Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

18.02.2020 u 07:57

Bez tradicije nema najbolje pršute

Mačkat – Za najbolju pršutu potrebno je domaće kvalitetno meso, dobro bukovo drvo za sušenje, tradicija i poseban zlatiborski vazduh. I to uz mesec dana sušenja mesa. Kao što su naši preci ovde radili vekovima. Ovako je na 20. „Pršutijadi” u Mačkatu, otvorenoj na Svetog Trifuna, koja trajala tokom vikenda, za naš list svoj provereni recept opisivao Mitar Marić (39), proizvođač suvomesnatih proizvoda iz ovog podzlatiborskog kraja. Njegova goveđa pršuta, vodeći proizvod za mesarsko „majstorsko pismo”, proglašena je najboljom na ovom jubilarnom sajmu. Kontrolu kvaliteta i ocenu izloženih proizvoda – a učestvuje 21 proizvođač – obavljao je „Jugoinspekt”. Mariću je ovo prvenac za goveđu pršutu na „Pršutijadi”, prošle godine je bio prvi sa svinjskom pršutom i ovčijom steljom. – U

Društvo

06.02.2020 u 12:27

Sela i zaseoci kod Kraljeva zavejana, 350 kuća bez struje

KRALjEVO - Na Rudnu kod Kraljeva i u desetine sela i zaseoka u podgolijskom kraju sneg neprestano pada više od 30 sati, zbog čega su pojedina sela odsečena, a više od 350 domaćinstava trenutno je bez struje. Kako piše portal Glas zapadne Srbije, visina snežnog pokrivača je između 60 i 70 centimetara, ali najveći problem je olujni vetar koji pravi smetove visine i preko dva metra. Portal navodi da je struja u Rudno stigla jutros oko 9 časova, ali da su pojedina sela i zaseoci još uvek bez struje. Među njima su Bzovik, Reka, Dražinice, Kamenska, Lazi i drugi zaseoci na kraljevačkoj strani, kao i na teritoriji Ivanjice - Koritnik, Ostatija, Devici, Brusnik, Perišice... Kraljevačko i novopazarsko preduzeće za puteve bore se sa velikim smetovima na prilaznim putevima Rudnu od Studenice i

Ekonomija

02.01.2020 u 22:00

Srbiju ne sme da snađe usud puste zemlje

Od početka projekta „500 zadruga u 500 sela”, 2017. godine dodeljeno je ukupno 1,7 milijardi dinara bespovratnih sredstava za 152 zadruge. U istom periodu osnovano je čak 613 zadruga. Sličnim tempom nastavljamo i u 2020. godini za šta je opredeljeno novih 580 miliona dinara za 50, 60 zadruga, kaže u razgovoru za „Politiku” Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća. Mora vam se priznati da ste uspeli da oživite zadrugarstvo u Srbiji. Nedavno ste potpisali 58 ugovora za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama. Koliko je ukupno do sada potpisanih ugovora, koliko je to ukupno novca i šta su planovi za 2020. godinu? To priznanje Kabinet za regionalni razvoj koji predvodim deli sa Akademijskim odborom za selo Srpske akademije

Komentari

14.11.2019 u 18:00

Selo na prekretnici

U Srbiji danas postoji 4.709 naselja – sela, a od njih će prema prognozama, za petnaestak godina nestati 1.200, što je četvrtina ukupnog broja sela. Razloge za to treba tražiti u globalnom trendu dezagrarizacije koji se poslednjih decenija manifestuje i u velikom broju najrazvijenijih zemalja na svetu. Ali, to nije sve. Tome, svakako kod nas treba dodati i izrazitu nebrigu države za selo što traje od kraja Drugog svetskog rata do danas. Indikatore za težak položaj sela lako je uočiti. U velikom broju sela ne postoje škole, domovi zdravlja (ili su postojeći ukinuti), domovi kulture, a čak u 1.000 sela nema ni prodavnica, a njihovi stanovnici imaju loš pristup javnim službama. Toj slici, kao tamnije tonove treba dodati da je 50.000 kuća prazno i bez vlasnika, a u

Društvo

01.11.2019 u 20:30

Ceo život rade i ne steknu penziju

One ustaju pre svih ukućana, a poslednje odlaze na spavanje. Žene na selu gotovo celi dan provode na njivi ili u poljoprivrednom gazdinstvu, a za svoj rad često ne dobijaju nadoknadu. Svega 12 odsto ruralnih žena su vlasnice kuća, a polovina njih se vode kao nezaposlene, bez penzionog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, što ih stavlja u veoma neravnopravan položaj. Uz to, ove žene često se odriču nasleđa u korist braće i neretko postaju žrtve nasilja u sopstvenoj porodici. Sve su to razlozi zbog kojih na različite načine nastojimo da pomognemo ženama koje žive u ruralnim krajevima ovog regiona, kaže Rut Stjuart, ambasadorka Australije u Srbiji, Crnoj Gori i severnoj Makedoniji, čije je sedište u Beogradu. Naša sagovornica, koja je povodom Međunarodnog dana žena na selu, u saradnji

