Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Magazin

28.02.2019 u 20:00

Jaja japanske prepelice – sitna, ali blagotvorna

Jaja japanske prepelice mnogi uzimaju samo kao lek ne shvatajući da u ruci drže superhranu. Ova jaja, iako mala po veličini, u odnosu na mnoga druga jaja pravi su mali rudnik blagotvornih minerala i vitamina. Ono što ih čini superhranom jeste činjenica da gotovo sve minerale i vitamine sadrže u mnogostruko većoj količini. Ova mala pegava jaja po ceni su slična kokošijim jajima (komad prepeličijih jaja je 14 dinara u maloprodaji), a kalorijski su takođe uporediva sa 155 kilokalorija na 100g, odnosno po komadu 14 kilokalorija. Jedno jaje japanske prepelice ima svega 9 grama, ali u njemu se nalazu čak 75 mg holesterola, što je 25 odsto od preporučenog dnevnog unosa. Prema tome, ne treba preterivati sa unosom ovih malih pegavih jaja. Blagotvorna lekovita

Magazin

21.02.2019 u 20:00

Kakav doručak, takav i dan

Ako se po jutru dan poznaje, onda svakako pažnju obratite na svoj doručak. Ne preskačite ga, jer će vam dan onda biti prazan, već se potrudite da vam ovaj prvi obrok da dovoljno snage i hranljivih materija. Pekara je omiljeno mesto mnogih kada je reč o doručku i to je pravo malo carstvo ukusa. Tu su kroasani, perece, krofne, pice i preukusne pogačice i pancerote. Svega ima za svačiji ukus. Svi ovi proizvodi od testa koje rado kupujemo sasvim lepo utole glad, ali sadrže velike količine margarina i drugih masnoća, aditiva, soli i šećera. Oni nisu nutritivno bogati i većinom spadaju u brzu hranu. S druge strane, ne morate baš da udovoljavate svojim starim navikama, jer ne čine dobro našem telu. Slana peciva utiču na zadržavanje vode u organizmu, lisnata testa su prebogata

Magazin

14.02.2019 u 20:00

Artičoka – povrće Mediterana

Artičoka je višegodišnja zeljasta biljka poreklom iz Sredozemlja, a danas raste i u drugim toplijim krajevima. Ovo specifično povrće krupnih glavica ima mesnate listove koji su ukusni, ali i lekoviti. Jede se pre nego što procveta i sadrži organske kiseline i etarska ulja. Od davnina se uzgaja i konzumira, kao hrana, ali i kao lek. Najveći svetski proizvođači artičoke su Italija i Egipat. Vrhunac sezone branja artičoka je proleće. Dugo mogu da se održe posle branja, pa su pod uobičajenim uslovima čuvanja sveže i posle dve nedelje, pa čak i duže. Artičoke mogu da se kuvaju u vodi ili na pari, uz dodatak soli ili bez nje. Ako se ne poklopi lonac u kome se kuvaju, organske kiseline iz njih mogu da ispare. U poklopljenom loncu artičoke prilikom kuvanja mogu da promene boju u braon,

Magazin

07.02.2019 u 20:00

Dva mala piva, molim

Vino i pivo uz ostala alkoholna pića nezaobilazni su pratioci slava i proslava. Piće ili dva dnevno može biti korisno za zdravlje. Istraživanja su pokazala da crveno vino ako se uzima u umerenim količinama smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i raka. Muškarci bez negativnih posledica po zdravlje mogu popiti jedno pivo od pola litra, maksimum dva mala piva od 330 ml dnevno ili ako se radi o crvenom vinu do 300 ml. Žene nisu toliko tolerantne na alkohol pa za njih važi manja količina: do 450 ml piva ili 200 ml vina. Nemojte tražiti opravdanje da je alkohol dobar jer svakako postoje i bolji izvori nutritivno vrednih sastojaka od nekog vina ili piva. Ako baš morate da pijete, onda pijte, ali umereno. Prema raznim istraživanjima, redovno uzimanje alkohola povezano je sa

Magazin

31.01.2019 u 20:00

Jedite polako, bićete zdraviji

Jedan od problema u svakodnevnom životu jeste to što mnogi od nas žive brzo, rade brzo, misle brzo, bez vremena za bilo šta sporo i postepeno. Vremena nam polako ponestaje i za osnovne radnje kao što je jedenje (obedovanje), pa žvaćemo brzo i gutamo hranu bez mnogo razmišljanja. Na ovaj način živimo stresan, nezdrav način života. Čim usporite u jelu, pravite prvi bitan korak ka zdravijem životu. Umesto punu kašiku hrane uzmite manju količinu i žvaćite, grickajte, uživajte u ukusima i osećaju na nepcu. Već sad u Beogradu i većim gradovima možete videti da niču „slow food” restorani, gde se potrošačima, naročito zaposlenim, nude kuvana, nutritivno zdravija jela kao alternativa „fast food-u”. Ovaj pokret je nastao pre dvadesetak godina u Italiji kao neka vrsta inata u

