Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Društvo

25.05.2021 u 14:12

Dan kada je Tito pobegao nemačkim padobrancima

DRVAR - U Drvaru je danas obeležena 77. godišnjica Desanta na taj grad, jedne od najpoznatijih bitaka Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije. Cilj nemačkih snaga bio je uklanjanje vođstva partizanskog pokreta. Prema procenama, u borbama sa okupatorskim jedinicama poginulo je više od 6.000 vojnika i civila. Obeležavanje ove godišnjice proteklo je znatno skromnije u odnosu na prethodne godine. Program je počeo polaganjem venaca na Spomen obeležja žrtvama fašističkog terora zatim je u Spomen-kompleksu 25. maj otvorena izložba „Otisak u vremenu” autora Nede Ševe, prenela je RTRS. Vrhovni štab u Drvaru Ukratko, Nemci su na današnji dan 1944. pokrenuli operaciju „Konjićev skok” koja je na prostorima bivše Jugoslavije poznata kao Sedma neprijateljska ofanziva.

Društvo

14.05.2021 u 20:30

Varničenje titoizma zbog Vlade Revolucije

Na Đurđevdan je osvanula vest da je svoju istrajnu i blistavu ovozemaljsku misiju okončao Vladimir Mijanović (Trebinje, 1946), poznatiji kao Vlada Revolucija, čuveni vođa studentskih demonstracija 1968. godine u Beogradu, ali i autoritet zbog kojeg su izbijale studentske demonstracije i protesti 1970. i 1984, fanatični borac za slobodnu misao i prava uniženih, sociolog, robijaš i kvrgavi kamičak u čizmi titoističke političke policije. Kad je srpsko i jugoslovensko društvo počelo da tone u socijalni egoizam, kad je samoživost inaugurisana u etički kredo, Mijanović je, nošen genima rodnog krša, počeo svoju burnu borbu za mitsku pravdu. Njegovo „levičarenje” bilo je samo glazura epskih srpskih moralnih standarda. Jezikom srpske narodne poezije rečeno: Vlada je bio adamsko

Beograd

05.05.2021 u 14:18

Sahrana jedne epohe

Izložba fotografija „Državnička sahrana, sahrana jedne države” čiji je autor Imre Sabo predstavljena je u galeriji „Kvaka 22 u Ruzveltovoj ulici. Postavka je posvećena sahrani Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ, koji je preminuo 4.maja 1980. u Ljubljani. Izložba će biti otvorena do 24. maja, a deo je programa petog Beogradskog meseca fotografije. Titovoj sahrani prisustvovala su četiri kralja, 31 predsednik vlade, šest prinčeva, 22 premijera, 47 ministara spoljnih poslova i mnogi drugi zvaničnici iz 128 od 154 zemalja, koliko ih je tada bilo u Ujedinjenim nacijama. Na specifičan način ovu sahranu, zabeležio je objektivom Imre Sabo, koji je kao fotoreporter „Ilustrovane politike” tada tek počeo da peče zanat. Kako kaže, po redakcijskom stažu još nije bio

Pisma čitalaca

26.04.2021 u 14:02

Najnoviji rat protiv Tita

Josip Broz Tito je za života uspešno ratovao protiv svojih i narodnih protivnika i neprijatelja, ali u najnovijem „ratu” on je samo pasivna meta ostrašćenih napada od kojih ne može da se brani jer je umro pre više od 40 godina. Napadači na njega uglavnom su potomci gubitnika Drugog svetskog rata, protivnika koje je Broz svojevremeno porazio, razvlastio, a neke i likvidirao. Ti potomci ni danas ne mogu da se pomire s istinom o svojim neuspešnim precima i njihovim sudbinama, pa koristeći nestanak velikog protivnika sa javne scene nastoje da ga posmrtno što više ocrne i tako mu se mrtvom bar delimično osvete. Posebna želja i cilj tih napadača je da pripadnicima mlađih generacija, koji nedovoljno poznaju noviju istoriju svoje zemlje i naroda, prikažu i u svest i pamćenje urežu lik Tita kao

Pisma čitalaca

16.04.2021 u 10:15

Ni Dunav nije bio jači od dva druga

Ne tako davno u rubrici Među nama objavljen je tekst pod naslovom „Treba obnoviti Sipsko groblje”, koji govori o stradanju rumunskih građana za vreme vladavine dinastije Čaušesku, kada su desetine Rumuna ubijene ili su se udavile u Dunavu pri pokušaju da pređu na našu stranu na potezu od Golupca do Kladova. Svi ti nesrećnici, među kojima je bilo dosta intelektualaca, umetnika, sportista, kao i vojnih lica, želeli su da se domognu bar dvorišta neke zapadne ambasade u Beogradu, a potom i boljeg života na Zapadu. Neispričana hronika Sipskog groblja s njegovim N. N. humkama zaslužuje mnogo više poštovanja i pažnje, u prvom redu ambasade Rumunije u Beogradu, odnosno rumunske države, kao i Srbije, jer se na njenim prostorima to dešavalo. Sada, kad je proces utvrđivanja identiteta pomoću DNK

