Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Kultura

16.08.2021 u 21:39

Granice su neprijatelji, morate ih preskakati

Ona je jedna od retkih pravih aristokratkinja koje su se ikada pojavile na velikom filmskom platnu. Ketrin Matilda Svinton – Tilda Svinton (61), likom i delom nesvakidašnja glumačka pojava, rođena je u jednoj od najstarijih škotskih aristokratskih porodica. Ponosna na svoju Škotsku u kojoj živi, voljna da glasa za njeno otcepljenje, ova pozorišna i filmska glumica sa diplomom sociologije, političkih nauka i književnosti (tokom studija čak se bila priključila Komunističkoj partiji), za 30 godina intenzivne karijere ostvarila je već 94 uloge, osvojila je mnoge nagrade, pa i „Oskar” za ulogu u filmu „Majkl Klejton”, a prošle godine i venecijanskog „Zlatnog lava” za karijeru. Snimala je svugde, od Holivuda do Tajlanda – sa

Kultura

05.08.2021 u 13:36

Sudbina skrojena društvenim mrežama

Iranski filmski reditelj Asgar Farhadi, dobitnik nagrade „Oskar” za film „Razvod” i autor nagrađivanih filmova poput „Prošlosti”, „Trgovca” i „Svi znaju”, na nedavno završenom 74. Kanskom festivalu osvojio je Gran pri za „Heroja” – po sudu filmskih profesionalaca i kritičara ubedljivo najdominantniji film u ovogodišnjem pandemijskom izdanju najprestižnije međunarodne filmske fešte. Žiri sa Spajkom Lijem na čelu, u ovogodišnjem zbrkanom ali i originalnom zamešateljstvu sa dodelom nagrada (srećom, kakvim takvim redom su ipak nagradili sve najbolje filmove), Gran pri je dodelio ravnopravno Farhadiju, ali i finskom reditelju Juhu Kusmanenu za film „Kupe broj 6”, što nije pomutilo ničiju sreću. I jedan i drugi film je distributerska kuća „Megakom film” otkupila za prikazivanje u

Kultura

18.07.2021 u 09:11

„Zlatna palma” Žuliji Dikorno za film „Titan"

KAN- Film „Titan” osvojio je Zlatnu palmu na Kanskom festivalu, čime je Francuskinja Žulija Dikorno postala druga žena reditelj koja je osvojila najveću nagradu na festivalu koji postoji 74 godine. Nagrada Gran pri je podeljena iranskoj drami „Heroj” i finskom ostvarenju „Apartman broj šest”. Nagradu za najboljeg režisera je dobio Leo Karaks za „Anet”, a reč je o, kako AP piše, fantastičnom mjuziklu koji je otvorio festival. Kejleb Londri Džons dobio je nagradu za najbolju glumu, dok je Renata Reinsvi osvojila nagradu za najbolju glumicu u filmu „Najgora osoba na svetu”. Hrvatska drama „Murina” koju je napravila Antoneta Alamat Kusijanović osvojila je nagradu Zlatna kamera, za najbolji debi. Ceremoniju je obeležila to što je pobednika festivala pogrešno objavio predsednik

Kultura

16.07.2021 u 22:00

Nekoliko dana u životu običnog heroja

Kan ‒ Ostaje još da se vidi šest filmova sa do sada najduže takmičarske kanske liste od 24 naslova u trci za ovogodišnju pandemijsku „Zlatnu palmu”. Iscrpljujući filmski maraton sa povremenim preprekama ‒ nemogoćnost daunlodovanja ku-ar koda kao svedočanstva negativnog testa na koronu (što je juče ujutro iskusila i potpisnica ovih redova) i samim tim i nemogućnost ulaska u festivalske dvorane, česti pad sistema za izdavanje i verifikaciju filmskih ulaznica, uznemirujuće vesti o porastu broja zaraženih u Kanu, među kojima je od pre dva dana i glumica Lea Sejdu – još nije gotov. Ali radost ponovnog gledanja filmova na velikom platnu u idealnim projekcionim uslovima i neka vrsta povratka u „staru normalnost” uobičajenog profesionalnog života, potire sve ovogodišnje kanske muke. Bilo je

Kultura

15.07.2021 u 22:00

Na korak dva do zagrljaja sa Isusom

74. KAN Kan - Pol Verhoven, tvorac filmskog remek-dela „Turski slatkiši”, zatim i serijala holivudskih blokbastera poput „Robokapa” ili „Totalnog opoziva” i kultnog filma „Niske strasti” sa kojim se u filmsku vasionu vinula Šeron Stoun – ponovo je izazvao kontroverze. Sa novim filmom „Benedeta”, prikazanim u Glavnom takmičarskom programu, zaronio je u inkvizicijski 17. vek kako bi ispričao priču o toskanskoj monahinji Benedeti Karlini (u tumačenju Viržini Efira), njenoj lezbijskoj vezi sa sestrom Bartolomeom i potpuno posvećenoj ljubavi prema Hristu, koja se ni u jednom trenutku ne dovodi u sumnju. Ovaj vizuelno raskošan film epohe i klasičnih rediteljskih manira, rađen inače prema knjizi „Neskromna dela: Život lezbijskih sestara u renesansnoj Italiji” Džudit S. Braun,

