Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Magazin

01.12.2021 u 11:41

Potrebno vam je opuštanje - sedam zdravih načina za smanjivanje stresa

Pandemijski stres je ono što nas svakodnevno okružuje. U minulim danima socijalne distance, smanjenih kontakata, straha od bolesti i za egzistenciju nedavno istraživanje na 1.540 odraslih, objavljeno u JAMA Netvork Open, pokazalo je da je konzumacija alkohola porasla za 14 odsto u odnosu na pre godinu dana. Iako ovo možda nije iznenađujuće, svakako je zabrinjavajuće jer alkohol može da vam ugrozi kvalitet života. „Alkohol će učiniti da se osećamo dobro u prvom trenutku, ali onda dugoročni efekti, pa čak i kratkoročni efekti mogu biti u suprotnosti sa onim što smo nameravali da postignemo”, kaže dr Britani LeMonda, neuropsiholog u bolnici Lenoks Hil u Njujorku. Slagalice smiruju, a i bojanke pomažu Zajedno sa

Zdravlje

18.06.2021 u 18:37

Kovid 19 kod trećine Srba izazvao stres i unutrašnji nemir

Čak 51 odsto ljudi u našoj zemlji u toku pandemije najviše je brinuo zbog nedostatka kontakata s bliskim ljudima, a strah od infekcije potvrdilo je 39 odsto ispitanika u našoj zemlji Više nema sumnje, bar kad je reč o istraživanjima u Evropi da postoji jasan uticaj pandemije kovida 19 na mentalno stanje ljudi: jedna od četiri osobe oseća se nespokojno, još više ih pati od anksioznosti, dok 15 odsto ispitanika ima problema sa spavanjem. Kod građana Srbije je sindrom sagorevanja najizraženiji – pokazuju rezultati novog međunarodnog istraživanja „Štada grupe”, u okviru koje posluje i „Hemofarm”, o tome kako su se Evropljani nosili s pandemijom kovida 19 i u kojoj meri su se njihovi životi promenili tokom prethodnog perioda. U okviru ovog istraživanja ispitivano je šta ljudi u 15 evropskih zemalja, među

Ekonomija

16.06.2021 u 22:10

Pandemija menja način rada i izaziva stres

Rad za vreme pandemije ima negativan uticaj na mentalno zdravlje zaposlenih. U to veruje trećina od 610 ispitanika, primarno članova sindikata, koji su učestvovali u istraživanju Saveza samostalnih sindikata Srbije „Uticaj izmenjenih uslova rada izazvanih pandemijom na psihičko zdravlje zaposlenih”. Ugroženije su se ipak osećale žene i zaposleni između 35 i 50 godina starosti. Dodatni stres na radu osećalo je 63 odsto njih, a stres izazvan strahom da se zaraza može doneti kući osećanje je koje prijavljuje 45 odsto učesnika ove ankete. Kako je objasnio dr Rajko Kosanović, iz SSSS, cilj ovog istraživanja sprovedenog u aprilu bio je da se utvrdi kako se radnici osećaju na poslu, na koji način je pandemija uticala na njihovo mentalno zdravlje, da li poslodavci preduzimaju mere podrške

Zdravlje

25.05.2021 u 18:00

I psihički poremećaji povezani su sa stresom

Gotovo da nema osobe koja nije izgovorila rečenicu da je pod stresom. Ipak, većina ne zna šta je zapravo stres i kako se može izaći kao pobednik u susretu s njim. Dr Bojana Pejušković (Foto: lična arhiva) Docent dr Bojana Pejušković, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, naglašava da je stres opšta reakcija, odnosno skup nespecifičnih reakcija organizma na bilo koji zahtev za prilagođavanje izmenjenim uslovima spoljašnje sredine. Cilj je održavanje unutrašnje homeostaze koja je neophodna za preživljavanje. Ovakva reakcija predstavlja „opšti adaptacioni sindrom”. Onda kada je organizam primoran da koristi sve svoje adaptivne, odnosno odbrambene mehanizme, govori se o stresu, odnosno o opštem adaptacionom sindromu. Sve što nas ne ubije – ojača nas, govorio je

Društvo

24.02.2020 u 20:20

Sindrom izgaranja na poslu postaće dijagnoza

Neispavanost, nesanica, manjak energije, iscrpljenost, problemi s varenjem, visok krvni pritisak, dekoncentrisanost, glavobolja, smanjena profesionalna efikasnost, samo su neki od simptoma stresa i izgaranja na poslu, poremećaja koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti kao profesionalni fenomen. Dogovoreno je da države članice SZO u zdravstvenim ustanovama počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. godine. Stručnjaci SZO naglašavaju da se izgaranje najčešće događa onda kada zahtevi na poslu prevazilaze primanja, priznanja i vreme potrebno za odmor, kada radnik više nema nikakve ambicije

Zdravlje

19.03.2019 u 18:30

Usamljenost podiže hormone stresa

Savremena medicina pomaže ljudima da žive duže i zdravije nego ikada do sada, ali novija istraživanja pokazuju da novu pošast predstavlja sve prisutnija – samoća. Naučnici upozoravaju da je usledila era „epidemije usamljenosti”, koja utiče na razvoj brojnih zdravstvenih problema. Analiza Američkog udruženja psihologa pokazuje da su kod osoba sa višestrukim društvenim kontaktima izgledi za iznenadnu smrt niži za 50 odsto. Metaanaliza sprovedena na 148 studenata iz SAD, Evrope i Australije pokazuje da društvena izolacija, usamljenost i odluka da osoba živi sama znatno utiču na ranu smrt. Usamljene osobe češće puše, gojazne su i ređe vežbaju, imaju povećanu opasnost od razvoja karcinoma dojke i kardiovaskularnih oboljenja. Stručnjaci su postavili i pitanje, da li je usamljenost isto

Zdravlje

25.01.2019 u 12:15

Stres utiče na neplodnost

Parovi koji su izloženi različitim vrstama stresa – od onog koji izaziva savremeni život, preko preispitivanja lične seksualnosti, pritiska sopstvene želje i očekivanja okoline, do brige zbog otkucavanja biološkog sata – teže dolaze do potomstva Porast steriliteta, kao jedna od karakteristika savremenog sveta, uzrokovao je i nova istraživanja o uticaju stresa na neplodnost ljudi, jer za 10 odsto slučajeva steriliteta medicina još nema egzaktno objašnjenje njegovog uzroka. „Ispostavlja se da je stres jedan od jako važnih faktora koji utiču na sterilitet, naročito u razvijenim industrijskim zemljama, gde način života i stalni pritisak da moramo više da radimo, da zarađujemo, ostavlja posledice”, kaže prof. dr Slobodan R. Radulović, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti reproduktivne

Medicina

11.02.2018 u 16:27

Usamljenost podiže hormone stresa

Savremena medicina pomaže ljudima da žive duže i zdravije nego ikada do sada, ali novija istraživanja pokazuju da novu pošast predstavlja sve prisutnija – samoća. Naučnici upozoravaju da je usledila era „epidemije usamljenosti”, koja utiče na razvoj brojnih zdravstvenih problema. Analiza Američkog udruženja psihologa pokazuje da su kod osoba sa višestrukim društvenim kontaktima izgledi za iznenadnu smrt niži za 50 odsto. Metaanaliza sprovedena na 148 studenata iz SAD, Evrope i Australije pokazuje da društvena izolacija, usamljenost i odluka da osoba živi sama znatno utiču na ranu smrt. Usamljene osobe češće puše, gojazne su i ređe vežbaju, imaju povećanu opasnost od razvoja karcinoma dojke i kardiovaskularnih oboljenja. Stručnjaci su postavili i pitanje, da li je usamljenost isto

Društvo

04.01.2018 u 22:00

Lažna bolovanja zbog depresije i stresa

Oko 11 odsto ljudi bilo je na bolovanju prošle godine iz potpuno neopravdanih razloga, pokazuju rezultati kontrole koju je uradio Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Od januara do oktobra prošle godine pokrenuta su 1.322 postupka kontrole privremene sprečenosti za rad na zahtev poslodavca (708 slučajeva) i matične filijale (445 slučajeva). Međutim, u Ministarstvu zdravlja kažu da je ovo samo početak rigoroznijih kontrola i da će u ovoj godini doći do detaljnije provere otvaranja bolovanja zbog dijagnoza na koje se zdravi ljudi najčešće „izvlače”. Često su to depresija, stres na poslu, bolovi u leđima, vrtoglavica… Na naše pitanje kako stati na put odlasku na lažno bolovanje, u RFZO-u kažu da sa njihovog stanovišta postoji problem sa bolovanjima ljudi koji se nalaze na lečenju u

Medicina

11.12.2017 u 21:11

Bes i ljutnja vode do prevremene smrti

Naučnici Univerziteta u Ajovi utvrdili su da ljudi koji su uvek ljuti i besni na druge umiru ranije i više obolevaju od raznih bolesti u odnosu na one koji su smireni i pozitivno gledaju na život. Studija je pokazala da muškarci između 20 i 40 godina, koji ne znaju da kontrolišu bes, imaju jedan i po put veću šansu da umru 35 godina ranije od onih vršnjaka koji su smireniji. Naučnici veruju da se to dešava zbog povezanosti sa stresom jer adrenalin koji pokreće stres uništava DNK, što može da prouzrokuje nastanak smrtonosnih bolesti. Osećaji besa izazivaju pojačani odgovor u amigdali, delu mozga koji je povezan s instinktima preživljavanja. Bes i „ljute” emocije

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: stres