Region

16.12.2020 u 16:31

Josip Broz najzaslužniji za makedonsku državu

SKOPLjE - Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito najviše je zaslužan za kreiranje makedonske države, pokazali su rezultati onlajn ankete koju je sproveo makedonski istraživački centar Makfaks. Na pitanje „Ko je najviše zaslužan za kreiranje makedonske države” 56 odsto ispitanika su odgovorili - Tito. Za revolucionara i jedan od osnivača VMRO, Goce Delčeva, glasalo je 18,5 odsto ispitanika, dok su 14,5 odsto odgovorili da je to Metodija Andonov Čento. Samo 11 odsto ispitanika smatra da je prvi predsednik nezavisne Makedonije Kiro Gligorov najviše zaslužan za makedonsku državu. Anketa je sprovedena u onlajn formatu na uzorku od 2.908 ispitanika koji su mogli da glasaju preko 14 veb stranica, u trajanju od 24 časa, odnosno od 13. decembra u 14 h do 14. decembra u 14 časova,

Region

18.11.2020 u 16:51

Ne možete u EU a da slavite diktatora Tita

„Ne možeš s jedne strane da želiš da si u EU i da demokratizuješ društvo, a u isto vreme da slaviš jednog od najmračnijih diktatora - Tita. Ako produžimo da zatvaramo oči pred činjenicom da ta država produžava onako kako su zamislili Tito i Staljin, onda obavljamo posao Moskvi, izjavila je bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva. Zaharijeva smatra da Severna Makedonija nije spremna za početak pregovora sa Evropskom unijom i optužila Skoplje da širi mržnju prema Bugarskoj. Bugarska je blokirala pristupne pregovore Evropske unije sa Severnom Makedonijom zbog identitetskih pitanja. Tito izgleda nije smetao Slovencima i Hrvatima kada su pristupali Evropskoj uniji. Zagrebački „Večernji list” podseća da su Slovenci za jedan spomenik sastavljen od mozaika kamenčića u obliku

Region

28.07.2020 u 11:51

Zadrani protestuju zbog otpada sa Titovog broda „Galeb”

ZADAR – Danima u Zadru prašinu podiže azbest jer je čak 78 tona otpada sa Titovog „Galeba”, broda koji je zaštićeno kulturno dobro, odloženo u Zadru, prenosi portal Indeks. Portal navodi da se građani pitaju da li je u njihovom susedstvu tempirana ekološka bomba. Za Dnevnik Nove TV vrata skladišta otvorila je firma koja ga čuva, a u kojoj je u vrećama građevinski materijal koji sadrži azbest. Predstavnik „Odlagališta sirovina” Miho Zrnić Marinović kaže da se sa otpadom postupa kao sa opasnim i da je on smešten u dve folije, tako da nema mogućnosti da se raširi po okolini. On je rekao da za 60 dana otpad više neće biti u Zadru jer će biti prebačen na razne deponije koje imaju klasifikaciju za primanje azbestnog otpada, u Hrvatskoj i inostranstvu. Reagovao je i Grad Zadar,

Beograd

29.05.2020 u 12:38

Propast kraljeve jahte

Napušten i teško oštećen, od svih zaboravljen i ostavljen na milost zubu vremena, rečni brod „Krajina” već skoro deceniju i po tiho umire, privezan uz desnu obalu Save, negde kod Beogradskog sajma. Odavno je već ostao i bez mornara i bez putnika, među kojima je u prošlosti bilo i te kako znamenitih ličnosti poput doživotnog predsednika Tita, i izvesno je da će, ukoliko se nešto ne preduzme, uskoro zaploviti u istoriju i odneti sa sobom sve poznate, ali i neispričane priče. (Fotodokumentacija Politike) Poslednji put ova lađa privukla je pažnju javnosti u martu 2016. godine. Pod nabujalom Savom vezovi „Krajine” su popustili i grdosija se nasukala tik uz biciklističku stazu. Pukom srećom tada je izbegnuta veća šteta jer je postojala realna opasnost od bliskog susreta sa Železničkim

Beograd

25.05.2020 u 17:00

Magični breg iznad Grocke

I 128 godina posle njegovog rođenja i 40 godina od njegove smrti život Josipa Broza Tita i dalje je za mnoge obavijen velom misterije. Brojne priče o Titu i njegovom okruženju i danas su skrivene. Ponekad se u prašnjavim dokumentima pojavi poneki tračak, detalj koji malo rasvetljava razloge zbog kojih je nešto ili neko bio važan u njegovom okruženju. Iz fioka nedavno je izvučena i priča u kojoj se navode razlozi nastanaka čuvenog restorana „Vinogradi” u Grockoj u koji je Tito godinama dovodio svoje važne goste poput glumice Sofije Loren, astronauta Nila Armstronga, predsednika Indonezije Sukarna i druge brojne političare, umetnike, državnike... U papirima koje je jedan Gročanin sačuvao i dostavio Centru za kulturu ove opštine stoji da je restoran koji je dugo bio u vlasništvu „Metropola” na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Josip_Broz_Tito