Kultura

14.07.2021 u 22:00

U žutim prslucima i belim mantilima jednaki pred bolom

74. KAN Sa svojim 13. filmom u karijeri, posle devet godina od učešća u glavnom kanskom programu sa filmom „Tri sveta”, francuska scenaristkinja i rediteljka Katerin Korsini u ovogodišnjoj trci za „Zlatnu palmu” učestvuje sa „Prelomom”, snažnim igranim filmom dokumentarističkog stila i brzog tempa, u kojem osvetljava proteste žutih prsluka iz 2018. godine. Spajajući intimnost sa kolektivom i u stilu uvek angažovanog Kena Louča, Korsinijeva je ponudila realnu sliku duboke i široko generalizovane socijalne krize, čije su žrtve i dve žene u dubokoj bračnoj krizi, ali i svi oni koji će se naći u poprištu događaja u i oko jedne pariske bolnice koja postaje lik sam za sebe. U razgovoru za „Politiku” Korsinijeva se dotiče i političkog i društvenog konteksta u koji je smestila radnju filma

Kultura

13.07.2021 u 22:00

Žuti prsluci na velikom ekranu i druge priče

2. Provokativno ostvarenje „Benedeta” Pola Ferhovena 3. „Vozi moj auto” Rijusukea Hamagučija sa izvrsno razrađenim likovima 4.„Dan zastave” Šona Pena o odnosu kćerke i oca Kan - Kanskim crvenim tepihom već su prodefilovali: od bolesti potpuno oporavljena i još prelepa Katrin Denev, Šon Pen sa kćerkom Dilan, Met Dejmon, Tilda Svinton, Vest Anderson, Lea Sejdu, Bil Mari... Na 74. vrelom julskom Kanskom festivalu temperatura je u svakom smislu povišena, ali ono što je najvažnije: „Festival nije novi klaster korone!”, kako je to glasno i jasno pred publikom juče izjavio Tjeri Fremo, demantujući uznemiravajuće glasine. Svakodnevni izveštaji iz labaratorije instalirane tik uz festivalsku palatu, potvrđuju ove Fremoove reči. I dobro je da je tako. U Glavnom takmičarskom programu

Kultura

12.07.2021 u 12:04

Čovek kojem je bilo zabranjeno da umre

74. KAN Kan – Francuski reditelj, scenarista, producent i glumac Artur Harari, nagrađivan svojevremeno u Kanu za provokativan film „Tamno uključivanje” o trgovini krvavim dijamantima u Antverpenu, doživeo je čast da svetskom premijerom „Onode” u Teatru Debisi otvori i započne paralelni takmičarski program „Izvestan pogled”. Harari je priredio iznenađenje – ponudio je tročasovni film prema istinitim događajima na japanskom jeziku i sa japanskim glumcima, o istorijskoj ličnosti poručniku Hirou Onodi, pripadniku obaveštajne službe koji je dobio zadatak da na filipinskom ostrvu Lubang pod američkom okupacijom organizuje pokret otpora i sačeka dolazak japanskih trupa. U toj, poverenoj mu misiji Onoda je ostao punih 30 godina, odbijajući činjenicu da je rat odavno završen jer ga niko nije

Kultura

09.07.2021 u 22:00

Kad ministar kulture mrzi umetnost

74. KAN Kan ‒ Sa velikim interesovanjem sačekan je novi film izraelskog reditelja Nadava Lapida, dobitnika berlinskog „Zlatnog medveda” za film „Sinonimi” i priznanja koja je svojevremeno sa svojim kratkim filmovima sticao u Kanu. Sa „Ahedinim kolenom” Lapid je sada otvorio „vrata pakla” zvaničnih izraelskih institucija i otvoreno i glasno progovorio o cenzuri, o uskraćivanju sloboda govora i stvaralaštva i o svemu onome što se s obzirom na to da je film snimljen tokom prošle godine, može podvesti pod „legat” Netanijahuove vladavine. Kroz priču o filmskom reditelju koji putuje u jedno zabačeno pustinjsko izraelsko selo na promociju svog poslednjeg filma, Lapid suočavajući svog glavnog junaka sa dvostrukom bitkom – jednom protiv smrti slobode, a drugom protiv smrti bolesne majke –

Kultura

08.07.2021 u 22:00

Ljubavna priča koja se peva i povremeno repuje

Kan ‒ Vredelo je proći kroz dvodnevne muke, izazvane novouvedenim „zakukuljenim” antikovid režimom i konačno ući u festivalsku dvoranu kako bi se pogledao film otvaranja pandemijskog 74. Kanskog festivala – „Anet” Lea Karaksa. Da, baš tog francuskog autora sa statusom kultnog scenariste i reditelja, zarađenog još davno filmovima „Zla krv”, „Ljubavnici na mostu”, „Pola X”, „Sveti motori”... Karaks je sada ležerno i znalački ušetao u svet mjuzikla, obojenog ljubavnom i životnom dramom i, uz povremeno korišćenje citata i asocijacija iz mnoštva holivudskih i evropskih fimskih klasika (uključujući i „Rokija”), publici ponudio živopisan, lirski a moderan film snažnijeg komercijalnog potencijala, sa gradiranom emocionalnom skalom. I sa evidentnim dubokim poštovanjem umetnosti – ne samo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Kan