovodilac Centra za ruske studije FPN-a. Uslediće izlaganje prof. dr Jovana Popova „Valaamova magarica: šta predstavlja Smerdjakov?”, prof. dr Petra Jevremovića „Glasovi pokajanih i nepokajanih u romanima Dostojevskog”, dr Edina Pobrić, „Etika i timotika u romanima Dostojevskog”, doc. dr Ane Jakovljević „Marmeladov – čovek u grehu”, prof. dr Natalije Vidmarović,

Kultura

22.11.2021 u 13:17

Kosmopolitski duh srpske kulture

Polako odlaze velike ličnosti srpske kulture koje su svojim delom i delovanjem stvarale i usmeravale i našu književnost i naš književni život. Aleksandar Petrov (1938‒2021) bio je poslednji veliki kritičar druge polovine prošloga veka koji je oko sebe (doslovno do poslednjeg dana) okupljao i sabirao nekoliko generacija književnih tumača, svedočeći im ličnim primerom nužnu prožetost pisanja, etičnosti i dobronamernosti. Retko da je u nas bilo književnog stvaraoca s kojim su se njegove mlađe i najmlađe kolege družile i sarađivale s više privrženosti i radosti. Petrov je sin ruskih emigranata, majke Irine iz plemićke porodice Karatejev, polaznice čuvenog peterburškog instituta „Smoljni” (visoke obrazovne ustanove za devojke plemićkog porekla), i oca Nikolaja Petrova, mladog belogardejskog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost