Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Svet

30.11.2015 u 21:15

Putin: Turska oborila avion da zaštiti trgovinu naftom sa IS

MOSKVA – Predsednik Rusije Vladimir Putin optužio je danas Ankaru da je oborila ruski avion da bi zaštitila isporuke nafte koju Islamska država šalje u Tursku. „Imamo svaki razlog da verujemo da je odluka da se obori naš avion doneta sa željom da se zaštiti trasa isporuke nafte ka turskoj teritoriji”, rekao je Putin na konferenciji za novinare u Parizu, preneo je AFP. Odgovarajući na pitanje da li Moskva želi široku anti-terorističku koaliciju, Putin je odgovorio da je Kremlj uvek podržavao tu ideju. „Međutim, to se ne može uraditi dok neki nastavljaju da koriste terorističke organizacije za svoje neposredne ciljeve”, rekao je Putin, prenosi TAS S. Ruski predsednik je naglasio da se finansijska podrška teroristima u Siriji nastavlja. „Nedavno smo imali dodatne izveštaje koji

Svet

30.11.2015 u 13:42

Putin i Obama pola sata o Ukrajini, Siriji, obaranju aviona

PARIZ – Ruski predsednik Vladimir Putin će se verovatno sastati sa američkim kolegom Barakom Obamom na marginama samita o klimatskim promenama u Parizu, ali sa predsednikom Turske Redžipom Tajipom Erdoganom neće, saopštio je danas zvanični Kremlj. Putin je jedan od ukupno 147 svetskih šefova država i vlada koji učestvuju u dvonedeljnoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi, koja je otvorena danas u Parizu, prenela je agencija AFP. „Ne isključujemo sastanak sa Obamom, najverovatnije će Putin i on razgovarati na marginama konferencije”, izjavio je pres sekretar ruskog predsednik Dmitrij Peskov. On je potvrdio i da Putin ne planira da se sastane sa Erdoganom. „Sastanak sa Erdoganom u Parizu nije u planu, taj sastanak se ne razmatra. Tog sastanka neće biti”, rekao je Peskov, koji je

Svet

28.11.2015 u 19:36

Putin potpisao dekret o ekonomskim merama protiv Turske

MOSKVA – Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je danas dekret kojim se usvaja niz ekonomskih mera odmazde Tuskoj kao odgovor na nedavno tursko obaranje ruskog bombardera na tursko-sirijskoj granici, javile su svetske agencije. Mere koje je pripremila ruska vlada donete su „kako bi se osigurala nacionalna i bezbednost ruskih građana” i uključuju zabranu čarter letova između Rusije i Turske, zabranu ruskim poslodavcima da zapošljavaju turske radnike kao i zabranu uvoza određene turske robe, navodi se u dekretu.

Svet

26.11.2015 u 12:05

Putin i Oland: Neophodna koalicija za borbu protiv terorizma

MOSKVA – Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov francuski kolega Fransoa Oland danas su se u Moskvi složili da je neophodno formiranje koalicije za borbu protiv terorizma. Oland se odmah po dolasku u Moskvu, večeras sastao sa Putinom i ponovio zahtev za formiranjem koalicije za borbu protiv terorizma. „Ta koalicija je neophodna i tu se slažemo”, rekao je Putin i dodao da je spreman na saradnju. Sastanak sa Putinom ocenjuje se kao važna etapa diplomatskog maratona francuskog predsednika, koji se jutros u Parizu sastao sa italijanskim premijerom Mateom Rencijem. Oland se juče sastao i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja je obećala pomoć Francuskoj u borbi protiv terorizma.

Svet

17.11.2015 u 16:58

Lavrov: SAD sede na dve stolice po pitanju Sirije

MOSKVA – Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov danas je kritikovao Sjedinjene Američke Države zbog, kako je rekao, kontradiktorne i zbunjujuće politike u Siriji.U izjavi za dokumentarni film prikazan na jednoj ruskoj televiziji, Lavrov je rekao da analiza vazdušnih napada SAD na položaje Islamske države u Siriji tokom proteklih godinu dana ukazuje na to da napadi štede jedinice IS koje predstavljaju najveću pretnju po sirijsku vojsku i predsednika Sirije Bašara Asada, prenela je agencija AP.

