Kup.	Prod.	Sred.
117.19	117.9	117.55
109.69	110.35	110.02
113.94	114.62	114.28

Beograd

24.12.2017 u 22:22

„Jad Vašem” pomaže na projektu Staro sajmište

Kako bi ideja o pretvaranju Starog sajmišta u memorijalni centar postala stvarnost, neophodna su još dva krupna koraka – da se donese Zakon o Starom sajmištu koji će omogućiti da se brže reše imovinsko-pravni odnosi, a onda i da se raspiše međunarodni konkurs za projekat memorijalnog kompleksa. Beograd, kako je najavio gradski menadžer Goran Vesić, računa i na pomoć „Jad Vašema”, Muzeja holokausta u Vašingtonu, ali i drugih institucija kako bi se na pravi način pripremio i sadržaj budućeg memorijalnog kompleksa u našem glavnom gradu. – Za Srbiju i Evropu važno je da Staro sajmište postane memorijalni kompleks jer je to poslednji nacistički koncentracioni logor u Evropi koji nije obeležen, a u kojem su nacisti ubijali Srbe, Jevreje i Rome. Sve ono što se dešavalo na Starom sajmištu

Beograd

21.12.2017 u 22:02

Grad kranova

Sredinom devedesetih godina prošlog veka imao sam tu čast i privilegiju da putujem sa bivšim ministrom spoljnih poslova SR Jugoslavije i ambasadorom SFRJ u NR Kini Ilijom Đukićem. Jednom mi je čika Ilija rekao da kada god otputuje u neki grad ne čita novine, niti gleda statistiku. „Samo prebrojim kranove u gradu i odmah mi je jasno da li se grad razvija ili ne”, rekao mi je tada Ilija. Te reči sam zapamtio za ceo život. Upravo zato kada me pitaju koja je najvažnija promena koja se dogodila u našem gradu u poslednje četiri godine nemam nikakvu dilemu da kažem da je najveća pobeda to što je Beograd postao grad kranova. Da u Beogradu ima građevinskih kranova na svakom koraku vidi se golim okom. Šta kažu podaci? Grad Beograd je u periodu od 2010. do 2013. godine izdao ukupno 1.977

Politika

19.12.2017 u 13:25

Mali: Đilas tri laži vrti u krug

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali odbacio je navode bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa da ova vlast nije otvorila nijedan vrtić niti dom zdravlja i poručio da je aktuelna gradska vlast potpuno promenila strategiju u odnosu na Đilasovu, koja je, kaže, bila pogubna za grad. „Vidim da on ide iz laži u laž, tri laži vrti u krug, po pitanju vrtića, zdravstvenih ustanova i kredita koje je uzimao. Nigde ne spori, što je meni najvažnije, da je ostavio dug građanima od 1,2 milijardi evra, da je zadužio javna preduzeća, ostavio dugove trudnicama i porodiljama”, rekao je Mali novinarima komentarišući navode Dragana Đilasa. Mali je istakao da je u protekle tri i po godine otvoreno osam vrtića u Beogradu i obezbeđeno novih 12.000 mesta u vrtićima...

Beograd

15.12.2017 u 11:05

Đilas je reketirao državne firme

Ima simbolike u tome što je na dan kada je Dragan Đilas najavio kandidaturu na beogradskim izborima na njegov žiro račun iz budžeta grada uplaćeno 10.000 dinara. Od 2014. godine do danas, Đilas je kao odborničku nadoknadu, uključujući i ovu uplatu, primio 373.506 dinara. Đilas redovno prima nadoknadu, ali na sednice ne dolazi. Od 42 sednice Skupštine grada bio je samo na jednoj, onoj prvoj. Tako Dragan Đilas razume politiku. Nevažno je da li je primio 10.000 dinara ili su u pitanju milioni. Važno je da ima korist. Na Đilasovu nesreću, dobro pamtim. Zato mi je smešno kada Đilas priča da se vraća u politiku kako bi srušio Vučića kao što je nekada Miloševića rušio. Miloševića nije rušio jer je posle epizode sa studentskim protestom odlučio da naplati ćutanje i da zaradi. U vreme

Beograd

06.12.2017 u 18:08

Vesić: Nema muzičkog urednika fontane

U Skupštini grada nikada nije postojalo mesto urednika muzičke fontane, niti će ikada postojati i to je stvarno jedna od najvećih gluposti i najvećih laži, izjavio je danas gradski menadžer Goran Vesić. „Znate, od kada se bavim ovim poslom, to je tri i po godine, slušao sam svakodnevno veoma često velike gluposti, ali to je stvarno jedna od najvećih gluposti, najvećih laži koje sam ikada čuo. Nažalost, to je izrekao narodni poslanik u Narodnoj skupštini, čovek koji bi morao da vodi računa o onome šta i kako govori i morao bi da govori istinu”, rekao je Vesić za Studio B. Osvrćući se na izjavu narodnog poslanika DS Balše Božovića, koji je rekao da Leontina Vukomanović za uređivanje muzičkog programa fontane na Slaviji prima 150.000 dinara, Vesić je rekao da ne postoji mogućnost da se

