Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Društvo

30.08.2020 u 12:43

Užice – Svoje Kineze, tako su ih zvali, imalo je Užice znatno pre kineskih robnih kuća i ovovremenih dolazaka trgovaca i turista iz najmnogoljudnije zemlje sveta. Poznatu sedmoricu braće Stefanović, odraslih u porodičnoj kući kraj užičke plaže, zbog čijeg je nadimka to naselje poneko nazivao „kineska četvrt”. Ko su Kinezi bele puti među Erama kazivao nam je ovih dana sin jednog od njih, Užičanin Aleksandar Stefanović, naravno zvani Kinez. On sada živi u kući gde su mu se rodili otac Petar i šestorica stričeva: Boško, Milorad, Dragoljub, Slobodan. Tomislav i Mitar. Od njih je potekao taj porodični nadimak kojeg se ni njihovi potomci ne odriču. Još su živa dvojica najmlađih od sedmorice, Mitar i Petar, osamdesete gaze. – Između dva rata u ovoj kući kraj Đetinje živeli su supružnici

Društvo

18.08.2020 u 12:32

Najskupljih pet kilometara asfalta

Užice – Radili su neumorno putari i u ovoj vanrednoj situaciji na gradnji i obnovi užičkih ulica (kroz Turicu, na Dovarju...) te asfaltiranju seoskih puteva (u Buaru, Volujcu, Lunovom Selu...). Kilometri novog asfalta su postavljeni, ponegde je i u udaljene zaseoke (sa malim brojem kuća i glasača) stigao savremeni put. Ali jednom makadamskom se nešto ne da. Na sedmom kilometru je od grada, uz šetalište omiljeno Užičanima bivšom „ćirinom” trasom pored Đetinje prema novom manastiru, a sav je u blatu i rupama, kao u 19. veku. Pet kilometara je dug. Da li je onda od suvog zlata taj asfalt koji bi na ovu propalu podlogu stavili, pitaju se i čude Ere. Upućeni pogađaju – reč je o putu od Staparske banje do brane Vrutci. Nastavku asfaltiranog šetališta od plaže u Užicu do te banje

Društvo

16.08.2020 u 21:30

Selo i banja na dnu jezera

Užice – Stare i odumiru sela u brdskim predelima, a jedno u užičkom kraju sasvim je nestalo. Duboko pod vodom jezera za vodosnabdevanje. Na njegovom dnu odavno su ostaci kuća, uske pruge, „ćirine” stanice, seoske škole, doma kulture... Pa i lekovite banje po kojoj je selo nazvano. To su Vrutci, postojbina „Rujanskog četvorojevanđelja”, prve knjige štampane na našem tlu. Trajali su Vrutci kraj reke Đetinje stolećima, a nestali pod njenom vodom s kraja prošlog veka. Osamdesetih je ovde betonskom branom visokom 77 metara reka pregrađena i nastala je vodoakumulacija „Vrutci” za snabdevanje Užica. Porodice iz sela su iseljene, većina ih se u ovaj grad naselila. Na zaboravljeno selo s banjom u ovo doba još samo podsećaju pojedini zapisi i publikacije. Jedna takva, o obnovljenom manastiru

Društvo

14.08.2020 u 14:29

Zlatiborski okrug: Još 12 obolelih od kovida 19

U poslednja 24 sata u Zlatiborskom okrugu potvrđeno je 12 novoobolelih od kovida 19, saopštio je danas užički Zavod za javno zdravlje, prenosi Tanjug. Četiri nova slučaja zabeležena su u Užicu, tri u Prijepolju, dva u Priboju i po jedan u Arilju, Novoj Varoši i Kosjeriću. Juče su zabeležena dva nova slučaja u celom okrugu. Od početka epidemije do danas ukupno je potvrđeno 2.412 obolelih od kovida 19, od kojih su preminula 64 pacijenta od posledica virusa, podaci su užičkog Zavoda za javno zdravlje.

Magazin

07.08.2020 u 12:00

Kajak avantura na mirnoj vodi

Tamo gde hučna planinska Đetinja izlazi iz svog impresivnog kanjona i najednom postaje šira i mirna, pregrađena velikom branom nadomak Užica, spreman je kajak dvosed. Za vožnju i uživanje po tom rečnom jezeru, vodenom stazom dugom oko jedan kilometar, od novog pontona-pristaništa uzvodno do Sunčanog vira. To je kajak pogodan i za početnike: vesla u ruke pa bez žurbe, s merakom, kroz mirne vode nemirne Đetinje. Pored trase i tunela nekadašnje „ćirine” pruge, podno uspravnih kamenih litica. Gde vetrić prijatno rashlađuje, a cvrkut ptica je jedini zvuk. Usred divlje i netaknute prirode, na svega jedan do dva kilometra od grada. Pomoć za početnike Upravo je vožnja kajakom novi turistički sadržaj, od ovog leta zastupljen u klisuri Đetinje. Atraktivan i u ovo nepovoljno vreme za rekreaciju i

Društvo

27.07.2020 u 20:20

Početak i kraj užičkog „zlatnog doba”

