Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Ekonomija

10.10.2021 u 19:45

Počinje prva Misija MMF-a u okviru novog aranžmana

Prva Misija Međunarodnog monetarnog fonda u okviru redovne revizije novog aranžmana Srbije sa MMF-om, tokom koje će biti održan niz sastanaka sa predstavnicima Vlade Srbije i finansijskih institucija, počeće sutra i trajaće do 22. oktobra. Misija MMF-a biće održana onlajn, a predvodiće je Jan Kejs Martejn, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija. Misija MMF-a održaće sutra prvi sastanak sa predstavnicima Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije. Ministar finansija Siniša Mali je ranije najavio da će na prvim zvaničnim razgovorima sa Misijom MMF-a u okviru novog aranžmana predstaviti MMF-u ovogodišnje rezultate i projekcije za narednu godinu. Mali je rekao da ove godine očekuje bolji rezultat, to jest deficit ispod pet odsto BDP-a zahvaljujući boljoj naplati prihoda,

Svet

03.10.2021 u 20:09

Pandorini papiri: Tajno bogatstvo svetskih lidera

BERLIN - Više desetina sadašnjih i bivših državnika i moćnih milijardera povezano je sa kompanijama koje koriste poreske oaze, otkrilo je novinarsko istraživanje nazvano Pandorini papiri. Među poznatim osobama čije su finansijske konstrukcije razotkrivene nalaze se bivši britanski premijer Toni Bler, jordanski kralj i kenijski predsednik Uhuru Kenijata, prenosi Dojče vele, javlja Tanjug. Bankovni računi na ofšor lokacijama često su korišćeni da se tajno premeštaju ogromne sume novca i prikriva stvarni imetak. U istraživanju Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) i 150 medija širom sveta otkriveno je da je 330 javnih zvaničnika širom sveta povezano sa ofšor računima. Među njima su ministri finansija Pakistana, Holandije i Brazila, kao i bivši ministri finansija Malte

Ekonomija

03.10.2021 u 19:42

Novi IPARD veći za sto miliona evra od prethodnog

U novembru se očekuje da Evropska komisija usvoji finalnu verziju IPARD tri programa za Srbiju, a paket pretpristupne pomoći za poljoprivredu iznosiće 288 miliona evra. Ovaj iznos uvećan je za više od 100 miliona evra jer je kroz prethodni program bilo opredeljeno 175 miliona za podizanje konkurentnosti agrarnog sektora i prilagođavanje standardima Evropske unije. Načelnica odeljenja za upravljanje IPARD programom Jasmina Miljković nedavno je kazala da možemo biti zadovoljni odzivom poljoprivrednika. – Uvek može bolje ali ne mogu reći da sam nezadovoljna. Nedavno nam je završen šesti poziv za meru jedan, pristiglo je više prijava nego što ima para i dokle je to tako ne možemo da kažemo da smo nezadovoljni – izjavila je Miljkovićeva, a prenosi RTV. Potvrdila je da se u novembru

Svet

01.10.2021 u 08:31

Amerika izbegla blokadu vlade – Bajden potpisao zakon o privremenom finansiranju

VAŠINGTON – Američki predsednik Džo Bajden potpisao je zakonski predlog o privremenom finansiranju vlade do 3. decembra koji je Kongres prethodno usvojio, čime je izbegnuto delimično zatvaranje federalnih institucija i nastavljeno finansiranje vlade. „Postoji još mnogo toga što moramo učiniti, ali usvajanje ovog zakona nas podseća da je saradnja dve stranke moguća i daje nam vreme da usvojimo dugoročno finansiranje kako bi naša vlada funkcionisala i radila za američki narod”, navodi se u Bajdenovom saopštenju objavljenom nakon potpisivanja zakona, prenosi Tanjug. Predlog zakona je prvo odobren u Senatu sa 65 glasova za i 35 protiv, a zatim i u Predstavničkom domu gde je imao podršku 254 članova, dok je 175 bilo protiv. Osim nesmetanog rada američke Vlade, predlog o njenom

Ekonomija

30.09.2021 u 18:49

Papreni ceh korone

Koliko nas košta korona računajući koliko se država zadužila da bi isplatila preuzete obaveze? Pomoć privredi, građanima, servisiranje minusa u državnoj kasi koji je zato nastao… Nije bila jeftina. Od početka pandemije javni dug države je veći za čak 4,4 milijarde evra. Ne možemo da kažemo da je sav ovaj novac „pojela” korona, jer se država i pre nje zaduživala, ali jeste većinski deo. Na kraju 2019. javni dug je iznosio 23,9 milijardi evra, a u julu ove godine 28,4 milijarde. Mereno prema udelu u bruto domaćem proizvodu (BDP) tada je to bilo 52 odsto, a sada 57,8. Samo u ovoj godini javni dug je porastao za 1,6 milijardi evra. Pri tome, povećanje javnog duga za 2021. uopšte nije konačno. Podsećanja radi, u septembru je bilo još jedno pozamašno zaduženje. Srbija je na međunarodnom

Ekonomija

17.09.2021 u 18:17

Vrhovni kasacioni sud: Dozvoljeno ugovaranje naplate premije osiguranja - Advokatura: Stav neprihvatljiv jer je na štetu građana

Vrhovni kasacioni sud (VKS) zauzeo je stav da je dozvoljena odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci premiju osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). To važi pod uslovom da je tu obavezu banka jasno predočila korisniku kredita u predugovornoj fazi, iskazivanjem ove vrste troškova kredita i njegovog procentualnog i nominalnog iznosa u ponudi, navodi se u stavu VKS u koji je Tanjug imao uvid. Najviši sud u zemlji je naveo da banka nije dužna da korisnika kredita upozna sa strukturom i načinom obračuna premije osiguranja kredita. Ovaj pravni stav, koji nije obavezujući ali je usmeravajući za sve buduće odluke nižestepenih sudova usvojen je u četvrtak, 16. septembra na sednici Građanskog odeljenja VKS,

Ekonomija

15.09.2021 u 21:49

Evropsko parlament sa 14,2 milijarde evra podržaće sprovođenje reformi

STRAZBUR - Evropski parlament danas je na plenarnoj sednici u Strazburu dao „zeleno svetlo” za novu generaciju pretpristupnog instrumenta finansiranja koji će pomoći zemljama u procesu evrointegracija da se bolje pripreme za ispunjavanje obaveza budućeg članstva u EU. Instrument pretpristupne pomoći 2021-2027 (IPA3) vredan je 14,2 milijarde evra, a podržaće sprovođenje reformi vezanih za EU u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Turskoj i na tzv. Kosovu. „Opšti cilj IPA3 je da podrži ove zemlje u usvajanju i sprovođenju političkih, institucionalnih, pravnih, administrativnih, društvenih i ekonomskih reformi, neophodnih za usklađivanje sa vrednostima Unije i za postepeno usklađivanje sa pravilima, standardima i politikama EU”, navodi se u saopštenju EP. EP

Svet

09.09.2021 u 11:15

Americi preti finansijski armagedon

NjUJORK – Najlakši način da se izazove finansijska kriza i uruši američka ekonomija je taj da se saveznoj vladi ne omogući servisiranje duga. To bi bila epska, neiznuđena greška, a cenu bi platili milioni Amerikanaca, ocenjuje televizija Si-En-En u današnjem prilogu. Pa ipak, o tom riskantnom scenariju se ponovo razmišlja. Ako Kongres ne podigne limit za savezno zaduživanje, federalna vlada će najverovatnije sledećeg meseca ostati bez novca i finansiranja vanrednih mera, upozorila je ministarka finansija Dženet Jelen u pismu upućenom američkim zakonodavcima u sredu. Ukratko, neizvršavanje obaveza bi dovelo do ekonomske kataklizme. Kamatne stope bi skočile, udar na berze bio bi kraterski, penzioni računi bi bili nokautirani, vrednost dolara bi erodirala, a finansijska reputacija

Ekonomija

01.09.2021 u 09:55

„Pitajte ministra finansija” na instagramu

Na instagram profilu Siniše Malog od danas zvanično počinje nova rubrika „Pitajte ministra finansija”, gde će se početkom svakog meseca obrađivati jedna tema iz nadležnosti tog ministarstva. To je na svom profilu objavio ministar Mali. „Prošle nedelje smo vas zamolili da nam predlažete teme, i najveći broj vas je predložio da prva tema budu e - fakture. Vaša pitanja u vezi sa e - fakturama možete da postavljate putem instagram storija, a u istoj formi ću i odgovarati, nakon čega će svaka tema biti sačuvana kao 'highlights'. Čekam vaša pitanja!”, napisao je ministar Mali, a prenosi Tanjug.

Ekonomija

28.08.2021 u 10:52

Mali: 22. septembra kreće isplata 50 evra za penzionere

Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da će 22. septembra penzionerima biti isplaćeno 50 evra pomoći države. Gostujući na TV Prva Mali je ekskluzivno otkrio da će u novembru svi građani dobiti po 30 evra, u decembru još po 20, dok će početkom neredne godine svim penzionerima biti isplaćeno još 20 hiljada dinara, prenosi Tanjug. On je govorio i o zaradama u zemlji i o nedavno održanom sastanku Socijalno-ekonomskog saveta. „Juče smo imali sastanak Socioekonomskog saveta i brojke pokazuju da idemo napred. Izašli smo sa predlogom da minimalna zarada od januara bude 35.012 dinara. Minimalna zarada raste tri puta brže nego što raste BDP”, rekao je Mali i istakao da ubrzano raste minimalna cena rada i pokrivenost potrošačke korpe. On je izrazio uverenje da bi do kraja 2023.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: finansije