Tag: hladni rat

Dokle god Evropa „bude udruženje u kome svaki član dela onda kada je neposredno umešan”, ona će „prećutno svetu davati odgovor da interesi date zemlje nisu nužno od opšteg interesa”, nastaviće „da bude polusila nesposobna da valorizuje vrline i resurse kojima raspolaže”. Pritisnuta sebičnošću članica, Evropa će biti „previše rascepkana da bi ulivala respekt i strah”, taman kao što je bila...

Či­nje­ni­ca da nas je za­vr­šni­ca obe­le­ža­va­nja sto­go­di­šnji­ce po­čet­ka Pr­vog svet­skog ra­ta 2014. za­te­kla u no­vom za­huk­ta­lom hlad­nom ra­tu ret­ko ko­ga mo­že u Evro­pi osta­vi­ti rav­no­du­šnim. Če­tvrt ve­ka po­sle pa­da Ber­lin­skog zi­da Za­pad je sank­ci­ja­ma po­čeo da zi­da no­vi pre­ma Ru­si­ji. Na po­čet­ku 2015. ni­je ma­lo onih ko­ji stre­pe da bi ukra­jin­ska...

Amerikanci i Rusi su govorili da će „resetovati” odnose, ali su pritisnuli pogrešno dugme. Vratili su se u eru blokovskih podela, oštre retorike i međusobnog optuživanja, pa se govori o novom ili drugom hladnom ratu. Kao i prošli put, Istok i Zapad zveckaju oružjem, prete i optužuju drugu stranu da je fašistička. Nema direktnog vojnog sukoba, ali se snage odmeravaju na drugim frontovima, u...

Zid je bio u podeljenom Berlinu, ali je stekao svetsku slavu. Kao simbol „ratovanja bez oružja“ – hladnog rata Zapada i Istoka. Danas je to nekoliko stranica u istoriji 20. veka,uz napomenu da je Berlinski zid postao važna odrednica u turističkim vodičima prestonice Nemačke. Priča o zidu u Berlinu zapravo je priča o Evropi posle Drugog svetskog rata, razorenoj i podeljenoj. Evropi koja je postala...

Svet je bio na ivici nuklearnog rata tokom kubanske raketne krize (1962). Nuklearni projektili bili su upereni jedni na druge, a trupe SAD i SSSR-a u stanju pripravnosti. Nikita Hruščov je tih dana u dogovoru sa Džonom Kenedijem povukao rakete sa Kube, a zauzvrat dobio obećanje od SAD da će povući nuklearni arsenal iz Turske i da nikada neće napasti Kubu i – svet je odahnuo. Ni pre ni posle...

S obzirom na rusku aneksiju Krima, nametanje američkih i evropskih sankcija i potencijal za dalju eskalaciju u Ukrajini, svedoci smo najvažnijih geopolitičkih događaja od 11. septembra. Događaji u Ukrajini označavaju prelomnu tačku. Odnosi između Vašingtona i Moskve već su bili zategnuti. Sa Rusijom koja je suspendovana iz G8 i sa još i više očekivanih sankcija, ti odnosi su sada sasvim...

Specijalno za „Politiku” Moskva, 7. novembra – Iako se očekivalo da će najveću pažnju medija u svetu neposredno nakon američkih izbora imati novi predsednik Obama, deo „svetske slave”, sasvim neplanirano, oduzeo mu je ruski predsednik Medvedev svojim prvim obraćanjem ruskom parlamentu. Razlika je samo u tome što je Obamina pobeda bila uglavnom...

Iako se američki zvaničnici, koji kritikuju, optužuju i prete Moskvi povodom kavkaske krize, pozivaju na to da ih u tome slede i njihovi evropski saveznici, to je tek delimično tačno. Od zemalja „stare” Evrope, onog uticajnijeg dela starog kontinenta, snažnu retoriku i čvrst gard prema Rusiji preuzela je od Vašingtona za sada samo Velika Britanija.   Predlažući i prve...

Specijalno za „Politiku” Moskva – „Ako vlasti Ukrajine budu i dalje sprovodile politiku konfrontacije sa Rusijom, to može dovesti do nestanka ukrajinske države”, tvrde eksperti ukrajinskog Instituta za izučavanje Rusije. „Sukobi sa Rusijom na postsovjetskom prostoru, posebno na teritorijama gde je veliki broj stanovnika...

Bivši zamenik američkog državnog sekretara Stroub Talbot zažalio je u jednom radijskom intervjuu zbog toga što je bivši ruski predsednik Boris Jeljcin umro, zaključivši, u osnovi, da je Jeljcin bio važan za Ameriku, jer kad god je pred Klintonovom administracijom bilo neko važno međunarodno pitanje Jeljcin je uvek radio ono što je od njega tražila Klintonova administracija. Ovo zapažanje u...