Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Ekonomija

14.04.2022 u 17:38

Žita Srbije predložili kvote za izvoz žitarica

Direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović rekla je Tanjugu da su na sastanku predstavnika ove asocijacije sa premijerkom Anom Brnabić predložili da se odobre kvote za izvoz pšenice, kukuruza i ulja, a da se dozvoli neograničeni izvoz brašna. Kako je navela, predloženo je da se odrede mesečne kvote za izvoz po 350.000 tona pšenice i kukuruza starog roda za sve destinacije, isključivo za ugovore potpisane pre 9. marta ove godine. „Predloženo je i puštanje u slobodan izvoz pšeničnog brašna i prekrupe, kao i griza od kukuruza”, rekla je Savovićeva. Dodala je da su predstavnici Žita Srbije tražili da se dozvoli izvoz svih količina rafinisanog i nefarinisanog sucokretovog ulja koje su ugovorene do 9. marta, ali je ostalo da kvote odredi Ministarstvo poljoprivrede prema ugovorima

Ekonomija

14.04.2022 u 17:25

Bolje prognoze o setvi u Ukrajini ne smiruju tržište

Sezona setve je počela u Srbiji i drugim državama, a sve oči već dugo su uprte u Ukrajinu jer od količine žitarica koje ta zemlja bude uspela da proizvede umnogome zavise cene ali i dostupnost hrane u svetu. Poslednja prognoza Ministarstva agrarne politike i hrane Ukrajine je da će u toj zemlji ove godine moći da se zaseje 70 odsto poljoprivrednih površina. U setvu prolećnih useva već su krenule 23 ukrajinske regije, osim Luganska, gde se borbe vode na gotovo celoj teritoriji. – Ako se u narednim nedeljama razminira teritorija Černjigovske i Sumske regije, koje imaju ogromne poljoprivredne površine, zasejane bi mogle da se povećaju na 80 procenata – rekao je je prvi zamenik ministra Taras Visotski za novinsku agenciju Ukrinform, a prenosi „Agroklub”. Dodao je da će, bez obzira na to

Ekonomija

04.04.2022 u 12:04

Privredna komora moli Vladu da ukine zabranu izvoza žita

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da Srbija ima dovoljno brašna, ulja i šećera i da je vreme da privrednici sa Vladom ponovo otvore pitanje izvoza, jer ne postoje razlozi da ograničenje ostane. On je naglasio da je snabdevenost domaćeg tržišta žitaricama i brašna stabilna i da se nije dogodila nikakva velika nestašica. „Brašna ima, imamo i ulja i šećera. Kada pogledate kolike su zalihe, a kolike potrebe, mislim da je vreme da sa Vladom ponovo otvorimo to pitanje i zamolimo da ponovo možemo da izvozimo”, rekao je Čadež za RTS, preneo je Tanjug. On je ocenio da će cene i u Srbiji sigurno porasti, ali da je dobro što je Srbija izvoznik hrane i što neće imati problema s tim. Govoreći o uticaju sukoba u Ukrajini na privredu, Čadež je rekao da je

Ekonomija

02.04.2022 u 12:17

Počeo ugovoreni izvoz pšenice i kukuruza u Albaniju

Ugovoreni izvoz 30.000 tona pšenice i 17.000 tona kukuruza u Albaniju počeo je da se realizuje, rečeno je Tanjugu u Udruženje „Žita Srbije”. Direktorka tog udruženja Sunčica Savović rekla je da su izvoznici čekali pet dana da dobiju formalnu dozvolu od Vlade Srbije za taj izvoz, kao i da će, po odobrenju vlade, u Italiju biti izvezene male količine žitarica. Savovićeva je dodala da je dozvoljen izvoz za samo jednog italijanskog kupca u količini od 67.000 tona kukuruza i 17.000 tona pšenice. Ministri poljoprivrede Srbije i Severne Makedonije ranije su dogovorili da izvoz pšenice, kukuruza, brašna i jestivog ulja u Severnu Makedoniju bude nastavljen prema ranije ugovorenim količinama. PKS smatra da treba dozvoliti izvoz U Privrednoj komori Srbije ocenjuju da bi privremenu

Ekonomija

30.03.2022 u 14:43

Ugovorene količine pšenice i kukuruza za izvoz u Albaniju spremne

Izvoz 30.000 tona pšenice i 17.000 tona kukuruza u Albaniju nije još počeo, jer izvoznici nisu dobili sertifikate od fitosanitarne inspekcije, izjavila je danas direktorka Udruženja „Žita Srbije” Sunčica Savović. Dodala je da bi sertifikati mogli da stignu najranije sutra ili u petak, jer je Vlada svoj Zaključak od prošle nedelje, a kojim se odobrava izvoz u Albaniju tek juče dostavila Ministarstvu poljoprivrede. „Kamioni su natovareni i čekaju sertifikate da bi mogli da krenu”, rekla je Savovićeva za Tanjug. Dodala je da članice „Žita Srbije” prema ugovorima koji su ranije sklopljeni imaju obaveze da do 30. juna na različita tržišta izvezu 459.000 tona pšenice, a do 30. septembra 670.000 tona kukuruza. „Nismo do sada imali ovakvu praksu da se selektivno daju dozvole za izvoz.