Magazin

24.01.2019 u 18:15

So podiže pritisak

Letargija može biti samo jedna od naznaka za nizak pritisak, a osim toga to mogu da budu i osećaj umora, poremećaj sna, malaksalost, vrtoglavica, nesvestica, anksioznost, depresija i lupanje srca. Nizak pritisak karakteriše vrednost ispod 100/60 mmHg. Iako hipotenzija nije opasna po organizam kao visok pritisak, ona ipak stvara određene probleme, a može da ukazuje i na ozbiljne poremećaje cirkulacije, premora, loše ishrane, ali i nekih infekcija. U svakom slučaju preporučuje se poseta lekaru. Osim toga, možete primeniti i neke dijetetske mere, uz promenu životnih navika, kako biste ublažili simptome koje prati nizak pritisak. Ukoliko ne unosite dovoljno soli, slobodno posolite hranu. So u suštini vezuje vodu i podiže pritisak, ali preterana

Zdravlje

23.01.2019 u 19:19

Naučnici traže radikalni zaokret u ishrani

Globalni sistem ishrane mora pod hitno da se reformiše kako bi se smanjila potrošnja mesa i povećala potrošnja mahunarki jer je tri milijarde ljudi pothranjeno, a proizvodnja hrane premašuje mogućnosti planete, upozorili su naučnici u novom izveštaju. Kako prenosi „Euraktiv”, izveštaj, koji je rezultat dvogodišnje saradnje 37 naučnika iz 16 zemalja, ukazuje na neraskidivu vezu zdravlja ljudi i ekološke održivosti. – Cena pogrešnih sistema ishrane je da je gotovo milijardu ljudi gladno, a gotovo dve milijarde ljudi jede previše loše hrane – ističe se u izveštaju i dodaje da je poljoprivredna proizvodnja veća nego ikada ranije, ali da nije ni otporna ni održiva. Zaokret koji je potreban na planu ishrane zahteva znatno smanjenje potrošnje nezdrave hrane, poput crvenog mesa, najmanje

Zdravlje

23.01.2019 u 17:09

Beli luk i ljute paprike greju organizam

Scene iz crtaća u kojima junak rivalu podmeće ljute papričice posle kojih on počinje da bljuje vatru, nisu bez razloga. Ljute namirnice kao što su paprike, beli luk ili biber, u stvarnosti ne proizvode efekat vatre, ali kako naglašavaju stručnjaci, i te kako greju telo i podstiču cirkulaciju. Ovo je naročito važno u toku ledenih dana kada i pod gomilom odeće cvokoćemo. Kao po pravilu, kad dođe zima ljudi se zatvaraju u kuće, pojačava se apetit i većina u tim situacijama žudi za hranom koja je hiperkalorična, masna i slatka. A to je, kako naglašava nutricionista i aromaterapeut Milka Raičević, pogrešno jer dovodi do povećanja težine i do pada imuniteta. – Da bismo podigli imunitet treba da uzimamo hranu koja ubrzava metabolizam, sve što je ljuto, sve što ubrzava cirkulaciju i

Zdravlje

22.01.2019 u 17:03

Kada je bebi potreban prvi nemlečni obrok

Kada beba treba da pređe na nemlečnu ishranu – pitanje je koje muči mnoge roditelje. Poslednju reč o tome daju pedijatri u svakom slučaju ponaosob, ali sve češće se dešava da se ovi lekari pozivaju na svetska istraživanja i savetuju mame i tate da prvu nemlečnu namirnicu svom detetu uvedu sa napunjena četiri i po meseca. Preporuke Svetske zdravstvene organizacije i Unicefa su jasne i nisu se menjale, a one glase: ukoliko beba dobro napreduje uz ishranu isključivo majčinim mlekom, nemlečnu hranu ne treba uvoditi pre navršenog šestog meseca, kaže Kristina Nedeljković, načelnica polivalentne Patronažne službe Doma zdravlja Novi Sad. „Mi poštujemo preporuke Unicefa i SZO ali isto tako poštujemo i odluke pedijatra. Činjenica je da digestivni trakt bebe od četiri i po meseca može da prihvati

Magazin

18.01.2019 u 20:00

Proteini nadohvat ruke

Jaja su do pred kraj 20. veka imala pomalo rđavu reputaciju. Zahvaljujući visokom sadržaju holesterola, jaje je smatrano za loš izbor namirnice. U osvit novog milenijuma, nauka je dokazala suprotno – jaja su blagotvorna. Ovo nije namirnica rezervisana samo za doručak već i za brzi ručak ili večeru, za mešanje u praznične smutije i kao sastojak svih vrsta slatkih i slanih jela. Prema smernicama američke organizacije za srce, American Heart Association (AHA), dozvoljen je unos jednog jajeta dnevno za zdrave odrasle osobe, dok još uvek savetuju ukupnu dnevnu dozvoljenu vrednost holesterola od 300 mg. Klinička istraživanja pokazuju da i 2-3 puta veći unos od onog preporučenog od AHA nije opasan. Ono što je i ranije zbunjivalo jeste visok sadržaj holesterola koji jaje sadrži. Naime,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ishrana