Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Magazin

26.10.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Dobre vesti

Da li mislite da su u medijima podjednako zastupljene i negativne i pozitivne vesti? Moj utisak je da su negativne vesti zastupljene u mnogo većem broju u odnosu na pozitivne vesti. Zašto je to važno? Zato što deca i odrasli izgrađuju svoju predstavu o svetu na osnovu slike o svetu koju im prezentuju mediji. Kada mediji projektuju pretežno negativnu sliku o svetu, tada ljudi počinju da smatraju da je ovaj svet negativno, iskvareno mesto. Što su više ljudi izloženi medijima, to više upijaju negativne slike koje impregniraju njihovo nesvesno. Sindrom zlog sveta Poznato je da je prosek gledanja televizije u odrasloj populaciji negde oko četiri sata dnevno. To znači da je veliki deo populacije izložen medijskoj „kultivaciji” slike o svetu. Kod nekih od njih to izaziva „sindrom zlog sveta”

Zdravlje

16.06.2020 u 18:00

Poremećaj raspoloženja može da liči na depresiju

Pospanost, malaksalost, nedostatak energije, poremećaj raspoloženja, razdražljivost, slaba koncentracija, lupanje srca, stezanje u grudima, nedostatak vazduha, tromost ekstremiteta, glavobolja, vrtoglavica, samo su neki od simptoma prolećnog umora. Pravi uzrok nastanka ovog problema nije sasvim razjašnjen. Ipak, ovo stanje se ne smatra bolešću, a ni zdravstvenim poremećajem. Lekari ovaj problem svrstavaju u prolazne zdravstvene fenomene, sa kojim se susreću u ovo doba godine. Dr Milena Kostić (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Milena Kostić, specijalista opšte medicine Doma zdravlja u Lazarevcu, problem se sreće kod velikog broja ljudi – kod nekoga je manje, a kod nekoga je više izražen i duže traje. – Mnogi na simptome neće ni obratiti pažnju, niti se požaliti

Kultura

29.05.2020 u 22:15

Jungova autobiografija

Arhetip, kolektivno nesvesno, individuacija jesu pojmovi koje često čujemo i u govoru koji ne pretenduje na veliku naučnost. Upotrebljavamo ih a da i ne razmišljamo kako se do njih došlo, ko ih je uobličio i dao im značenje bez kojeg bi danas bile nerazumljive, ili bar teško razumljive, pojave na individualnom i kolektivnom društvenom planu. Za njihovo tumačenje i razumevanje najzaslužniji je švajcarski psihijatar, jedan od najvećih umova 20. veka Karl Gustav Jung (1875–1961). Objavljivanje autobiografije oca analitičke ili kompleksne psihologije na našem jeziku koju je pod naslovom Sećanja, snovi, razmišljanja kroz razgovore s Jungom uobličila njegova učenica Anijela Jafe, u tom smislu više je od rutinskog izdavačkog posla (izdavač je „Atos”, a prevodilac Dubravka Opačić Kostić). Kroz

Magazin

26.05.2020 u 14:10

Komšije položile ispit

Među stanarima višespratnice u beogradskom naselju Rakovica s tridesetak stanova, posle proglašenja vanrednog stanja, ispostavilo se da samo jedna osoba u ovoj zgradi ima manje od 65 godina! Starosna struktura u odnosu na zvanični spisak kućnog saveta promenila se preko noći. Mladi, mahom podstanari, vratili su se u rodna mesta ili prešli kod prijatelja, rođaka, bliže centru kako bi lakše stizali do posla. Iako sedokos, jedini stanar na kojeg se nije odnosila stroga zabrana izlaska na ulicu, naprasno je postao poletarac: danima je pomagao starijima od sebe. Zvonio je na sva vrata s pitanjem: Dobar dan, da li vam treba nešto iz apoteke, prodavnice, kioska? Mnoge komšije po gradovima Srbije položile su ispit dobrosusedskih odnosa s najvišom ocenom tokom ona čuvena 53 dana ograničenja kretanja

Kultura

18.05.2020 u 22:00

Psihoanaliza i religija

Opijen svojom vlašću nad prirodom, pa i celim kosmosom, zaluđen novim i moćnim tehničkim dostignućima, čovek našeg vremena osetio se u jednom trenutku toliko svemoćnim da je pomislio da je vladalac svih svetova oko sebe. Zaboravio je jedino na svet u samom sebi. Učinilo mu se da je srećan i slobodan, i da mu ništa više nije potrebno. Ali, na vrhuncu te tako naukom osvojene sreće, kad se malo osvrnuo oko sebe i iza sebe, kad je pogledao u samog sebe, shvatio je da je isto toliko sam i bespomoćan kao i naši preci. Njegova duša tražila je neke druge vrednosti, neke druge temelje od onih koje gradi unazad dva veka, od prosvetiteljskog obrta i proklamovanja nove vere u svemoć razuma. To je duhovna situacija našeg vremena, koju su pojedini pisci i filozofi definisali još pre više decenija,

