Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Kultura

08.08.2020 u 14:55

Održana komemoracija književnici Isidori Bjelici

Komemoracija književnici Isidori Bjelici, koja je preminula 5. avgusta, održana je danas u Maloj sali Sava centra. Komemoraciji su prisustvovali njena majka i otac Dimitrije Bjelica i Nevanka Đurović, suprug Nebojša Pajkić, deca Lav i Vila Evanđelna, mnogobrojni prijatelji i poštovaoci njenog dela. Komemoraciju je vodila Ksenija Vučić, koja je pozvala na minut ćutanja i rekla da bi htela da se sakrije negde između Isidorinih šešira, postavljenih pored njene fotografije, i da je nema ovde ovim povodom, ali da to ne ume. Doktorka Dragana Papić Grujić, dugogodišnja prijateljica, kazala je da je Isidora bila najveći intelektualac. „Najviše smo od nje učili o ljubavi, zalagala se da se ljubav kao predmet uvede u škole. Bila je borac. Među našim zadnjim prepiskama napisala mi je da

Kultura

03.08.2020 u 22:00

Nedovršeni roman Vladana Desnice

U svetu, u kojem su smrt i rak postali sinonimi, pronađen je lek za rak, odnosno za smrt, tako da su ljudi umesto bogatih i siromašnih, pametnih i glupih, bolesnih i zdravih, deljeni na smrtne i besmrtne. Ovo nije okosnica neke nove, popularne, distopijske knjige, to je početak nedovršenog romana Vladana Desnice „Pronalazak Athanatika”, (izdanje novosadskog „Prometeja”), koji je vidovito predvideo situacije sa kojima se svet danas susreće, ali je ujedno izložio i svoja shvatanja o umetnosti i umetničkoj istini, o romanesknom žanru, jeziku, pa i završetku – upravo o onom delu koji ovde nedostaje. Zatim, o problemima politika i društava koje je poznavao, a koje su refreni i današnjeg liberalnog kapitalizma. O tome ko čini društvenu „masu”, gomilu... Mirisu smrti i nestajanja, kojim

Kultura

03.08.2020 u 18:00

Dnevnik jednog građanina

Nova knjiga o gradu arhitekte i pisca Đorđa Bobića „Dnevnik jednog građanina”, u izdanju „Arhipelaga”, neobično je delo na čijem početku se navodi autorov uvodni esej o tome kako je nastao ovaj podsticajni i provokativni dnevnik. Potom slede kolorni crteži, ilustracije i karikature u kojima Bobić u slici, reči i boji iz dana u dan, iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec, u toku pet godina, od januara 2015. do kraja maja 2020. godine, ispisuje uzbudljivu hroniku Beograda. Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše

Kultura

30.07.2020 u 20:15

Fragmenti na razmeđi filozofije i književnosti

Kažu da je svako svoje sreće kovač. Samo što sudba jednome daje i čekić i gotovo usijano gvožđe, a drugi ga mora kovati često hladno, a često i golom pesnicom. Ovo je zapisao Božidar Knežević (1862–1905), profesor istorije i prevodilac, autor dela „Misli” o kojem je nedavno bilo reči na skupu „Srpska književnost početkom 20. veka, modernost i stari zadaci” u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Prof. dr Saša Radojčić priredio je knjigu „Božidar Knežević” u ediciji „Deset vekova srpske književnosti”. On piše da Kneževiću trajno mesto u kulturnom pamćenju nacije nisu obezbedile njegove opsežne istoriozofske studije, već jedno pozno, sa stanovišta autorovih intencija verovatno i sporedno delo. ‒ Iako nesporno pionir u oblasti filozofije istorije kod nas, Knežević je puno

Društvo

26.07.2020 u 19:24

Preminuo slavista Miodrag Sibinović

Istaknuti srpski slavista, lingvista, prevodilac, književnik i penzionisani profesor Filološkog fakulteta, Miodrag Sibinović, preminuo je danas u 83. godini, saopštila je njegova porodica. Objavio je više od 300 stručnih i naučnih radova i 20 autorskih knjiga iz oblasti nauke o književnosti. Sibinovićeva knjiga „O prevođenju” (1990) bila je osnovni udžbenik za sve srednjoškolce prevodilačkog smera u Srbiji. Njegovi kursevi iz ruske narodne književnosti i iz teorije prevođenja bili su prvi kursevi iz ovih naučnih disciplina na slavistici i Beogradskom univerzitetu, javlja Tanjug. Radovi su mu objavljivani, osim na srpskom, na ruskom, češkom, francuskom, beloruskom i ukrajinskom jeziku. Godine 1996. dobio je zvanje počasnog doktora Moskovskog univerziteta. Dobitnik je brojnih

Kultura

13.07.2020 u 20:00

Reči i njihovi blizanci

Da li je reč „ruka” značenjski suprotstavljena reči „noga”? Da li se „brdu” suprotstavlja „ravnica” ili „dolina”? Koja je reč suprotna imenici „čovek” – „nečovek”, „životinja”, „Bog”, neka četvrta ili nijedna? Da li „kuća” znači baš isto što i „dom” i da li je „osećajan” isto što i „osetljiv”? Kada bi nauka imala precizne i jedinstvene odgovore na ova pitanja, verovatno bi bilo više rečnika sinonima, antonima, paronima. Ovakvi rečnici su važni zato što utiču na izoštravanje uvida u odnose među rečima, ali i pojmovima u odnosu kontrarnosti ili komplementarnosti, istoznačnosti ili sličnoznačnosti, nadređenosti ili podređenosti. Takvi rečnici predstavljaju izvrsne priručnike za one koji se srpskim jezikom bave na bilo koji način, a doprinose i boljem razumevanju logičkih odnosa, leksičkom

Kultura

09.07.2020 u 15:35

Novo izdanje romana „Uhvati zeca”

„Zamislila sam je kako stoji u sobi, pored mene, moja zemlja, i gleda me. Bila je to žena, puna modrica, i krvarila je na moj pod ravno iz utrobe. Bila je neplodna, nosila je jeftinu odeću, imala je oči i kosu lažne boje. Ali, iznad svega – bila je ljuta. Ljuta na mene, na moju sobu, na knjige oko nas. Osetila sam da joj ja, takva, u toj sobi, u tom gradu, idem na živce. Taman kad sam pomislila da je imam, nestala je...” Ovo je deo iz pogovora novog izdanja romana „Uhvati zeca” Lane Bastašić, knjige prvi put objavljene pre dve godine koja je bila u užem izboru za Ninovu nagradu i Nagradu „Biljana Jovanović”. Novo, od autorke doterano, izdanje ove knjige, obogaćeno pogovorom u kome Lana Bastašić vodi čitaoca na drugu stranu ogledala i pokazuje mu kako stvarnost izgleda odande, objavila

Kultura

09.07.2020 u 10:40

Odlazak Miodraga Matickog

Posle kraće bolesti preminuo je romansijer, pripovedač, pesnik i naučni radnik Miodrag Maticki (1940–2020) koji se posvećeno i istrajno zalagao za srpski jezik i pravopis u javnom diskursu. Bio je član Odbora za istoriju književnosti i Odbora za narodnu književnost SANU, višegodišnji član Književnog odeljenja i Upravnog odbora Matice srpske. Za potpredsednika Matice srpske izabran je 28. aprila 2012. godine. Bio je član je Udruženja književnika Srbije, Udruženja folklorista i Društva za južnoslovensku mitologiju. Od 1996. do 2008. bio je predsednik Upravnog odbora, a od 2008. predsednik Skupštine Vukove zadužbine. Maticki je bio pokretač i glavni urednik Srpskog narodnog ilustrovanog kalendara „Danica”, koja je štampana od 1994. a od 2009. godine sa dodatkom „Danica za mlade”, kao i

Kultura

07.07.2020 u 14:57

Loša vremena za književnost, film, muziku i pozorište

Prema rezultatima istraživanja uticaja pandemije novog virusa korona na život i rad umetnika i kulturnih radnika u 2020. godini Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije i Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, za čak 39 odsto umetnika izgubljen je sav njihov prihod, a za 26,4 odsto veći deo prihoda. Prema rečima Predraga Cvetičanina, rukovodioca Centra za empirijske studije jugoistočne Evrope, najviše umetnika – 20,7 odsto izgubilo je između 25.000 i 50.000 dinara, 15,9 odsto njih ostalo je bez između 50.000 i 100.000 dinara, dok je 16,8 odsto lišeno više od 100.000 dinara. Kod čak 62 odsto umetnika i kulturnih poslenika porodica zavisi od njihovih prihoda, 69,7 odsto je veoma zabrinuo zbog efekata pandemije na obezbeđivanje prihoda, a 64,9 odsto brine zbog

Kultura

06.07.2020 u 22:00

Čovek nije zupčanik u divovskoj mašini

U književnosti su najzanimljiviji oni junaci koji se neprestano preobražavaju u proznom svetu, oni koji ispoljavajući kontradiktorne osobine time postaju jedno sa samom prirodom života, tragaju za odgovorima izvan stvarnosti i ne plaše se da pri tom urone u tamu i pogledaju zlu u lice. Takvi su junaci argentinskog pisca Ernesta Sabata (1911–2011), a moglo bi se reći da je takav bio i on sam. Celovita slika koju o njemu stičemo, posle čitanja tekstova novog broja časopisa „Gradac”, još jednom podseća na to da je bio ne samo veliki pisac, već i „veliki čovek koji piše”, kakvim je on u stvari smatrao Borhesa. Ta veličina ogleda se u prihvatanju ljudske egzistencije sa svim njenim protivrečnostima, u svetlosti i tami, božanskom i demonskom, lepom i strašnom. I iako se sa njim nije uvek

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost