Kup.	Prod.	Sred.
116.97	117.68	117.32
114.84	115.53	115.18
119.43	120.15	119.79

Društvo

16.07.2021 u 12:34

Borba sa šumskim požarima u brdima iznad Priboja

Priboj – Već treći dan gore četinari i nisko rastinje u brdima iznad Priboja kod Crnog vrha i u blizini novovaroškog sela Rutoši, a vatrogascima nije lako da pod kontrolu stave vatrenu stihiju. U gašenju im pomažu i radnici JP „Srbijašume”, ali vetar raspiruje šumske požare. Za sada domaćinstva u ovom kraju nisu ugrožena. Počelo je, kažu ovde, kad je grom udario i zapalio drveće na Crnom vrhu, da bi zatim vatra postepeno krenula da se širi. Letnja žega i snažan vetar u planini tome su pogodovali. Lokalni mediji javljaju da je zahvaćeno više od 100 hektara zemljišta, te da požare na ovom teško pristupačnom terenu gase vatrogasne ekipe iz ovog kraja: Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Užica i Novog Pazara. One su privremeno uspele da zaustave širenje vatre, ali se pri gorenju

Svet

14.07.2021 u 22:48

Zbog požara u Oregonu stotine ljudi napustile domove

KALMAT FOLS- Sve jači požar koji gori u Oregonskoj šumi prisilio je stotine ljudi da odu iz svojih domova, jer je zahvatio više od 200.000 hektara i ne pokazuje znake smirivanja, izjavili su danas zvaničnici. U požaru koji se od šestog jula proširio Nacionalnom šumom Fremont-Vinema oko 400 kilometara južno od Portlanda, uništena je 21 kuća, a ugroženo je još 1.926, navodi Severozapadni međuagencijski koordinacioni centar u Portlandu, preneo je Rojters. Požar je ostavio gust dim iznad obližnjih vodopada Klamat, gde je lokalni sajam pretvoren u centar za evakuaciju Crvenog krsta. U SAD besni 60 velikih požara koji su progutali 404.680 hektara šume i rastinja širom 12 američkih država, saopštio je Nacionalni međuagencijski centar za požare, prenosi Tanjug.

Pisma čitalaca

09.07.2021 u 13:13

Energija budućnosti iz šuma

Na zahtev Evropske unije da se do 2050. godine zatvore termoelektrane na ugalj nema u Srbiji definisanog odgovora. Gospodin Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku („Politika”, 30. maj), smatra da proizvodnju električne struje na ugalj, koja u Srbiji čini dve trećine proizvedene struje, ne mogu zameniti zeleni kilovati bez velikog poskupljenja, koje stanovništvo Srbije ne može da izdrži. Nasuprot tome, profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković („Politika”, 30. maj) smatra da se u Srbiji može izvršiti energetska tranzicija prelaskom na solarne i vetroelektrane do 2050. godine. Kako stoji stvar s drvetom, hiljadama godina jedinim energentom, zahvaljujući kojem je čovek stvorio velike civilizacije na severnoj hemisferi zemlje? U procesu u atmosferi Zemlje po uprošćenoj

Društvo

05.07.2021 u 18:53

Sporo pošumljavanje i brza seča ugrožavaju pluća Srbije

Gotovo 100 miliona dinara pokrajinska vlast dodelila je ove nedelje učesnicima na konkursu za pošumljavanje novih površina, a iz budžeta za šume u iste svrhe izdvojeno je još 50 miliona dinara. Toliko novca potrošiće se i za popravljanje oštećenih šuma. – Na taj način će 150 hektara degradiranih šuma biti potpuno obnovljeno – kazao je pokrajinski sekretar za šumarstvo Ivan Božić. Da li je to dovoljno? Ni blizu. Ova autonomna pokrajina po tom pitanju najsiromašnija je regija u čitavoj Evropi jer pod šumama je nešto manje od sedam procenata ukupne površine, a čak 14 opština nema nijedan odsto šumovite teritorije. Zacrtani cilj je 14 procenata Vojvodine pod šumom, odnosno još oko 150.000 hektara zemljišta. Međutim, trenutni intenzitet pošumljavanja toliko je mali da bi nam za

Pisma čitalaca

18.06.2021 u 13:47

Vanredna kontrola šuma u ataru Masurovaca

U vezi s tekstom „Nekontrolisana seča šumskog blaga” u selu Masurovci, opština Babušnica, objavljenim u rubrici Među nama, obaveštavamo javnost da nemamo saznanja o bespravnim radnjama u šumama u državnoj svojini čiji je korisnik JP „Srbijašume”, Beograd. Što se tiče šuma sopstvenika, odgovorni su sami vlasnici, dok JP „Srbijašume” vrši uslugu stručno-tehničkih poslova u šumama sopstvenika, u skladu sa Zakonom o šumama. Od strane direktora dela preduzeća ŠG „Pirot”, Pirot, formirana je komisija za vanrednu kontrolu atara sela Masurovci, kako bi se na terenu utvrdilo činjenično stanje iz navoda. O okolnostima iz navoda blagovremeno ćemo obavesti javnost i potpisnike predmetnog članka. Ukoliko se konstatuju bilo kakve nepravilnosti biće preduzete odgovarajuće mere u skladu sa Zakonom

Pisma čitalaca

16.06.2021 u 12:44

Nekontrolisana seča šumskog blaga

Malo selo Masurovac u opštini Babušnica, sada sa pet starih stanovnika, imalo je veliku šumu u ataru i planini Bučje. Imalo je, a sada šume nestaju, pošto već godinama „Srbijašume” i privatne drvoseče složno navaljuju na šumsko blago. Šume nestaju, a vododerine nastaju. „Srbijašume” angažuju privatnike da seku državnu šumu, a kontrole izgleda nema. Seče se sve, pa i krajem maja, što je nedozvoljeno. Obara se sve što može lako da se poseče i odveze. I mlado i staro drveće. Selo je nekada sagradilo put do susednog sela Stelac. Jedini put niko ne održava i teško je prolazan za automobile. Drvoseče ga godinama uništavaju svojom mehanizacijom. Često dolazi i do sukoba sa stanovnicima sela, koji ne mogu da prođu zbog drvoseča. Privatne šume seku drvoseče koje kupuju parcele od vlasnika

Društvo

04.06.2021 u 16:00

Godišnja šteta u državnim šumama 143.000 kubika drveta

Zbog oštećenja u Srbiji je 2020. godine posečeno je 143 hiljade kubika državne šume, što je za gotovo 30 hiljada kubika više nego u 2019. godini, navodi se u informaciji Republičkog zavoda za statistiku. Više od polovine štete na šumi, 75,3 hiljade kubika, nastalo od elementarnih nepogoda, a slede šteta od biljnih bolesti i čoveka. Najveća šteta u državnim šumama evidentirana je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde je posečeno 80,5 hiljada kubika drveta što je 30.000 kubika više nego u 2019. godini. Polovina šteta na šumi u tom regionu je od elementarnih nepogoda, a slede šteta od biljnih bolesti i od insekata. Prošle godine evidentirano je 26 požara koji su izazvali štetu u šumama, i su se dogodili u državnim šumama. Za godinu dana bespravno je u državnim šumama

Hronika

19.05.2021 u 14:13

Hapšenja zbog zloupotreba u Šumskom gazdinstvu „Vranje”

Pripadnici Odeljenja za borbu protiv korupcije Uprave kriminalističke policije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, uhapsili su R. A. (1964), G. N. (1966), B. I. (1976), M. N. (1988), N. Z. (1970), G. R. (1965), S. J. (1982), N. M. (1991), G. I. (1969), V. S. (1961), M. P. (1984), D. M. (1963) i T. S. (1985), dok je krivična prijava u redovnom postupku podneta protiv A. C. (1987), zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja. Sumnja se da su R. A., M. N., G. N., G. R., S. J., V. S., M. P., B. I., N. M., D. M., G. I. i N. Z. kao članovi Komisije Šumskog gazdinstva „Vranje“, na osnovu Odluke o dodeli ugovora o otvorenom postupku javne nabavke na poslovima gajenja šuma na području

Mozaik

18.05.2021 u 15:56

Rampa za fosilna goriva ako želimo nultu emisiju 2050.

LONDON - Investitori treba odmah da obustave finansiranje novih projekata u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte, gasa i uglja ako svet želi da postigne neto nultu emisiju štetnih gasova do sredine veka, saopštila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA). U do sada najoštrijem upozorenju o potrebi drastičnog smanjenja fosilnih goriva, IEA je takođe apelovala da se ne prodaju novi automobili s unutrašnjim sagorevanjem posle 2035. godine i da se globalna ulaganja u zelenu energiju više nego udvostruče sa 2,0 biliona dolara godišnje na 5,0 biliona dolara, prenosi Gardijan. To ne bi bio ekonomski teret, kako tvrde neki, već neto korist za ekonomiju, navodi se u studiji. „Ako su vlade ozbiljne u vezi s klimatskom krizom, od sada, od ove godine, ne sme više biti novih ulaganja u naftu,

Beograd

28.04.2021 u 11:20

Ovog proleća manje zaraženih krpelja

Svi oni koji predstojeći vikend i slobodne dane požele da provedu u prirodi trebalo bi da, osim poštovanja epidemioloških mera, povedu računa i o dosadnim krvopijama iz trave – krpeljima. Trenutno su, kako kažu u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, najrasprostranjeniji u šumama i uz ivice šuma u okolini grada (Bojčinska, Lipovička i Manastirska, Zabran u Obrenovcu, Košutnjak, Topčider, Banjička šuma, Avala, Ada Ciganlija i Ada Huja). Među krpeljima ima i onih koji su zaraženi bakterijom borelija burgdorferi. – Procenat krpelja zaraženih bakterijom koja izaziva lajmsku bolest varira od godine do godine, kao i između lokacija na kojima je uzet uzorak. Ovog proleća prosečna zaraženost je oko 20 odsto što je nešto manje nego proteklih nekoliko sezona – kažu u Zavodu i ističu da još od marta

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: šume

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће