Kup.	Prod.	Sred.
117.23	117.93	117.58
103.28	103.9	103.59
112.81	113.49	113.15

Mozaik

17.01.2022 u 20:00

Sto četrdeset godina Udruženja novinara Srbije

Udruženje novinara Srbije osnovano je 21. decembra 1881. godine u Beogradu, pod nazivom Srpsko novinarsko društvo. Jedno je od najstarijih profesionalnih novinarskih udruženja u svetu. Prvi predsednik bio je Laza Kostić, poznati novinar i pesnik. Prve novine u Srbiji, „Novine serbske”, izašle su 1834. godine u Kragujevcu. Od velikog značaja za razvoj novinarstva u Srbiji bilo je donošenje prvog Zakona o štampi, 1870. godine. Tada su novine pokrenute u Svilajncu, Požarevcu, Smederevu. Na pojavu novih listova i časopisa u Srbiji naročito je uticao liberalni Zakon o štampi iz 1881. godine. Krajem 1881. godine u Beogradu su izlazila 22 lista i časopisa, ali novinarstvo još nije bilo priznata profesija. To je navelo nekoliko beogradskih novinara i urednika da osnuju novinarsko

Mozaik

10.01.2022 u 08:31

Tenis: Novak Đoković, prvi reket sveta

Jedan, jedini, jedinstveni. Neponovljivi, najbolji i naš – Novak Đoković! Rođen 22. maja 1987. godine, tenisom je profesionalno počeo da se bavi 2003. godine. U trideset četvrtoj godini drži rekord od preko 350 sedmica na prvom mestu ATP liste profesionalnih tenisera. Sedam puta završavao je kalendarsku godinu kao broj jedan na ATP listi, osvojio je ukupno 20 grend slem titula, 37 Masters turnira, zabeležio ukupno 86 pobeda u finalima ATP turnira. Jedini je u „otvorenoj eri” profesionalnog tenisa kome je pošlo za rukom da najmanje po dva puta osvoji svaki grend slem – četiri najpoznatija teniska turnira – Australijan open (9), Rolan Garos (2), Vimbldon (6) i US open (3) i jedini je igrač u istoriji, nakon Roda Lejvera, koji je imao sve četiri grend slem titule u nizu. Pet puta je

Mozaik

03.01.2022 u 20:00

Božić

Božić je jedan od najznačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika, zajednički praznik svih pravoslavnih i katoličkih vernika. Razlika je samo u datumu kada se on slavi. Pravoslavci ga slave 7. januara, a katolici 25. decembra, ali je njegova poruka istovetna – poruka mira i ljubavi. Božić se kod nas slavi tri dana. To je pre svega porodični praznik, a običaji u vezi sa njim su brojni. Na dan uoči Božića, Badnji dan, unosi se badnjak od hrastovog drveta u kuću, pali se kandilo i prostire slama u koju se stavljaju slatkiši, suve šljive, orasi, šećer i novčići. Slama simbolizuje jasle u kojima je Isus rođen. Badnjak je simbol dugovečnosti i čvrstine trajanja hrišćanstva, kao i topline ljubavi koju nam Hristos donosi svojim rođenjem i dolaskom na zemlju. Na sam dan Božića, rano ujutru, zvone

Mozaik

27.12.2021 u 20:00

Znameniti svetski književnici

Šarl Bodler (1821–1867) bio je začetnik modernizma i jedan od najvećih pesnika sveta. Pisao je opsežno o aktuelnim temama iz francuske kulture, objavljivao kritike i eseje. Prvo umetničko delo koje je objavio bio je pregled – kritika, „Salon iz 1845”, a strast kojom je pisao o umetnosti privukao je pažnju umetničke zajednice u Francuskoj. Najpoznatije delo, zbirku pesama „Cveće zla”, objavio je 1857. godine. Remek-delo strasti, umetnosti i poezije, zbirka „Cveće zla”, kao i ostali Bodlerov umetnički opus i danas ostvaruje izuzetan uticaj na generacije stvaralaca, pre svega u Francuskoj i Velikoj Britaniji, ali i širom sveta. Književno nasleđe Šarla Bodlera je deo kulturne riznice čovečanstva pa otuda i obeležavanje dvestogodišnjice njegovog rođenja prigodnom poštanskom

Mozaik

20.12.2021 u 20:00

Sto godina od osnivanja Banke Poštanska štedionica

Banka Poštanska štedionica je za 100 godina neprekidnog rada izrasla u jaku, sigurnu i stabilnu banku sa jasno artikulisanim državnim interesom i tačnim i restriktivnim rezultatom, značajno doprinosi razvoju privrede, istovremeno vodeći računa i o klijentima koji joj ukazuju poverenje. Vek odgovornosti za sigurnu budućnost. Poštanska štedionica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca osnovana je 30. novembra 1921. godine Zakonom o poštansko-štednom, čekovnom i virmanskom prometu. Ubrzo postaje najveća štedna ustanova koja je 1. jula 1926. uvela prvu štednu knjižicu čiji je ulagač bio prestolonaslednik Petar Drugi Karađorđević, a prvi šalter otvorila je u palati Moskva na Terazijama, 1. oktobra 1923. Danas banka svoje znanje, rad i finansijska sredstva, klijentima pruža na 206 lokacija u