Svet

16.11.2015 u 17:20

Putin: Teroriste finansiraju i neke članice G20

ANTALIJA – Teroriste u Siriji finansira oko 40 zemalja, među kojima su i neke od članica G20, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin. „Kako smo ustanovili, finansiranje dolazi iz 40 zemalja, među kojima su i neke zemlje članice G20”, rekao je Putin novinarima, dodajući da je ovo pitanje bila tema razgovora samita grupe 20 najrazvijenih ekonomija sveta u Antaliji u Turskoj. Putin je rekao da je razgovarano o neophodnosti implementacije rezolucije Saveta bezbednosti UN, usvojene na inicijativu Rusije, o sprečavanju finansiranja terorizma i ilegalne trgovine umetnina koje su teroristi opljačkali na zaposednutim teritorijama, prenela je agencija Tas s.

Svet

13.11.2015 u 16:54

Putin: Cilj borba protiv terorizma, a ne podrška Asadu

MOSKVA – Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da je glavni cilj ruskih vojnih operacija u Siriji ne podrška predsedniku Bašaru Asadu, već borba protiv međunarodnog terorizma.

Svet

10.11.2015 u 09:05

Netanijahu kod Obame: razlike ostaju

Američki predsednik i izraelski premijer sastaju se danas u Vašingtonu posle duže pauze izazvane dubokim razmimoilaženjima strateških saveznika oko rešavanja palestinskog pitanja i nuklearnog sporazuma sa Iranom. Barak Obama i Benjamin Netanijahu pokušaće da uz TV osmehe iza sebe ostave sve loše što su tokom godinu dana imali da kažu jedan o drugom i da se usmere na zajedničke teme pošto je malo verovatno da mogu da se slože oko spornih tačaka. Za pretpostaviti je, ipak, da šef Bele kuće neće propustiti priliku da gostu kaže da od njega očekuje aktivnije angažovanje na obnovi pre 19 meseci prekinutog izraelsko-palestinskog mirovnog dijaloga koji bi omogućio sporazum po principu dve države. Lider desničarskog Likuda, suočen sa nemirima Palestinaca u istočnom Jerusalemu i po okupiranoj Zapadnoj obali, sada je međutim još tvđi u stavu da Izrael u „doglednoj budućnosti” mora da zadrži kontrolu nad okupiranim teritorijama. Minimalna je verovatnoća da će Obama, koji smatra da produžetak jevrejske ekspanzije predstavlja direktnu pretnju konceptu dve države, uspeti da izraelskog premijera ubedi u neophodnost zamrzavanja gradnje ilegalnih jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. Neuspešno je to pokušao odmah pošto je ušao u Belu kuću. Pozivajući se na istorijske i biblijske veze sa teritorijama okupiranim u ratu 1967, Netanijahu je tokom tri prethodna premijerska mandata ne samo odbijao pozive na moratorijum, već je podsticao gradnju i doprineo da se broj jevrejskih neseljenika poveća na pola miliona. Izraelska Vlada u poslednje vreme pokušava da podizanjem satelitskih naselja promeni etničku strukturu i istočnog Jerusalema za koji njegovih 300 000 arapskih žitelja i 2,7 miliona Palestinaca sa Zapadne obale očekuju da bude glavni grad njihove buduće države. Netanijahu je uveren da je Obama „prekršio” obećanje koje je Džordž V. Buš dao tadašnjem premijeru Arijelu Šaronu da će po bilo kom mirovnom sporazumu glavna jevrejska naselja ostati deo Izraela. Zamera mu i da je odstupio od četiri decenije stare američke politike kada je maja 2011. podržao da razgraničenje između Palestinaca i Izraelaca treba da prati granice uoči rata 1976. Još veći doprinos padu američko-izraelskih odnosa na najniži nivo u poslednjih 67 godina izazvao je nuklearni sporazum Irana i šest velikih sila. Obama bečki dogovor smatra jednim od najvećih dostignuća svoje spoljne politike, dok Netanijahu tvrdi da Iran ostaje „egzistenicijalna pretnja” Izraelu i da se radi o „istorijskoj grešci”. Američki predsednik će i sada pokušati da Izraelca uveri da mehanizmi kontrole efikasno sprečavaju Iran da se domogne atomske bombe, i da je preduzeo sve mere koje su u interesu izraelske bezbednosti. Netanijahu će, uprkos sveg svog besa, delovati kao da je iranski sporazum završena stvar – i čekati da novi predsednik uđe u Belu kuću u januaru 2017. Obojica će se truditi da postignu obostrano razumevanje oko toga kako da se narednih 15 godina monitoringa iskoristi da Iran ne dođe do nuklearnog oružja, što je nesumnjivo obostrani interes. Redak dogovor mogao bi da bude nov paket američke vojne pomoći koji bi potvrdio američku posvećenost bezbednost Izraela i ublažio Netanijahuove brige zbog Irana i Palestinaca. Izrael sada od SAD godišnje prima pomoć od 3,1 milijarde dolara ali traži još 50 milijardi na period deset narednih godina. Izraelska desnica postarala se poslednjih šest godina da se ne veruje šefu Bele kuće čije je srednje ime Husein. Mihael Oren, bivši izraelski ambasador u SAD a sada poslanik Kneseta, direktno je optužio Obamu da je „odbacio Izrael” i da je od 2008. „svesno” povlačio poteze koji su oštetili međusobne odnose. Netanjahu je uzvraćao. Za ambasadora u SAD postavio je čoveka koji je po Vašingtonu aktivno lobirao protiv sporazuma sa Iranom. Novi izraelski ambasador u UN poznat je kao aktivni pobornik gradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i žestok protivnik uspostavljanja palestinske države. Jedan sasvim nov događaj u Netanijahuovoj režiji ide naruku zaključku da od razgovora u Beloj kući ne treba očekivati mnogo: premijerova namera da za svog predstavnika za medije imenuje dr Rana Baraca. Izbor Baraca, saopšten samo četiri dana uoči puta za Vašington, uskovitlao je prašinu. Radi se o čoveku koji je 3. marta, nekoliko sati pre nego što će se Netanijahu obratiti Kongresu, na Fejsbuku Obamu nazvao „antisemitom”. Obamin odgovor na taj Netanijahuov govor naveo je kao primer „savremenog antisemitizma u liberalnim državama Zapada”, dok je za državnog sekretara Džona Kerija napisao da ga ne treba uzimati za ozbiljno i da bi bilo bolje da on potraži posao kao komičar. Premijer je naravno morao da zna kakav profil čoveka postavlja na važnu funkciju, ali je brzo reagovao obećavajući da će „preispitati” slučaj kada se vrati iz SAD. „To je potpuno neprihvatljivo i na bilo koji način ne predstavlja moje pozicije ili politiku izraelske Vlade”. Deluje kao pomirljiv gest. Iako Netanijahu Baraca ne vodi sa sobom za Ameriku, njegova kandidatura je premijerov izbor i ne deluje kao potez koji na bilo koji način može da pomogne misiji popravljanja odnosa. Obama je pozivom Netanijahuu pokazao da je spreman da pređe – ne i da zaboravi – razne provokativne izjave izraelskog premijera, ali smatra da je sada na Netanjahuu da popravi odnose. Takva očekivanja će se samo ceremonijalno ispuniti.

Svet

04.11.2015 u 18:00

Putin i dalje prvi na Forbsovoj listi najmoćnijih u svetu

NjUJORK – Ruski predsednik Vladimir Putin je i ove godine, treću godinu za redom, prvi na godišnjoj listi najmoćnijih ljudi na svetu koju objavljuje časopis Forbs (Forbes). Na drugom mestu je nemačka kancelarka Angela Merkel koja je napredovala za tri mesta, a na trećem američki predsednik Barak Obama koji je pao na listi za jedno mesto, piše AFP. Forbs je ocenio da Putin „nastavlja da dokazuje da...

Svet

22.10.2015 u 18:00

SAD obmanjivale ceo svet pretnjom o nuklearnoj pretnji Irana

SOČI – Napori SAD u borbi protiv terorizma nisu davali rezultate jer su SAD vodile dvostruku igru, koristeći radi sopstvenih interesa deo terorista radi svrgavanja nepoželjnih režima, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin, izražavajući uverenje da su SAD obmanjivale Rusiju i ceo svet govoreći o nuklearnoj pretnji Irana. Putin je u Sočiju na skupu Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj”...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Putin