Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Beograd

25.12.2020 u 12:37

Ekološki bonton – pokaži kako recikliraš

„Pokaži kako recikliraš” nova je akcija koju je pokrenulo Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća” da bi što više domaćinstava, ukoliko već nisu, u svojim domovima počelo da razvrstava otpad i tako dalo doprinos razvoju reciklaže i očuvanju životne sredine. Za početak u ovoj firmi su rešili da obraduju najmlađe članove porodice Cvijić sa Starog grada, kojima je „eko” Deda Mraz uručio novogodišnje paketiće, i to baš na lokaciji na kojoj ova porodica odlaže reciklažni otpad. – Porodica Cvijić primer je odgovornih sugrađana koji su motivisani samo željom da makar malo utiču na očuvanje životne sredine, recikliraju već godinama, čemu uče i svoju decu. Naši radnici na terenu često zatiču Cvijiće koji u reciklažno ostrvo na uglu Strahinjića bana i Tadeuša Košćuška odlažu otpad koji su

Društvo

22.12.2020 u 20:00

Stiže hiljadu reciklažnih kontejnera za staklo

U Srbiji se godišnje reciklira 44 odsto staklene ambalaže dok je u Evropskoj uniji količina recikliranog stakla mnogo veća i iznosi 70 odsto. Ali nije samo Srbija jedna od država zapadnog Balkana gde se staklo ne reciklira dovoljno. Slična situacija je i u Severnoj Makedoniji, gde se preradi 30 odsto, i u Bosni i Hercegovini, gde se na ponovnu obradu šalje tek 12 odsto ove ambalaže. Zbog toga je pokrenut projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu”, koji predviđa postavljanje oko 1.000 reciklažnih kontejnera u Somboru, Nišu, Bihaću, Novom Travniku, Štipu i Ilindenu. Ovu akciju pokrenula je Nemačka razvojna saradnja – GIZ, u saradnji s operaterima ambalažnog otpada – kompanijama „Sekopak”, „Pakomak” i „Ekopak”. Projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni

Društvo

25.11.2020 u 19:49

Reciklažom tone stakla smanjuje se zagađenje vazduha za 20 odsto

Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još uvek je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Naime, dok članice EU recikliraju 70 odsto staklene ambalaže godišnje, u Srbiji ta količina iznosi tek 48 odsto. Razlozi za to su nepoznavanje benefita recikliranja, nedovoljan broj kontejnera za odlaganje staklene ambalaže, i posebno to što u Srbiji i regionu ne postoje reciklažni pogoni, te staklena ambalaža mora da se izvozi. Ovo je veliki dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada i, samim tim, neisplativ sistem reciklaže. Tako većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne. Kako bi se omogućili ekonomični efekti reciklaže stakla, potrebno je značajno povećati

Beograd

16.10.2020 u 14:10

„Eko-meda” uči mališane da recikliraju

„Eko-meda”, prototip uređaja za reciklažu PET ambalaže u obliku medveda, predstavljen je juče u Dečjem kulturnom centru, a projekat je izradio Sekretarijat za zaštitu životne sredine u saradnji sa Mašinskim fakultetom. Ovaj interaktivni edukativni uređaj, kako je istakla Jasmina Madžgalj, podsekretarka za zaštitu životne sredine, napravljen je sa idejom da razvije ekološku svest kod najmlađih. – Ekološku svest je potrebno razvijati od najranijeg doba. Upravo je ovaj prototip napravljen za ciljnu grupu predškolske dece do prvog razreda – rekla je Madžgalj. U najranijem detinjstvu, istakla je ona, mališani usvajaju model ponašanja roditelja, a sada postoji unapređen model usvajanja ekološke svesti. Rođeni smo u prirodi sa prirodom, naglasio je Nebojša Petrović, profesor Mašinskog

Beograd

25.09.2020 u 09:13

Reciklaža metala i vinčanska kultura

Značaj recikliranja metala i njegovog pozitivnog uticaja na ekološku stabilnost naše planete predstavljen je u umetničkom performansu priređenom u Barutani na Kalemegdanu. U ovom programu snage su udružili Arheološko nalazište Belo Brdo i Riken fondacija, a podršku je dala Egzit fondacija. Učesnici su ukazali na karakteristike aluminijuma kao metala, koji se beskonačno može reciklirati, uz podsećanje da su praistorijski lokalitet u Vinči i ta kultura ostavili trag u mnogim elementima nasleđa celog čovečanstva. Vinčanska kultura prva je započela topljenje metala. Podatak da su se metali toliko puta reciklirali kroz istoriju znači da i dan-danas cirkulišu molekuli prvi put pretopljeni u Vinči. – Performansom i praktičnim primerima jednostavnosti reciklaže metala želimo da promovišemo

