Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Politika

03.07.2016 u 11:00

Jedni broje pare, drugi kvadrate

Nekada se u Srbiji bogatstvo pojedinaca procenjivalo na osnovu broja dece i kuća koje poseduju. Kada bismo ovo danas primenili na političke partije, ubedljivo najbogatija bila bi Socijalistička partija Srbije, koja ima 74 zaposlena i znatan broj nekretnina u vlasništvu. Sudeći prema prošlogodišnjem finansijskom izveštaju, njihove nekretnine vrednije su od milijardu dinara. Gotovo je neverovatan podatak da vladajući SNS nema nekretnine u svom vlasništvu. To, međutim, ne znači da su naprednjaci puka sirotinja srpske političke scene, jer su njihovi prihodi ubedljivo najveći. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), SNS je 2014. godine ostvario prihode veće od milijardu dinara. I Helmut Kol imao crne fondove Bez obzira na stepen razvijenosti demokratije, nema

Ekonomija

14.06.2016 u 18:05

Mini OPEK posle pola veka u Srbiji

Srbija i njen Nacionalni naftni komitet ponovo će u četvrtak 16. juna, posle 46 godina, od kada je OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte) prvi i jedini put zasedao na Brionima, u bivšoj velikoj Jugoslaviji, biti domaćin globalnog skupa naftaša – OPEK-a u malom. Međunarodni energetski skup, koji se održava u Beogradu, okupiće više od 170 predstavnika naftnih eksperata iz 70 zemalja sveta, od Rusije, SAD, Irana, Kirgistana, Norveške, Češke, Brazila, pa do Indije i drugih, koji će govoriti o perspektivama naftnog sektora u „energetskom miksu budućnosti”, što je i zvaničan naziv skupa. S obzirom na aktuelnu temu i turbulencije u naftnom sektoru koje potresaju ceo svet, o trendovima u naftnoj industriji od 2030. do 2050. godine, govoriće predstavnici „Gaspromnjefa”, Svetskog naftnog

Ekonomija

03.06.2016 u 22:05

Srbiji 1,5 milijardi evra iz fondova Evropske unije

Preko pretpristupnih fondova Evropske unije Srbiji će do 2020. godine biti na raspolaganju 1,5 milijardi evra. Reč je o takozvanim IPA fondovima (Instrument for Pre-Accession assistance), koji predstavljaju glavni finansijski instrument Evropske unije (EU) za podršku reformama za zemlje kandidate i potencijalne kandidate. Šta zapravo ova rogobatna birokratska formulacija znači za privredu i građane Srbije i kako mogu da konkurišu za ova milionska sredstva? Odgovor na pitanje šta su ovi fondovi, čemu služe i kako se njima pristupa pokušali su juče da daju učesnici panel diskusije u češkoj ambasadi. Ukupan iznos IPA fondova u periodu od 2014. do 2020. godine iznosi 11,7 milijardi evra, a osim Srbije, namenjen je i Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Turskoj, Bosni i Hercegovini i

Kultura

03.06.2016 u 08:24

Pet novih filmskih konkursa u septembru

Dok se ovih dana očekuju rezultati konkursa Filmskog centra Srbije (FCS) za podršku budućim domaćim igranim filmovima, direktor FCS-a Boban Jevtić u razgovoru za „Politiku” najavljuje da će još jedan konkurs za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova biti završen do kraja godine. FCS će za 15 dana raspisati konkurs za razvoj projekta, a krajem avgusta, početkom septembra i konkurse za stimulaciju distribucije i gledanosti, za sufinansiranje kratkih dokumentarnih i animiranih filmova, kao i za finansiranje unapređenja i razvoja scenarija. – Od početka godine raspisano je pet konkursa na kojima je dodeljeno 276.000.000 dinara (2,3 miliona evra). Stigla je samo jedna žalba koju ćemo razmotriti. Ako je došlo do proceduralnih propusta postupićemo po

Magazin

30.05.2016 u 12:05

Nerado plaćamo putem mobilnog telefona

Dvadeset odsto potrošača u razvijenim zemljama sveta koristi mobilne telefone za plaćanje, pokazalo je istraživanje konsultantske kuće „Dilojt”, koje je obuhvatilo šest kontinenata, 31 zemlju i 49.500 ispitanika, što je reprezentativni uzorak za skoro 70 odsto ukupne svetske populacije. Na tržištima u razvoju, oko polovine potrošača (47 odsto) kaže da koristi smartfon za plaćanje u prodavnici, a 65 odsto je zainteresovano da koristi ovu tehnologiju. Ističući brzinu ove nabavke, Kina je tokom prošle godine bila jedna od zemalja koje su najbrže usvojile plaćanje putem mobilnog telefona, budući da je korišćenje ove usluge u toj zemlji skočilo za 66 odsto, navedeno je u izveštaju, preneo je Tanjug. Međutim, čak 40 odsto potrošača širom sveta ne želi da koristi mobilni za plaćanje, jer