Društvo

23.10.2019 u 12:00

U selu Trnov Laz, 25 kilometara udaljenom od Prokuplja, sve više dece

PROKUPLjE – U planinskom selu Trnov Laz, 25 kilometara udaljenom od Prokuplja u porodici Nenada i Maje Jovičića rodilo se četvrto dete, što je prava retkost u tom kraju gde su ostali da žive uglavnom stari ljudi. Dečak Rade, radost porodice i seljana, miljenik sestara Nikoline (7), Marine (4) i Radmile (1,5) je šesto dete u tom selu, u kome malobrojni stanovnici žive isključivo od poljoprivredne proizvodnje, uglavnom od stočarstva. „Odmah nakon izlaska majke i novorođenčeta iz porodilišta porodicu Jovićević je posetila i Patronažna služba prokupačkog Doma zdravlja, koja obilazi svu novorođenu decu pa i onu u najudaljenijim planinskim selima”, kazali su agenciji Beta iz te zdravstvene ustanove. Kako su naveli, posebno im je zadovoljstvo kada, kao u Trnovom Lazu, posete mlade supružnike koji

Društvo

14.10.2019 u 11:45

Oživljavanje kamenog sela Gostuša na Staroj planini

Fondacija „Arhitekta Aleksandar Radović” uspešno je realizovala konzervatorski kamp u selu Gostuša na Staroj planini pod nazivom „Oživljavanje kamenog sela”. Reč je o projektu zaštite sela Gostuša, udaljenom od Pirota tridesetak kilometara koga zbog kamenih krovova i autentične arhitekture kuća od kamena, drveta i zemlje zovu „kamenim selom”. Obnovljen je kameni krov na apsidi crkve u selu, uređen potporni zida crkve, koja je posle 30 godina osveštana, a meštanke sela su prezentovale kako se pravi crepulja od zemlje i kako se u njoj peče hleb pokriven žarom i pepelom. (Foto Beta /Saša Đorđević) Upravnica Fondacije Elena Vasić Petrović rekla je da su ove godine konkurisali sa projektom koji se finansira iz evropskih fondova, a da se glavni deo projekta koji se zove

Društvo

09.09.2019 u 19:00

Tradicija selo čuva

Belo Blato – Crveni demografski alarm odavno je uključen u Srbiji zbog čega moramo stalno nešto preduzimati, poručuje Milan Nedeljkov, dugogodišnji direktor osnovne škole „Bratstvo i jedinstvo” u Belom Blatu. Ova obrazovna ustanova s ponosom nosi ime iz nekih prethodnih vremena, i to s punim pravom – u selu žive pripadnici različitih nacija i nastava se izvodi na više jezika. Iz škole je, baš zahvaljujući direktoru, poteklo nekoliko ideja koje su i realizovane. Škola ima etno-kuću, muzej, u selu postoji i Biološki centar, koji sve više posećuju turisti, a u okolini su i originalni salaši. Eržika Kuharik za kolovratom – Nije bilo lako, ali mi na ovaj način dajemo doprinos opstanku naših lepih sela – kaže Nedeljkov, koji nam je ustupio i nekoliko svojih fotografija. Na jednoj

Društvo

28.08.2019 u 22:55

Kamioni urnišu put, a seljani ga blokiraju

Valjevo – Nezadovoljni višegodišnjim nemarom i uništavanjem puta Kamenitovac–Mratišić ukupne dužine 7,7 kilometara, kojim svakodnevno prolaze natovareni teški kamioni iz obližnja dva kamenoloma, uz to nezadovoljni i neodgovornošću čelnika lokalne vlasti zbog ovog višegodišnjeg problema, meštani pet valjevskih sela najavili su za 1. septembar novu blokadu puta i tužbe protiv države i grada. Nekoliko desetina stanovnika Prijezdića, Ravnja, Zaruba, Dračića i Mratišića već su se okupljali početkom avgusta na ovom putu

Kolumnisti

26.08.2019 u 18:00

Hrast u Dubokom potoku

Dok štekću i čangrljaju karike traktora kao plehani tanjiri u svadbarskoj šatri, probušeni auspuh brunda kao da se na uzbrdicu iznad mog sela penje tenkovski divizion. Da ne ispadnem, čvrsto se držim za volan IMT-a 539 iz 1979. koji sam kupio mom ocu od prve glavne uloge na filmu. Uspešno zaobilazim bačeni zarđali šporet „smederevac” i pravim slalom između vododerina i rupa zatrpanih đubretom, šutom, pet bocama i isceđenom kominom. Dok smanjujem brzinu u prvu sporohodnu pomislih – niko nije došao iz Niša ili iz Kragujevca da tu nečist baci baš tu. Po udaljenom seoskom ataru to su rasule ruke seljaka iz mog i okolnih sela. Prepušteni sami sebi, zatureni i dezorijentisani u novom dobu u kojem za njih nema mesta – zaboravili su da njihovi dedovi i očevi nisu hteli ni ogrizak od jabuke da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: selo