Tag: živković-slavoljub

Iz Apatina je stigla šokantna, ali sve manje neobična vest da je posle više od mesec dana od smrti, u svojoj kući, pronađen leš čoveka koji je živeo sam i čije odsustvo okolina nije primećivala, sve dok ga se nije setio jedan rođak. Takvih i sličnih vesti u poslednje vreme je, nažalost, sve više, posebno iz većih gradova. U Kragujevcu se, podsetimo, nedavno, gladan i žedan, sedmicama u svom...

I tako, u Novom Sadu, gradu kulture, kako ga Novosađani često nazivaju, staviše katance na bioskope. Nije se to dogodilo ,,preko noći“, već su se svi potezi oko njihove sudbine vukli danju, javno ili, što modernije zvuči, transparento. I to već duže vreme. Možda je ,,neko“ to mogao i da spreči, ali nije. Opelo filmskoj umetnosti u ,,srpskoj Atini“, kakva slučajnost, poklapa se...

U našoj narodnoj tradiciji još se zadržao davni običaj da se mladenci pre prve bračne noći zaslade medom i orasima. Kažu: valja se, da brak bude srećan i plodonosan, sa mnogo dečice. Sudeći po negativnoj demografskoj tendenciji u Srbiji, sa verovanjem u ovaj običaj nešto, ipak, nije u redu već duže vreme. Razvoda je sve više (u Novom Sadu, recimo, njihov broj znatno nadmašuje broj venčanja), a...

Opet će zora suncem da se kiti i novi dan nadom da odiše. Ali, mene ovde više neće biti, a tragove će mi sprati već prve kapi kiše. Za mene nade nema više. Tako je moralo biti. Ovi stihovi su, u stvari, oproštajno pismo sedamnaestogodišnje devojke iz jednog bačkog grada, napisani uoči odluke da izvrši samoubistvo. Dok je ispijala smrtonosnu dozu „koktela” medikamenata, bila je...

Dobro sam zapamtio lekciju svoje nekadašnje profesorke o važnosti porodice kao „osnovne ćelije našeg društva” i da zbog toga dobro razmislimo pre nego što jednog dana stanemo na „ludi kamen”. Jer, u porodici, majčinski je profesorka upozoravala svoje đake, mora da vlada ljubav, mir i harmonija. Setih se nje povodom odluke Skupštine Vojvodine kojom je pre neki dan usvojena...

Vojvođansko podneblje je nekada bilo nadaleko čuveno po uzgajanju konoplje. Kučina je kao sirovina bila bogomdana za tkalje i pletilje čiji su odevni i drugi predmeti stizali i do evropskih dvorova. Vremenom se mnogo toga promenilo. Površine pod konopljom svedene su na minimum i sve ih je manje, kudeljare su više muzejski eksponati nego upotrebne sprave. Još pre nekoliko godina, shvativši prvenstveno...