Tag: bajić radoš

Hvala dragom Bogu – izbori su se završili. Sada možemo da nastavimo da živimo. I da se vratimo kakvom takvom poslu – ako ga uopšte ima. Iz svog snažnog zagrljaja od kojeg ponestaje dah – pustili su nas naši politički prvaci, vizionari naših poraza i kreatori neostvarenih pobeda. U mesecima koji dolaze bez nas će pokušati da formiraju vladu podeljene Srbije – i povesti nas u bolju budućnost. Mi...

Sedam dana pre Vaskrsa u sremskom selu Progar posle više od trideset godina sreo sam svog starog školskog druga. Mladi i visoki zajedno smo studirali i uspešno sarađivali na početku naših profesionalnih karijera. Tada smo verovali da se jede sve što leti i da je svet stvoren upravo zbog nas. Sa ekipom najbližih saradnika obilazio sam tajnovitu utrobu gorostasne Bojčinske šume u kojoj želim da...

Kao kroz maglu se sećam da sam u leto 1975. godine u Sarajevu, dok sam snimao svoj prvi film ,,Atentat Sarajevu”, upoznao visokog i štrkljastog momka za glavu višeg od mene, skandinavskog izgleda, sa naočarima ozbiljne dioptrije na licu. Dok sam među stotinama statista na Apelovom keju pored Miljacke kao prkosni mladobosanac Nedeljko Čabrinović bacao filmsku bombu na habzburškog nadvojvodu Franca...

Kad otvorim oči – šta vidim… Onaj koji rukovodi svim i svačim, koji odlučuje ko će kad da se rodi i kad će da umre, taj kome se kad smo slabi i uplašeni molimo, a kad smo besni i silni na njega hulimo – ovih dana nas je kao u onoj bajci bacio u LED… Doduše, znam čoveka iz jednog sela koji provereno tvrdi da iza svega ovoga stoje Amerikanci, za Ruse je siguran da su nedužni… Čovek je više od...

Na treći dan Božića, za Svetog Stevana znao sam da će da me zapadne da idem negde na slavu. Zato sam se ceo dan varkao i nisam ništa ni jeo…Kad beše pred veče, ovi moji zadžakaše u kujne, treba da se ide kod kumova preko Morave, treba kod pašenoga u Milutovac, treba kod Đorića u donju malu…Nismo mi nikaki rod, nego ostalo to tako od starine, dolaze oni kod nas, i mi idemo kod...

Vest da nas je Evropa poslala na popravni do marta sledeće godine zatekla me je u rodnoj Medveđi. Na putu kroz moravsku dolinu nisam mogao da odolim a da makar nakratko ne svratim i ne obiđem oca u susret njegovom osamdeset prvom rođendanu. Da vidim kako je i da, uz šporet za koji sam još letos i na vreme naručio najbolju cerovinu od mog poznanika iz Levča, popričam sa njim, da mu donesem lekove...

U poslednjih mesec dana nekoliko puta sam svojim nepromišljenim delima direktno ugrozio srpski proces stabilizacije, krajnje neoprezno sam doveo u pitanje teško stečeni status kandidata, i ukoliko se ne popravim teško da ćemo uskoro dobiti datum za početak pregovora. Strahovao sam ali srećom niko se nije oglasio iz Evropske komisije – hvala Bogu, jer nam je ionako dosta da se iz Brisela izdiru i...

„Zvona zvone doboši lupaju, seljaci se kod opštine skupljaju

pa pitaju predsednika svoga – kaka je sad golema nevolja“

(Narodna pesma iz 1913. godine) Rado Srbin ide u vojnike – ko zna ko je, kada i kojim povodom prvi put izgovorio rečenicu koja danas ima snagu i značaj osvedočene antropološke osobenosti i tradicionalne srpske poslovičnosti. Na raskrsnici balkanskih...

I na kraju, šta da kažem,

ništa skrivili nismo, ništa tuđe nismo uzeli,

ni bogati ni siromašni, imamo samo jedan život..

I hteli bismo da mu se radujemo.

Neka nam niko ne zameri, da nam oprosti nema šta.

To što još nisam rek`o ostade mi u grlu

A šta mislim – znamo samo Bog i ja…

I...

 Poslednjih petnaest dana provodim u selu Donje Grbice nadomak Kragujevca. Ako je Bog negde bio izdašan onda je to predeo prelepe Šumadije, kojim su nekada preovladavale šume – od planine Rudnik, oivičen i omeđašen...