Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Magazin

27.03.2018 u 20:00

Sto pedeset godina od osnivanja Narodnog pozorišta u Beogradu

Šezdesetih godina 19. veka, u doba osnivanja Narodnog pozorišta, Srbija je imala jedva nešto preko milion i dve stotine hiljada stanovnika a Beograd je, sa tek nešto više od 25.000 žitelja koji su stanovali u 3.444 kuće, bio jedno veliko selo, na pola puta od otomanske ka evropskoj civilizaciji. Posle nekoliko pokušaja, koji datiraju još od 1842, da se u Beogradu osnuje stalno profesionalno pozorište, koji su iz različitih razloga bili kratkog daha, ali su nedvosmisleno pokazali da ovoj zemlji i njenoj prestonici teatar treba, 1868. osnovano je Narodno pozorište u Beogradu. Prva predstava, „Đurađ Branković” Karolja Obernjaka, održana je (po novom kalendaru) 22. novembra 1868. u gostionici „Kod engleske kraljice”, koja je sledećih godinu dana bila privremeni dom Narodnog pozorišta. Po

Magazin

26.03.2018 u 13:14

Japanski cvet

Japanci obožavaju prirodu, cveće kod njih ima daleko veće značenje nego u drugim kulturama, svakom drvetu daju posebnu simboliku i po njima nijedno cveće nije tek tako „zalutalo” na zemlju. To je naročito izraženo u njihovoj stoletnoj umetnosti aranžiranja – ikebani. Japanski dizajner Masanori Umeda dao je svoj doprinos 1990. godine ovoj lepoj tradiciji, dizajnirajući sobnu fotelju i podarivši joj jednostavno ime „ruža”. Fotelja zaista ima oblik cveta ruže, čija rascvetana krunica sa raspuklim laticama – služi za sedenje i uživanje. Ona je privlačna, lepa i udobna. Neki analitičari dizajna su je svrstali u tzv. erotski nameštaj, tolika je snaga njene privlačnosti. Masanori Umeda, inače pripadnik „Memfis” grupe koja se naročito sedamdesetih godina prošlog veka trudila da redizajnira predmetni svet

Magazin

19.03.2018 u 13:02

Valentinova večernja torbica

S ovom torbicom u ruci na vama sve ostalo odlazi u drugi plan: i figura i frizura i odeća i obuća. Vi u ruci nosite ne torbicu već simbol jednog stila: blistavu svilu u sitnim faltanim naborima, ravnomerno raspoređenim, s dodatkom raskošno oblikovanog metala, ukrašenog sićušnim kristalima. Sve je blistavo ali rafinirano, sve govori samo za sebe i svedeno je na suštinu. U ovoj večernjoj torbici, tako jednostavnoj, a ipak tako rečitoj, naglasak je na vrhunskoj eleganciji koja više od reči govori o svom dizajneru – da je za pravu kreaciju potrebno tako malo, a opet tako nedostižno mnogo – a to je talenat. Talenat da vas prepoznaju na prvi pogled. Ova torbica, ma kako izgledala jednostavno, veoma je zahtevna. Ona ne dozvoljava nikakvo naknadno kinđurenje bilo koje vrste. Onoj koja će je

Magazin

23.03.2018 u 22:00

„Milosrdni anđeo” nad Pančevom

Pre devetnaest godina nadvio se „Milosrdni anđeo” i 78 dana sejao razorne bombe širom Srbije. U Istorijskom arhivu Pančeva večeras se otvara izložba „Milosrdni anđeo nad Pančevom”, koju čine 25 fotografija i 50 snimaka na video-prikazu fotografa Zorana Jovanovića. Autor je izloženu kolekciju fotografija poklonio svom gradu. M. V.

Magazin

23.03.2018 u 12:56

Ptice – brižni roditelji

Ptičija jaja zaštićena su tvrdom ljuskom i sadrže žumance koje služi za ishranu embriona. Veći deo razvoja ptića odvija se kada se izlegu, uz znatno veću brigu roditelja. Izlegli ptići ne mogu sami da se hrane niti da brinu za sebe, pa su mladi neko vreme potpuno zavisni od majke ili roditelja. Kada je gnezdo gotovo, ženka u njega polaže jaja. Kod različitih vrsta ptica i jaja su različita i to znatno po obliku, a neka i po boji. Ljuska jaja je prozračna organska membrana odebljana i stvrdnuta slojevima krečnjaka. Boja jaja zavisi od pigmenta koji potiče iz krvi i dospeva na spoljnu stranu ljuske, kroz jajovode. Vezu obojenih jaja i okoline teško je tumačiti kao mimikriju. Mnoge ptice legu jaja koja se međusobno razlikuju. Neka su tačkasta, pegava, posuta mrljama, žućkasta ili smeđa. Po