Beograd

23.09.2020 u 09:11

Pešači i recikliraj

„Pešači i recikliraj” jedna je od akcija sprovedenih u okviru Evropske nedelje mobilnosti zajedno sa Fondacijom „Riken”. Slogan ovogodišnje kampanje je „Izaberi! Pokreni se”, a to znači da je svaki dan prilika da napravimo zdrave i korisne izbore, i za naše zdravlje i za životnu sredinu. – Sakupljene limenke iz skulpture u obliku tricikla, koja se nalazi na Trgu republike, donirali smo udruženju „Živimo zajedno”. Ovakva udruženja su primer društveno korisnih organizacija koje su izuzetno značajne građanima kojima je pomoć najpotrebnija – rekla je Katarina Kulić, savetnica za ekologiju u kabinetu gradonačelnika Beograda. Predsednik udruženja „Živimo zajedno” Dejan Kozić podsetio je da ovo udruženje postoji više od 23 godine. – Naše udruženje bavi se sakupljanjem sekundarnih

Beograd

14.05.2019 u 10:25

Privatnim kantama protiv deponija

U roku od tri meseca domaćinstva u opštinama Novi Beograd, Čukarica, Voždovac i Palilula dobiće više od 2.400 kanti za reciklažni i kućni otpad. Kante su već podeljene na Novom Beogradu i Paliluli, a sada je na redu deo Čukarice i Voždovca. U toku ovog vikenda po dve kante dobilo je 570 domaćinstava u ulicama Petra Drapšina, Vinograda i Avalski put na Čukarici. Do kraja meseca još 600 domaćinstava će se priključiti novoj tehnologiji sakupljanja i odvoženja otpada. Ovo je samo nastavak akcije koja traje skoro deceniju i po. Za 14 godina više od 60.000 domaćinstava uključeno je u ovaj sistem odvoženja otpada. – Tehnologija sakupljanja, selektovanja i odnošenja otpada do sada je dala odlične rezultate jer znatno utiče na smanjenje formiranja divljih deponija, ali i povećava količinu

Društvo

22.02.2019 u 13:43

Plastična ambalaža četvrtina kućnog otpada

Plastična ambalaža čini četvrtinu otpada po kućama, a trećina domaćinstava u Srbiji odvaja otpad za reciklažu, dok više od 60 odsto građana kaže da je smanjilo upotrebu plastičnih kesa, zaključci su istraživanja „Upravljanje otpadom u domaćinstvima u Srbiji”. U istraživanju udruženja Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) i Ministarstva za zaštitu životne sredine, navodi se da su među plastičnom ambalažom najzastupljenije jednokratne plastične flaše. Kako je rečeno, zbog toga je tim UN Vumen u Srbiji pokrenuo zajedno s kompanijom IKEA, organizacijom Mikser i Ministarstvom zaštite životne sredine kampanju „Nosim svoju bocu” i pozvao građane da se odreknu upotrebe jednokratnih plastičnih flaša i umesto toga uvek nose svoju

Društvo

05.11.2018 u 19:20

U Srbiji se reciklira dvostruko više otpada nego 2013. godine

Svaki stanovnik Srbije dnevno generiše kilogram otpada, a u Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da se danas reciklira dvostruko više ambalažnog otpada nego pre pet godina. Mnoga komunalna preduzeća u lokalnim samoupravama, uključujući Beograd, u kome se generiše najviše otpada, otkupljuju ambalažni otpad i od građana i od kompanija da bi ga kasnije preprodali, prenosi Tanjug. U Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da je to model koji je više nego poželjan. Trenutno se u 44 lokalne samouprave u Srbiji sprovodi primarna separacija, a direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da se razmišlja o uvođenju novog sistema, poznatog kao depozitni sistem. Objasnio je da bi građani mogli da ambalažu koju iskoriste odnesu nazad u supermarket ili na mesta gde bi

Društvo

11.04.2018 u 22:00

Nadoknadom za plastične flaše do korisnog otpada

Bačene prazne ambalaže sve je više, a prema nekim procenama u Srbije godišnje na divljim i zvaničnim deponijama završi oko 50.000 tona plastične, takozvane PET ambalaže. Za to vreme srpske fabrike za reciklažu zbog manjka ambalažnog otpada i nedostatka sirovina uvoze otpad iz zemalja u okruženju. Da bi se problem prevazišao, predstavnici Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada sastali su se sa ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom i tražili konkretne poteze države. Prvo što su pomenuli jeste izrada studije o uvođenju depozitnog sistema za PET ambalažu, staklene boce i limenke, kako bi se sagledale mogućnosti i troškovi njegove primene. U prevodu, to znači plaćanje za ispražnjene boce i limenke koje se vrate u trgovinu. U susednim zemljama pokazalo se da novac, ma kako mali

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: reciklaža