Odbojka

04.05.2020 u 18:39

Andrija Gerić pomaže sportistima kao psiholog

Od danas sportisti kod nas mogu da treniraju u grupama na otvorenom. U kakvoj su situaciji zbog pandemije izazvane virusom korona bolje od drugih sagledava Andrija Gerić, jer nekada bio odbojkaški as (olimpijski pobednik 2000. i evropski prvak 2001), a sada je sportski psiholog: – Sportisti su zatečeni i zbunjeni, uostalom kao i svi drugi ljudi. Trude se da ostanu u formi tako što rade vežbe kod kuće, trče u prirodi, a, evo, moći će i da treniraju napolju. Uglavnom se svi sada samo bave fizičkim aspektom, jer bazeni ne rade, sale su zatvorene. Upravo sada bi im bilo vrlo korisno da rade na svojoj mentalnoj pripremi i preko tehnika vizualizacije se još bolje pripreme za buduća takmičenja. Prvi put u istoriji sportska delatnost, uključujući i treniranje, prekinuta je u celom svetu. I

Društvo

22.04.2020 u 13:37

Psihološka podrška za aktivne i penzionisane pripadnike vojske

Ministar odbrane Aleksandar Vulin prisustvovao je prezentaciji o pružanju psihološke pomoći aktivnim i penzionisanim pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije tokom vanrednog stanja proglašenog ubog pandemije koronavirusa. Govoreći o značaju psihološke podrške, načelnik Odeljenja za razvoj psihološke delatnosti Nada Marković istakla je da je u skladu sa instrukcijom o radu Ministarstva odbrane u vreme vanrednog stanja, to Odeljenje je u saradnji sa svim psiholozima u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije obezbedilo psihološku podršku za sve aktivne i penzionisane pripadnike, saopštilo je Ministarstvo odbrane. - Mi smo na raspolaganju i svim našim pripadnicima koji su u izolaciji, koji mogu da nam se obratu u slučaju potrebe, ako se osećaju ugroženo, i ne mogu da razreše neke

Magazin

20.04.2020 u 08:00

Dosada u ustima

Kako podnosite izolaciju i socijalno distanciranje? Da li ste dobili neki kilogram? Ako jeste, onda je to verovatno zbog onoga što se zove „emotivno jedenje”. Svi znamo da ljudi jedu onda kada osete glad. Ali postoje dve vrste gladi: ona koja ide iz želuca i ona koja ide iz glave. Kada zadovoljavamo ovu glad koja ide iz glave, tada je reč o emotivnom jedenju. Suština je da se unošenjem hrane branimo od neke naše neprijatne emocije koje ne moramo ni biti potpuno svesni. Kada jedu na ovaj način, ljudi najčešće opisuju neodređena emotivna stanja kao što su nervoza, napetost itd. U situaciji izolacije i socijalnog distanciranja podlogu za emotivno hranjenje čine neprijatna osećanja kao što su osećanja dosade, usamljenosti, teskobe, zabrinutosti, umora, itd. Test s brokolijem Kada je u pitanju odnos

Kultura

14.04.2020 u 21:00

Radoznalost – put ka sadržajnijem životu

U anketi sprovedenoj u 48 zemalja, na više od 10.000 ljudi, na pitanje šta najviše želite u životu, većina je odgovorila da želi da bude srećna. Sreća je ocenjena kao važnija od uspeha, inteligencije, znanja, mudrosti, veza, zdravlja i smisla u životu. Psiholog Tod Kašdan, profesor na Univerzitetu Džordž Mejson u Virdžiniji, analizirao je da li potraga za srećom daje rezultate, i u svojoj knjizi „Radoznali – put ka sadržajnijem životu” (Psihopolis institut, prevod sa engleskog Milan Đurišić) dao i odgovor: „Ne, jer su nam prodali ideju da je postizanje osećanja sreće jedini ili najvažniji cilj u životu.” Kada uvidimo da postoje i druge stvari koje život čine ispunjenim, tada je odgovor na pitanje šta je osnovni sastojak kojim ispunjavamo život – radoznalost, kaže Kašdan.ž Radoznali

Društvo

19.03.2020 u 17:46

Kako popraviti raspoloženje u teškim vremenima?

Pandemija korona virusa primorala je mnoge ljude da ostanu u svojim domovima, granice su zatvorene, a nastupila je i ekonomska neizvesnost. Kako poboljšati raspoloženje u tako teškim vremenima, ispunjenim stresom i anksioznošću? Na osnovu dugogodišnje saradnje sa psiholozima, Bi-bi-si je ponudio sledeće savete: 1) Pronađite nešto što će vam odvratiti pažnju od negativne situacije - to će vas navesti da prestanete da razmišljate o nedavnim stresnim događajima, što vam takođe može pomoći da brže normalizujete krvni pritisak. 2) Meditacija nije za svakoga - iako mnogi smatraju da su meditiranje i produhovljenost od pomoći u ovakvim vremenima, to za druge nije rešenje, upravo iz prethodno navedenog razloga. Vežbanje smirenosti naprosto može navesti na razmišljanje o stresnim događajima, umesto da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: psihologija