Kup.	Prod.	Sred.
117.08	117.78	117.43
102.85	103.47	103.16
125.85	126.61	126.23

Magazin

13.05.2021 u 16:35

I zarada i korist za ekologiju od starih tegli i flaša

Staro staklo i staklena ambalaža mogu se koristiti za dekoraciju enterijera, za suvenire, ulepšavanje spoljašnosti objekata. Ljudska mašta otišla je i dalje pa je svojevremeno u okolini Šapca podignuta kafana od staklenih flaša koja je postala prava atrakcija za ljubitelje dobre kapljice. Na drugom kraju sveta, tajlandski sveštenici iskoristili su isti materijal da podignu budistički hram. Kada ne bismo lako bacali staklenu ambalažu i kad bismo upotrebili sve flaše i tegle, koje stoje po raznim ostavama i podrumima, vođeni ovim primerima, mogli bismo da razvijemo čitavu građevinsku industriju. Tako bi mogli da nastanu kafići od stakla, kiosci za prodaju meda i zdrave hrane po turističkim mestima i ko zna šta još. Nova od stare boce Danas je ipak preovladala svest da je staklu mesto u

Kultura

26.03.2021 u 18:45

Ne ruši, već recikliraj

„Nikada ne uništavaj – uvek dodaj, transformiši i recikliraj” moto je francuskog arihetektonskog dvojca An Lakaton i Žana-Filipa Vasala, koji je ove godine ovenčan čuvenom Prickerovom nagradom za arhitekturu, a o čemu javljaju strani mediji. Ovo dvoje osnivača pariskog studija „Lakaton i Vasal” (1987), poznatih po zalaganju za graditeljski balans između ekonomičnosti, zaštite životne sredine i interesa zajednice, žiri je prepoznao i priznao, između ostalog, i zbog „odmerenosti u pristupu koji teži podjednako poštovanju originalnih dizajniranih zamisli i potreba onih koji prostor nastanjuju”, i to bez obzira na to da li se radi o malenom trgu u Bordou ili savremenoj umetničkog galeriji u Parizu. „Njihove građevine snažne su kako u formi tako i u ubeđenju, transparentne u svojoj estetici

Društvo

18.01.2021 u 20:30

Recikliranje – spas za životno okruženje

Počelo je čišćenje Potpećkog jezera kod Priboja, gde je Lim naneo oko 7.500 kubika različitog otpada, najviše plastičnog. Slike koje pokazuju to ruglo i nemar otišle su u svet i ponovo pokrenule priče kako da se (ne)ponašamo. Odnošenje otpada na baliranje i reciklažu u regionalnu deponiju „Duboko” kraj Užica izgleda na prvi pogled kao rešenje, ali to ne zadovoljava ekologe i sve one koji su iole zabrinuti za budućnost životne sredine. Od osamdesetih plastika postaje sastavni deo naših domaćinstava, a takozvana PET ambalaža i kese za jednokratnu upotrebu polako nas zatrpavaju. Reciklaža je misaona imenica za mnoge upotrebljavane predmete kod nas, ali ne i svuda na planeti. Recikliranje je proces razgradnje, a zatim ponovnog korišćenja materijala koji bi inače bili samo bačeno đubre.

Društvo

14.01.2021 u 08:18

Otpad s Potpećkog jezera recikliraju u deponiji „Duboko”

Užice. – Velike količine nagomilanog otpada na Potpećkom jezeru kod Priboja, nanetog rekom Lim iz gornjeg toka, već se čiste i uklanjaju aktivnostima JVP „Srbijavode”, uz logističku podršku EPS-a. Plan je, rečeno je na početku ove višednevne akcije, da se sav taj otpad (koga ima oko 7,5 hiljada kubika) prebaci na regionalnu deponiju „Duboko” kod Užica. Upravo se ova sanitarna deponija, nedavnim ulaganjima Ministarstva za zaštitu životne sredine u nju, u vrednosti od 96 miliona dinara, proširuje i priprema da prihvati i uskladišti veće količine otpada iz opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga. Pomenutih 96 miliona, kako je na Potpećkom jezeru izjavio državni sekretar u tom ministarstvu Aleksandar Dujanović, dato je za povećanje tela i sanaciju klizišta regionalne deponije „Duboko”.

Beograd

25.12.2020 u 12:37

Ekološki bonton – pokaži kako recikliraš

„Pokaži kako recikliraš” nova je akcija koju je pokrenulo Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća” da bi što više domaćinstava, ukoliko već nisu, u svojim domovima počelo da razvrstava otpad i tako dalo doprinos razvoju reciklaže i očuvanju životne sredine. Za početak u ovoj firmi su rešili da obraduju najmlađe članove porodice Cvijić sa Starog grada, kojima je „eko” Deda Mraz uručio novogodišnje paketiće, i to baš na lokaciji na kojoj ova porodica odlaže reciklažni otpad. – Porodica Cvijić primer je odgovornih sugrađana koji su motivisani samo željom da makar malo utiču na očuvanje životne sredine, recikliraju već godinama, čemu uče i svoju decu. Naši radnici na terenu često zatiču Cvijiće koji u reciklažno ostrvo na uglu Strahinjića bana i Tadeuša Košćuška odlažu otpad koji su