Društvo

17.05.2016 u 08:06

I bogati umiru, ali duže žive

Uoči 90. rođendana (i 64 godine vladavine) kraljica Elizabete i dalje putuje po svetu, jaše konja, prisustvuje državnim svečanostima... Njena dugovečnost i dobro zdravlje česta je tema mnogih medija na Ostrvu, a list „Gardijan” je nedavno objavio istraživački tekst o tome koliko bogatstvo doprinosi da se dožive pozne godine. U Britaniji ima 2,6 miliona starijih od 80 godina, a rezultati jednog istraživanja sprovedenog od 2006. do 2016. među tom starosnom grupom pokazuju da su oni sa „debljim” bankovnim računom poživeli šest godina duže od svojih ispisnika. Za Britaniju je karakteristično i da duboka starost nije samo životarenje. Pripadnici kluba „80 plus” okopavaju svoje baštice, sami vezuju sebi pertle, druže se u seniorskim klubovima i čitaju novine i knjige, jer žele da budu u

Polemika

12.04.2016 u 08:15

Zablude i istine bivšeg guvernera

U tekstu „Odjeci s Kopaonika: zablude i istine” (21. mart), gospodin Dejan Šoškić počastio nas je opštim mestima o ekonomskoj politici, opravdanom kritikom rada guvernerke Tabaković i, posredno, hvalom na račun svog rada za vreme boravka u NBS. Naveo je da je vladajući model rasta BDP-a do 2008. godine morao da se promeni. Iako relativno uspešan, bio je dugoročno neodrživ jer se bazirao na potrošnji i uvozu, umesto na investicijama i izvozu. Razloge za neuspeh novog modela g. Šoškić je našao u padu učešća investicija u BDP-u i u vođenju restriktivne monetarne politike kad joj vreme nije (u recesiji i bez rizika od inflacije). Koliko ovde ima istine, a koliko zabluda? Prvo, relativno dinamičan rast do 2008. godine „gurale” su i investicije. One su imale rastući trend i narasle su na

Kolumna nedelje

05.03.2016 u 22:00

Kako ućutkati Jelenu

Političari misle da je sloboda štampe naše pravo da kažemo ono što oni žele da čuju. To je profesionalni hazard s kojim se srpski novinari oduvek nose, nekad kuražno, a nekad kukavno. Ali šta kad novinari poprime najgore osobine političara? Pa istinu izjednačavaju s onim u šta oni veruju, a svaki dokaz o suprotnom proglašavaju za lični napad? Niko se u „Politici” nije iznenadio kad je, posle serije istraživačkih tekstova o DIPOS-u, NALED-u i EU finansiranju medija i nevladinih organizacija, naša odlična mlada novinarka Jelena Popadić postala meta podzemnih napada i anonimnih pretnji. To ide u rok službe, naročito ako si dobar novinar i radiš ono od čega drugi s razlogom zaziru. Predlažući Jelenu za prvu dobitnicu nagrade „Aleksandar Tijanić” za borbenost u novinarstvu, naša

Politika

12.02.2016 u 10:57

Vučić uputio protestno pismo predsedniku Mehanizma

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić uputio je Haškom tribunalu protestno pismo povodom neprimerenog odnosa tog suda prema našoj zemlji. Vučić je izjavio da tribunalu nije uputio protestnu notu, kako su preneli mediji, već pismo i da ne može da kaže šta u njemu piše jer detalji nisu za javnost.

Ekonomija

12.02.2016 u 08:05

Zašto je deficit eksplodirao u decembru

Premijer Aleksandar Vučić nedavno se pohvalio suficitom u budžetu Srbije u januaru ove godine od oko 250 miliona evra, ali nije u isto vreme spomenuo decembarski deficit od 76,17 milijardi dinara, što je dvostruko više od manjka u kasi koji je ostvaren u prvih 11 meseci. Od januara do novembra deficit je iznosio svega 38, da bi poslednjeg meseca u godini dogurao do 114,37 milijardi dinara. Zašto je deficit budžeta eksplodirao u decembru 2015? Uzroci iznenadnog rasta minusa u budžetu nisu tajna. Država je, naime, prvobitno planirala da deficit republičkog budžeta bude 190 milijardi dinara. To što je ostvareni rezultat, zaključno sa novembrom, bio čak pet puta bolji od plana, kreatori ekonomske politike su iskoristili da vrate neke stare dugove. Tako je država preuzela dug „Srbijagasa” prema

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: finansije