Užice – Više nevolja i lomova nego lepih vremena preživele su dugovečne užičke ulice i sokaci, prošavši i kroz jedno „zlatno doba”, kada je, kako su zabeležili svremenici, „padala para kao kiša na svakom poslu”. Bilo je to po odlasku Turaka u drugoj polovini 19. veka. Pisao je o tome s početka 20. stoleća profesor užičke gimnazije Mirko A. Popović (1873–1914) u knjizi „Istorija Užica”. Ovaj vrsni pedagog i istraživač, ratnik u balkanskim i u Velikom ratu, odlikovan Karađorđevom zvezdom, otac troje dece, poginuo je u Kolubarskoj bici. Tokom 18. i 19. veka, srpsko stanovništvo u gradu se uvećava, ali tursko još preovladava. Izvozno-uvozni poslovi donose razvoj. Trguje se s Dubrovnikom preko Bosne: karavani iz Užica u primorje nose žito, rakiju, loj, vosak, med, kože, ćebad, platno, a

Društvo

12.07.2020 u 19:00

Kilovati Teslinog prvenca

Užice – Preokupirani pandemijom i brigama, Užičani su gotovo zaboravili na jubilej objekta kojim se ponose. Na Ilindan, biće tačno 120 godina najstarijoj hidrocentrali na reci Đetinji, ujedno i prvoj na Balkanu, napravljenoj po Teslinim izumima naizmeničnih struja. Podignuta je samo pet godina posle one na Nijagarinim vodopadima. Plato ispred užičke hidrocentrale krasi spomenik Nikoli Tesli, a slavu i počast zaslužuju i njeni stvoritelji, užičkim preduzetnicima i akcionarima tkačnice, smelim da velike sopstvene pare ulože u tada neizvesnu novotariju. Istorijat ove hidrocentrale, zvane „Pod gradom”, dokaz je kako je složna privatna inicijativa u zabitom delu Srbije uspela da iznedri objekat od strateškog značaja. Poduhvat je utemeljen na prihvatanju naučnih saveta profesora

Društvo

06.07.2020 u 16:31

Zbog korone vanredno u 14 gradova u Srbiji

U 14 gradova i opština u Srbiji uvedena je vanredna situacija zbog velikog broja novoobolelih od Kovida-19, a poslednji grad koji je uveo tu meru su Lučani. Tako je sada, vanredna situacija na snazi u Beogradu, Novom Pazaru, Tutinu, Kragujevcu, Vranju, Ivanjici, Šapcu, Čačku, Kraljevu, Arilju, Požegi, Užicu, Priboju i Lučanima. I u opštini Lučani danas je proglašena vanredna situacija zbog povećanog broja obolelih od virusa Kovid-19. Odluku o proglašenju vanredne situacije doneo je Štab za vanredne situacije opštine Lučani, gde je danas potvrđeno prisustvo virusa Kovid-19 kod šest pacijenata, dok se za 21 pacijenta očekuju rezultati sa testiranja na virus. Pre Lučana i Užice je danas proglasio vanrednu situaciju, zbog pogoršane epidemiološke situacije - broj novoobolelih u Zlatiborskom okrugu je 110, od čega je 31 u Užicu. U užičkoj bolnici hospitalizovano je 214 pacijenata od kojih je deset na respiratoru, a dva su na mehaničkoj ventilaciji. Od 20. juna pet pacijenata iz Zlatiborskog okruga preminulo od posledica korona virusa. U Užicu su još pre sedam dana uvedene određene mere - skraćeno je radno vreme ugostiteljskih objekata, na snazi je obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru i javnom gradskom i taksi prevozu, zabranjena su okupljanja i porodična slavlja.

Društvo

06.07.2020 u 14:37

U Užicu uvedena vanredna situacija zbog kovida 19

UŽICE - Zbog pogoršane epidemiološke situacije u Užicu je uvedena vanredna situacija. Broj novoobolelih u Zlatiborskom okrugu je 110, od čega je 31 u Užicu. U užičkoj bolnici hospitalizovano je 214 pacijenata od kojih je deset na respiratoru, a dva su na mehaničkoj ventilaciji, saopštio je Gradski štab za vanredne situacije. Direktorka Opšte bolnice Užice Jelena Raković Radivojević navela je da je od 1.230 zaposlenih u ovoj ustanovi 36 zdravstvenih radnika pozitivno na korona virus, od kojih je sedam hospitalizovano, a 21 se nalazi u kućnoj izolaciji. „Opšta bolnica u Užicu raspolaže sa 16 respiratora, od kojih smo pet juče dobili od Vlade Srbije. U okviru bolnice funkcionišu i dve kovid ambulante u kojima se dnevno pregleda po 100 do 120 pacijenata sa simptomima korona virusa. Od

Društvo

05.07.2020 u 19:00

Novo svetlo na Krcunove reči i dela

Užice – Šta je šef Ozne Slobodan Penezić Krcun govorio zarobljenim četnicima u Šapcu 1945. godine? Zna li se da su Užičkoj republici takvo ime nadenule Nedićeve novine i ljotićevci, a ne Komunistička partija i partizani? Zbog čega je Krcun kao predsednik srpske vlade ukazivao na velika ulaganja države na Kosmetu krajem pedesetih i početkom šezdesetih? U kojem značenju je pominjao Beogradski univerzitet, šta je mislio s izjavom da „Njegoš i Vuk nisu isto”, zašto je jedan zabranjeni film ocenio odličnim... Ovim i drugim nedovoljno znanim govorima i izjavama Slobodana Penezića Krcuna baviće se knjiga „Glasnost ćutanja”, koja je u pripremi, a na jesen će pred čitaoce. Izdavač je Istorijski arhiv Užice, u kome se u Krcunovom ličnom fondu od 2018. čuvaju dokumenti o ovoj kontroverznoj ličnosti:

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: užice