Društvo

22.12.2020 u 20:00

Stiže hiljadu reciklažnih kontejnera za staklo

U Srbiji se godišnje reciklira 44 odsto staklene ambalaže dok je u Evropskoj uniji količina recikliranog stakla mnogo veća i iznosi 70 odsto. Ali nije samo Srbija jedna od država zapadnog Balkana gde se staklo ne reciklira dovoljno. Slična situacija je i u Severnoj Makedoniji, gde se preradi 30 odsto, i u Bosni i Hercegovini, gde se na ponovnu obradu šalje tek 12 odsto ove ambalaže. Zbog toga je pokrenut projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu”, koji predviđa postavljanje oko 1.000 reciklažnih kontejnera u Somboru, Nišu, Bihaću, Novom Travniku, Štipu i Ilindenu. Ovu akciju pokrenula je Nemačka razvojna saradnja – GIZ, u saradnji s operaterima ambalažnog otpada – kompanijama „Sekopak”, „Pakomak” i „Ekopak”. Projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni

Društvo

25.11.2020 u 19:49

Reciklažom tone stakla smanjuje se zagađenje vazduha za 20 odsto

Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još uvek je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Naime, dok članice EU recikliraju 70 odsto staklene ambalaže godišnje, u Srbiji ta količina iznosi tek 48 odsto. Razlozi za to su nepoznavanje benefita recikliranja, nedovoljan broj kontejnera za odlaganje staklene ambalaže, i posebno to što u Srbiji i regionu ne postoje reciklažni pogoni, te staklena ambalaža mora da se izvozi. Ovo je veliki dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada i, samim tim, neisplativ sistem reciklaže. Tako većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne. Kako bi se omogućili ekonomični efekti reciklaže stakla, potrebno je značajno povećati

Beograd

16.10.2020 u 14:10

„Eko-meda” uči mališane da recikliraju

„Eko-meda”, prototip uređaja za reciklažu PET ambalaže u obliku medveda, predstavljen je juče u Dečjem kulturnom centru, a projekat je izradio Sekretarijat za zaštitu životne sredine u saradnji sa Mašinskim fakultetom. Ovaj interaktivni edukativni uređaj, kako je istakla Jasmina Madžgalj, podsekretarka za zaštitu životne sredine, napravljen je sa idejom da razvije ekološku svest kod najmlađih. – Ekološku svest je potrebno razvijati od najranijeg doba. Upravo je ovaj prototip napravljen za ciljnu grupu predškolske dece do prvog razreda – rekla je Madžgalj. U najranijem detinjstvu, istakla je ona, mališani usvajaju model ponašanja roditelja, a sada postoji unapređen model usvajanja ekološke svesti. Rođeni smo u prirodi sa prirodom, naglasio je Nebojša Petrović, profesor Mašinskog

Beograd

25.09.2020 u 09:13

Reciklaža metala i vinčanska kultura

Značaj recikliranja metala i njegovog pozitivnog uticaja na ekološku stabilnost naše planete predstavljen je u umetničkom performansu priređenom u Barutani na Kalemegdanu. U ovom programu snage su udružili Arheološko nalazište Belo Brdo i Riken fondacija, a podršku je dala Egzit fondacija. Učesnici su ukazali na karakteristike aluminijuma kao metala, koji se beskonačno može reciklirati, uz podsećanje da su praistorijski lokalitet u Vinči i ta kultura ostavili trag u mnogim elementima nasleđa celog čovečanstva. Vinčanska kultura prva je započela topljenje metala. Podatak da su se metali toliko puta reciklirali kroz istoriju znači da i dan-danas cirkulišu molekuli prvi put pretopljeni u Vinči. – Performansom i praktičnim primerima jednostavnosti reciklaže metala želimo da promovišemo

Beograd

23.09.2020 u 09:11

Pešači i recikliraj

„Pešači i recikliraj” jedna je od akcija sprovedenih u okviru Evropske nedelje mobilnosti zajedno sa Fondacijom „Riken”. Slogan ovogodišnje kampanje je „Izaberi! Pokreni se”, a to znači da je svaki dan prilika da napravimo zdrave i korisne izbore, i za naše zdravlje i za životnu sredinu. – Sakupljene limenke iz skulpture u obliku tricikla, koja se nalazi na Trgu republike, donirali smo udruženju „Živimo zajedno”. Ovakva udruženja su primer društveno korisnih organizacija koje su izuzetno značajne građanima kojima je pomoć najpotrebnija – rekla je Katarina Kulić, savetnica za ekologiju u kabinetu gradonačelnika Beograda. Predsednik udruženja „Živimo zajedno” Dejan Kozić podsetio je da ovo udruženje postoji više od 23 godine. – Naše udruženje bavi se sakupljanjem sekundarnih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: reciklaža