Ekonomija

29.03.2022 u 12:17

Hleb i rat

Aktueni rat u Ukrajini izazvao je krizu snabdevanja pšenicom u brojnim zemljama. Panika je dovela do masovnog pravljenja zaliha, što nadalje izaziva poremećaje na tržištu. Rat, razume se, uvek donese elementarni egzistencijalni strah. Osim direktne opasnosti od ratnih dejstava, osnovni strah je onaj od gladi. U mnogim, čak i u bogatim zemljama Zapada rafovi u trgovinama su povremeno ispražnjeni. Ograničena prodaja proizvoda Tako su trgovinski lanci u Grčkoj ograničili prodaju brašna. Pa i nekih drugih osnovnih prehrambenih artikala. Iako su cene drastično porasle i dalje traje svojevrsna navala na ključne robe, posebno brašno. U toj zemlji hleb težine 340 grama prodavan je za okvirno 0,7 evra, u januaru, s početkom rata u Ukrajini, dospeo je na 0,9 evra, a očekuje se cena od 1,3

Ekonomija

08.03.2022 u 17:55

Udruženje Žitounija: Zabrana izvoza pšenice bi bila štetna

Srbija ima višak pšenice i zbog rata u Ukrajini i straha od nestašice hrane ne bi trebalo zabranjivati izvoz te žitarice, a posebno brašna, rekao je danas predsednik poslovnog udruženja mlinara i proizvođača testenina „Žitounija” Zdravko Šajatović. On je za Betu rekao da je višak pšenice najmanje oko 500.000 do 600.000 tona, a da se mesečno u Srbiji troši oko 80.000 tona. „Do žetve ima četiri meseca, što znači da će se potrošiti još oko 320.000 tona. Najbolje bi bilo da se uvedu kvote i prati situacija, pa ako zatreba zabrani izvoz. Ako se brzo završi rat u Ukrajini, a zabrani izvoz, otežava se plasman u kratkom roku”, rekao je Šajatović. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da će za dan-dva najverovatnije biti biti doneta odluka o zabrani izvoza pšenice, a da će se

Ekonomija

18.02.2022 u 14:41

Od početka pandemije žitarice poskupele 45 odsto

Na poskupljenje hrane u prethodnom periodu najviše su uticali povećanje cena prehrambenih roba na svetskim berzama, kao i suša koju smo imali prošlog leta, izjavio je danas zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Milan Trajković. On je na februarskom predstavljanju izveštaja o inflaciji, na molbu novinara da pojasni poskupljenje hrane i inflaciju prethodnih meseci, rekao da je decembarska međugodišnja inflacija iznosila 7,9 odsto, a rast cene hrane je deo te inflacije. Istakao je da je glavni faktor poskupljenja hrane bilo povećanje svetskih cena i da je od početka pandemije svetska cene žitarica zabeležila rast od 45 odsto. „To je berzanska roba i kada ona poskupi, onda automatski rastu i njene cene na domaćem tržištu”,

Ekonomija

21.10.2021 u 21:36

Zalihe žitarica se sve brže troše

Dok žitarice poslednjih dana obaraju cenovne rekorde u Srbiji, kao i na globalnom nivou, pitanje je kako će se ovo stanje na tržištu dalje odraziti na cenu hrane, pre svega mesa, na potrošnju, a u krajnjem slučaju i na inflaciju. Analitičari smatraju da se zbog velike tražnje situacija neće smiriti ni narednih meseci. Konkretno na tržištu Srbije glavna neizvesnost je koliki će biti ukupan rod kukuruza kao i kakav je kvalitet zrna koji se koristi i za stočnu hranu, kaže za „Politiku”, agrarni analitičar Čedomir Keco. Prema njegovim rečima, visoke cene jesu problem, ali primetno je da proizvođači stočne hrane sada obaraju kvalitet. Nije moguće proizvesti kvalitetan i jeftin koncentrat sa skupim zrnom. Ne može se predvideti ni na kojoj ceni će se zaustaviti kukuruz niti sa sigurnošću

Magazin

18.10.2021 u 11:47

Novi rekord u proizvodnji kineskog hibridnog pirinča

Polje u Kini sa hibridnim pirinčem, koji rađa dvaput godišnje, dalo je više od 1,6 tona po muu (oko 0,067 hektara) u dve vegetacione sezone u jednoj godini, čime je postignut novi rekord, objavila je Kineska medijska grupa. (EPA/Adrian Bradshaw) Kineski nacionalni centar za istraživanje i razvoj hibridnog pirinča, poznat i kao Istraživački centar za pirinač Hunan, objavio je rezultate procene sa probnog polja, prikazujući prinos pirinča u kasnoj sezoni 936,1 kilogram po muu. Ukupan prinos neobrađenog polja ove godine dostigao je 1,6 tona po muu. Agronoma Juen Lungpinga (EPA/Adrian Bradshaw) Prinos je oborio prošlogodišnji rekord od oko 1,5 tona, tako da je sada Kina zemlja sa najvećim prinosom hibridnog pirinča u svetu. Hibridni pirinač sa dvostrukom žetvom razvio

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: žito