Magazin

22.03.2018 u 12:24

Ne goji svaki hleb

Ako spadate u one koji svoj dan započinju doručkom u kome je neizostavna namirnica svež hleb, verovatno znate da je upravo hleb jedna od onih namirnica koje treba oprezno jesti zato što je energetski vredna namirnica. Možete ga naći raznih oblika i vrsta, sasvim običnog ili egzotičnog, ali jedno je sigurno: hleb goji. Da li to važi za sve vrste ili ima nekih koji su „poželjniji” što se tiče održavanja dobrog stasa? Dve najzastupljenije vrste hleba su beli i crni, a polemika oko toga koji je bolji, ukusniji i zdraviji traje, iako je mala razlika između njih. Kada potražite kalorijske vrednosti raznih vrsta peciva, naći ćete da beli hleb ima 235 kilokalorija na 100 g, dok crni ima 224 kilokalorije na 100g. Razlika u kalorijama je zanemarljiva, ali razlika u nutritivnoj vrednosti sigurno nije.

Magazin

16.03.2018 u 13:00

Nuklearna fuzija – budućnost energije

Sjedinjene Američke Države planiraju da za samo 15 godina počnu proizvodnju neograničene količine ekološke energije, koja neće biti škodljiva za prirodu i čoveka. Novi vid energije prekinuće čovekovu potrebu za skupim fosilnim gorivima i pozitivno će se odraziti i na klimatske promene, prenosi „Njujork post”. Ma koliko da ova izjava deluje neverovatno, nije nemoguće da se taj cilj i ostvari. Plan poznatog Tehničkog instituta u Masačusetsu (MIT) jeste da pokrene saradnju sa kompanijom „Komonvelt fuzioni sistemi” da bi lakše i brže došli do novih naučnih otkrića. MIT je najavio da su dosadašnjim istraživanjima došli na korak do pronalaska upotrebljive nuklearne fuzije, ali da je za završetak istraživanja potrebno oko 15 godina. Stvaranje nuklearne fuzije veoma je skup laboratorijski

Magazin

15.03.2018 u 12:20

Mediteranski začin sa lekovitim svojstvima

Lovorov list se u ishrani najčešće koristi kao začin, ali verovatno i ne razmišljate da ima i lekovita svojstva. Od starih vremena se koristi kao lek i začin za mnogobrojna jela. Hrani daje specifičnu notu, čineći je ukusnijom, pa ga naši i internacionalni kuvari često koriste. Lovorov list se bere sa lovorovog drveta (Laurus nobilis), koje raste u Sredozemlju – Turskoj, Italiji, Španiji, Hrvatskoj i Grčkoj. Listovi su debeli, mesnati i oštri pri vrhu, tamnozelene boje. Neke vrste lovorovog drveta rastu u Indiji, a aroma njihovog lista pomalo vuče ka aromi cimeta i gotovo da se ne koristi u Evropi. Takođe, postoji i kalifornijski lovor, čiji listovi imaju jaču aromu od mediteranskog, ali se ne koristi toliko puno. U antičko doba lovorov list bio je sveta biljka, simbol slave, vojevanja i

Magazin

12.03.2018 u 12:00

Stolica „spoti”

Oduvek su dizajneri eksperimentisali sa materijalima. Ovi su već sami po sebi izazov: drvo, metal, plastika... Kada je reč o dečjem nameštaju, izazovno je projektovati nameštaj a naročito onaj za sedenje, za kratkotrajnu upotrebu, jer, naravno, deca brzo rastu, pa im on ne može dugo biti „po meri”. Ako je danas stoličica udobna trogodišnjaku, već kroz godinu dana biće tesna četvorogodišnjaku. I, šta onda? Da li će je naslediti sledeći po redu član porodice (ukoliko ga ima ili će ga biti), da li će roditelji stoličicu pokloniti nekome kome baš takva treba, da li će je donirati obdaništu, sačuvati kao uspomenu ili baciti u smeće? Bacanje podrazumeva, za one ekološki osvećene, određenu grižu savesti, jer to znači ne samo rasipanje već i zagađivanje životne sredine, naravno, ako je stoličica

Magazin

13.03.2018 u 20:00

Drevni Grci izmislili tuševe

Jednostavna kupatila drevne Indije, Egipta i Mesopotamije bila su samo rudimentarni tuševi. U njima nije bilo kada i stanovnici su se prali sipajući vodu na sebe ili su ih njome polivale sluge stojeći iza niskih zidova. Ali, prve prave tuševe, sa vodom iz cevi, izmislili su drevni Grci. Posle vežbanja na stadionu sportisti su se osvežavali pod nekom vrstom tuša koji je nacrtan na jednoj atinskoj vazi iz četvrtog veka pre naše ere. Prikazana su dva tuša sa četiri prilično mišićave mlade dame. Voda teče iz tuševa u obliku glave divlje svinje ili lava. Pri vrhu je šipka preko koje su devojke prebacile odeću i ubruse. Cela scena je neverovatno savremena: osim tuševa u obliku životinja, ne bi bila strana ni u današnjoj gimnastičkoj sali. Ostaci kompleksa tuševa su iskopani u gimnazijumu u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: mozaik