Beograd

10.11.2017 u 17:09

Vesić: Asfalt u Skadarliji je podloga za vraćanje kaldrme

Asfalt koji se vidi u Skadarliji je podloga na koju u ponedeljak, 13. novembra, počinje postavljanje, odnosno vraćanje stare turske kaldrme koja je u međuvremenu restauirana, izjavio je danas gradski menadžer Goran Vesić. „Vidim da se na društvenim mrežama dele slike asfaltne podloge u Skadarliji. Razumem da pojedini građani ne razumeju tehnologiju rekonstrukcije, ali su mi smešni opozicioni političari opšte prakse koji od ovoga prave politiku. A i šta bi kada politiku nemaju”, rekao je Vesić u izjavi dostavljenoj Tanjugu. Inače, na društvenim mrežama objavljena je fotografija radova u Skadarliji na kojoj se vidi kako u donjem delu ulice više nema kaldrme, kao i da je centralnim delom ulice postavljen asfalt. Kada je Skadarlija preuređena 1966. godine ispod turske kaldrme nije

Beograd

09.11.2017 u 22:02

Zahvalnost ruskom caru i američkom predsedniku

Svakog novembra sa ponosom se sećamo herojske uloge Srbije u Prvom svetskom ratu. Do pre nekoliko godina nije bilo tako jer se 11. novembar, Dan primirja u Srbiji, kao državni praznik slavi tek od 2012. godine. Srbija je mesto među pobednicima Velikog rata zaslužila teškim žrtvama čije demografske posledice osećamo i danas. U ratnom vihoru izgubili smo oko 26 odsto stanovništva. Polovina su bili radno sposobni muškarci. Od 707.000 mobilisanih vojnika kući se vratilo oko 160.000. Od tifusa koji je harao obolelo je oko milion stanovnika od kojih je najveći broj umro, a nad stanovništvom okupator je vršio masovne zločine. Beograd slavi i 1. novembar, kada je Prva armija srpske vojske pod komandom vojvode Petra Bojovića oslobodila naš grad.

Beograd

26.10.2017 u 22:00

Konačna pobeda Zorana Đinđića

U podeljenom društvu kao što je naše, u kome nema većinske saglasnosti ni oko jednog važnog pitanja, nisam ni očekivao da će svi podržati odluku o izboru rešenja za spomenik Zoranu Đinđiću. Bio sam siguran da će moderno rešenje za Đinđićev spomenik, autora Mrđana Bajića, drugačije od svih spomenika u Beogradu, izazvati različite reakcije i raspravu. Verujem da bi se takva rasprava vodila i u mnogo liberalnijim sredinama od Beograda. Nažalost, kako to obično biva kod nas, nije se vodila stručna rasprava.

Beograd

12.10.2017 u 21:55

Lažna politika lažne elite

Miting opozicije, održan pred nekoliko stotina pristalica, bio bi zaboravljen da nije objavljen video u kome pojedini građani odgovarajući na pitanja optužuju predsednika Vučića jer je Nadežda Petrović primorana da naslika njegov portret, jer je Uroša Predića postavio na funkciju u Ministarstvu kulture, a Milutina Milankovića za ministra prosvete i zato što je Slobodan Jovanović „upao u parlament”. Očekivao sam da se posle ovoga u društvu povede rasprava o tome kako mladi ljudi ne znaju ko su Nadežda Petrović, Uroš Predić, Milutin Milanković i Slobodan Jovanović i da li su uopšte živi, ili da ta anketa bude povod za razgovor o reformi obrazovnog sistema. Umesto toga, dobili smo kampanju opozicije o tome da li je anketu sprovela osoba koja se predstavljala kao novinar jednog

Beograd

28.09.2017 u 22:00

Kraj za najveću neuređenu deponiju u Evropi

Potpisivanjem Ugovora o javno-privatnom partnerstvu za deponiju u Vinči, kada je u pitanju upravljanje komunalnim otpadom, za Beograd konačno počinje 21. vek. Ovaj ugovor predstavlja ne samo ostvarenje višedecenijskih planova, već i odgovoran odnos prema otpadu koji je jedan od najznačajnijih ekoloških problema savremenog sveta. Deponija komunalnog otpada u Vinči, nastala 1977, trenutno je najveća neuređena deponija u Evropi. Prostire se na 68 hektara, a dubina nataloženog otpada je čak 70 metara. Ta deponija na kojoj se ostavi 2.700 tona otpada dnevno nije samo leglo zaraze, već i ekološka bomba na obali Dunava. Nije deponija jedini ekološki problem grada, ali je najveći. Beogradska industrija godišnje proizvede oko 1,2 miliona tona hemijskih materija i 15.000 tona otpada.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: vesić

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће