Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Teme nedelje.

04.04.2016 u 09:15

Haška hronika

Haški tribunal osnovan je 25. maja 1993. godine, Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tog dana usvojen je Statut, kojim je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju uspostavljen kao ad hok sud, na osnovu Glave sedam Povelje UN, kao prinudna mera u cilju zaštite međunarodnog mira i bezbednosti. * Prvi pretres u sudnici Haškog tribunala održan je 8. novembra 1994, u slučaju Duška Tadića, koji je proglašen krivim i osuđen na 20 godina zatvora, a kaznu je izdržavao u Nemačkoj. Danas je na slobodi. * Prva presuda doneta je protiv Dražena Erdemovića, vojnika Vojske RS, koji je krajem novembra 1996. godine osuđen na deset godina zatvora, a godinu i po kasnije, odlukom Žalbenog veća, na pet godina. * Savet bezbednosti UN odlučio je krajem 2010. godine da do

Teme nedelje.

04.04.2016 u 09:15

Kad „svedok L” laže

Za više od dve decenije rada Haški tribunal postao je poznat i po neobičnim epizodama i ličnostima koje su kroz njega prodefilovale, kao sudije, tužioci ili svedoci. Njihove plate često su finansirane direktno iz američkog budžeta, a Amerikanci su činili najveću zajednicu pravnika u Tribunalu. Sada je kadrovska slika izmenjena pa Amerikanaca nema u tolikom broju kao na početku rada suda. Na primer, među haškim tužiocima u predmetu „Karadžić” našao se i državni tužilac iz Los Anđelesa Alan Tiger. Upravo je on radio na slučaju Rodnija Kinga, afroameričkog taksiste koga je pretukla policija, zbog čega je 1992. zapaljeno pola Los Anđelesa, a u nemirima poginule 53 osobe i dok je više od 2.000 ranjeno. Američki mediji objašnjavali su da je Ministarstvo pravde SAD tužioca Tigera dalo „na

Hronika

03.04.2016 u 10:06

Bramerc: Haško tužilaštvo nije antisrpsko

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc kritikovao je juče oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju i najavio da će Tužilaštvo analizirati da li je Veće sudija napravilo značajne greške. „Imamo 30 dana da podnesemo žalbu, ali ćemo sigurno pre tog roka doneti našu odluku”, najavio je on u intervjuu bečkom dnevniku „Prese”, negirajući da je Tužilaštvo loše pripremilo optužnicu. „Zasigurno nismo loše pripremili optužnicu. Jeste li imali prilike da vidite i suprotstavljeni stav italijanskog sudije (Flavije Latanci)?”, upitao je Bramerc. On je istakao da je sudija Latanci bila mišljenja da su zločini Šešelja dokazani i da je kazna opravdana, što je suprotno od onoga što je utvrdilo drugo dvoje sudija. „Neće vas čuditi što ne delim mišljenje te dvojice sudija”, naglasio je on, rekavši da

Teme nedelje.

02.04.2016 u 22:00

Sud koji je presudio sebi

Svedoci smo besnih regionalnih reakcija na nedavne presude Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju. Umesto da donesu pravdu i pomire zavađene narode, što je bila proklamovana svrha osnivanja Haškog suda, odluke Tribunala u ova dva slučaja na prostoru bivše Jugoslavije ponovo su rasplamsale nacionalističke strasti. Tako ispada da Haški sud ne samo što nije ispunio svoj osnovni zvanični cilj, već u završnoj fazi postojanja, kada ga, 23 godine posle osnivanja, nasleđuje nešto što se zove „rezidualni mehanizam”, generiše nove tenzije među narodima Balkana. Mnogi su od početka upozoravali da se sud osniva iz političkih razloga i da će tako i funkcionisati, kao politički sud koji deli selektivnu pravdu, te da će otuda i sve njegove presude biti politički obojene. Sada se strahuje da u završnoj

Region

02.04.2016 u 21:05

Da li je Hag politički sud za samo jedan narod

Banjaluka – Kreiranje slike koja će pogledom kroz istorijsku prizmu Srbe obeležiti kao najveće krivce za sve što se dešavalo od 1992. do 1995, ali i kratkoročna upotreba haških presuda u dnevnopolitičke svrhe – kao pomoć Sarajevu u razvlašćivanju Republike Srpske – percepcija je koja vlada u RS kad je reč o dosadašnjem radu tribunalu u Hagu. Što budemo više krivi, manje ćemo imati prava na vlastiti politički stav, rečenica je kojom bi se delimično moglo sažeti kako se u javnosti Republike Srpske doživljava rad tribunala, zbog čega ne manjka ocena da se radi o političkom sudu, kako ga kvalifikuju sve političke partije u Srpskoj, dok je prvi čovek RS Milorad Dodik za sud u Hagu slikovito rekao i da je beščastan.

Uvodnik

01.04.2016 u 22:00

Dan licemera

Ako negde postoji Dan mrmota, onda stvarno treba uvesti i Dan licemera. Kandidujem 31. mart, dan kada je u Hagu izrečena oslobađajuća presuda Vojislavu Šešelju. Jer odavno se toliko licemera na javnoj sceni nije oglasilo u istom danu. Moj apsolutni favorit je Nenad Čanak. Mislim da smo svi bili preneraženi kada je prethodnog dana presuđeno da Čanak tobože nije kriv za prebijanje nesrećnog Pavla Lešanovića kod kafane „Tako je suđeno”. Zapamtila sam ime Čankove sudije, zove se Tamara Kucurac. Samo dan kasnije, međutim, i Čanak se šokirao: svi unesrećeni „zaslužuju pravdu”, zavapili su Čanak i njegova Liga socijaldemokrata protiv oslobađanja Šešelja. Sa žaljenjem priznajem da mi se ni predsednik Srbije nije učinio manje licemeran. Ni da je drevni Buda u pitanju, ne bih poverovala da je sudbina

Politika

01.04.2016 u 12:23

Vučić: „Velika Srbija” nije politika ove vlade

Umesto da služi pomirenju naroda na prostoru bivše Jugoslavije, Haški tribunal je sve vreme zabijao eksere u kovčeg usnulog Balkana, poručio je premijer Aleksandar Vučić povodom presuda Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju. Sa Šešeljom nisam osam godina u kontaktu Na pitanje da li se čuo sa Šešeljom posle presude, Vučić je odgovorio odrično, dodavši da njih dvojica ne razgovaraju već osam godina. Premijer nije hteo da komentariše izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je kazao je Hag „mera za Srbina”. „Nikolića veoma poštujem, ali ja dajem svoje izjave, a on svoje”, zaključio je Vučić. Nazivajući ove presude „političkim turbulencijama za koje Srbija ni na koji način nije odgovorna”, predsednik vlade je ocenio da Tribunal „završava svoju, pre svega,

Politika

31.03.2016 u 10:11

Velika Srbija politički plan, a ne zločinački poduhvat

Haški tribunal je izrekao oslobađajuću prvostepenu presudu Vojislavu Šešelju po svih devet tačaka optužnice koja ga je teretila da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BiH i proterivanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci devedesetih godina prošlog veka. Sudsko veće je žestoko kritikovalo rad tužilaštva: dokazni materijal je bio pun „nejasnoća i nedoslednosti” a „navodni zločinački cilj varirao je po potrebi optužnice”.

Svet

30.03.2016 u 20:30

Artman: Dokazaću da optužnica protiv mene nije zakonita

Bivša portparolka glavnog tužioca Tribunala u Hagu Florans Artman kazala je da će nastaviti pravnu borbu kako bi dokazala da je optužnica i presuda protiv nje bila nezakonita. U zatvoru je nakon hapšenja provela šest dana. „Bila sam u odvojenoj sekciji zatvora u Haškom tribunalu na spratu gde nije bilo nikog. Čuvali su me dan i noć. Tokom noći sam imala neki poseban tretman koji se obično primenjuje kod osoba sa rizikom od samoubistva. Morali smo ostaviti svetlo celu noć. Bio je otvoren prozorčić na vratima kako bi videli da li sam živa ili ne. Svi koji su me čuvali znali su da to nema svrhe, ali predsednik Suda Teodor Meron je zahtevao da se to nastavi. Nisam imala pravo na šetnju”, rekla je Artmanova za regionalnu televiziju N1. Artmanova je dodala da je jedino ona od svih

Svet

26.03.2016 u 19:32

Bečki „Standard": Srebrenica nije bila genocid

Beč - Srebrenica je bila zločin protiv čovečnosti, ali ne i genocid, tvrdi bečki dnevnik „Standard” povodom presude izrečene nekadašnjem predsedniku RS Radovanu Karadžiću. List naglašava da presuda Karadžiću nije nikakvo iznenađenje, uključujući kaznu zbog genocida u Srebrenici. Pitanje da li je ubistvo 8.000 muškaraca i dečaka u istočno-bosanskom gradu pre 21 godine bio genocid je nešto što se danas podrazumeva politički, istorijski i pravno, ali to ga ne čini ispravnim, podvlači dnevnik. Srebrenica je bio stravičan masakr, ratni zločin, zločin protiv čovečnosti, ali ne i genocid, tvrdi „Standard”. List ističe da Karadžić zaslužuje svih 40 godina zatvora na koje je osuđen, ali ne i zbog ovog, jedinstvenog zločina. „Standard” podseća da je genocid od 1948. kao pojam uveden u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: hag