Mozaik

13.12.2021 u 20:00

Sto dvadeset pet godina Pedagoškog muzeja u Beogradu

Pedagoški muzej jedinstvena je ustanova u srpskom narodu. Osnovan je 24. novembra 1896. godine kao Školski muzej, na predlog učitelja Dimitrija Putnikovića, predsednika Učiteljskog udruženja, koji je bio i njegov prvi upravitelj. Tokom svoje istorije, Muzej je više puta menjao svoju lokaciju (osnovna škola kod Saborne crkve, Savska osnovna škola, osnovna škola na dunavskom kraju, Učiteljski dom), a u oba svetska rata pretrpeo je velika razaranja i gotovo potpuno uništenje muzejskih zbirki. Od šezdesetih godina HH veka smešten je u zgradu nekadašnje beogradske Realke, koju je dobio na trajno korišćenje od grada Beograda. Zgrada je izgrađena 1840. godine u klasicističkom stilu, kao porodična kuća tadašnjeg gradonačelnika Beograda Cvetka Rajovića. Ceo kompleks Muzeja (tri zgrade iz sredine i kraja XIX

Kultura

10.12.2021 u 22:46

Od serenade i nesanice do horora

Beogradska filharmonija nastupila je u Kolarčevoj zadužbini sa prvim flautistom Izraelske filharmonije Gijem Ešedom pod upravom rumunskog dirigenta Kristijana Mandeala. Orkestar je izveo kompozicije Mocarta, Bernštajna i Stravinskog. To je bila neobična repertoarska kombinacija u kojoj se prožimaju različite slike noći od serenade i nesanice do horora. Mocartova „Serenata noturna” pokazuje gracioznost i svečanu atmosferu zabava na otvorenom, dok je Bernštajnov koncert za flautu „Halil” suprotnog raspoloženja. Napisano za izraelskog flautistu poginulog u Jom Kipur ratu, ovo delo donosi teške trenutke noći, ali i značaj umetnosti za život i nadu u mir. Priča o lutki Petruški Stravinskog koja je donela revoluciju u istoriji muzike, kulminira u poslednjoj sceni noći, kada se događa

Mozaik

06.12.2021 u 20:00

Srbija i Nemačka: 100 godina od rođenja velikih umetnika

Prigodne poštanske marke ove emisije ukazuju na duboku povezanost Srbije i Nemačke, konkretizovanu kroz polje umetnosti, slaveći živote i dela dva velikana i pionira umetnosti druge polovine 20. veka – Jozefa Bojsa i Dimitrija Bašičevića Mangelosa. Obeležavanje velikih jubileja, sto godina od rođenja oba umetnika, prilika je da se eksperiment, društvena angažovanost i aktuelnost, koja krasi dela oba autora, podvuku i uporede kroz zajedničku emisiju poštanskih maraka koja daje doprinos kontinuiranoj izgradnji sveukupnih veza Srbije i Nemačke. Dimitrije Bašičević Mangelos (1921–1987) rodonačelnik je konceptualne umetnosti na našim prostorima. Ostavio je dubok umetnički trag u regionu, ali i globalno, što dokazuju njegovi brojni radovi u kolekcijama najvažnijih muzeja sveta. Njegova

Mozaik

29.11.2021 u 20:00

Život i delo vojvode Živojina Mišića

Živojin Mišić (Struganik kod Mionice, 19. jul 1855 – Beograd, 20. januar 1921), je rođen kao trinaesto dete u porodici Radovana i Anđelije Mišić. Školovanje je počeo u Ribnici, nastavio u Kragujevcu, pa u Beogradu, gde je, 1874. godine, primljen u 11. klasu Artiljerijske škole (Vojne akademije). Nakon dve godine školovanja, stiče prva ratna iskustva kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik, u srpsko-turskim ratovima. Osim Artiljerijske škole završio je i Austrougarsku školu gađanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku, a predavao je i strategiju na Vojnoj akademiji. Objavio je knjigu „Strategija”. Prvi put je penzionisan posle Majskog prevrata, ali je reaktiviran 1909. godine, tokom aneksione krize, na lični zahtev načelnika Vrhovne komande, generala

Mozaik

22.11.2021 u 20:00

Krsna slava: Đurđevdan

Krsna slava (slava, krsno ime) predstavlja praznik posvećen nekom hrišćanskom svetitelju koga porodica uzima za svog pokrovitelja i zaštitnika. Proslavljanje svetog zaštitnika u Srba datira još iz vremena Svetog Save. Danas većina pravoslavnih na teritoriji Srbije slavu obeležava kao značajan praznik u kojem učestvuju pojedinačne porodice i njihovi gosti – članovi šire familije, duhovni srodnici, susedi i prijatelji. Kao nosioci jedinstvene pravoslavne tradicije, Srbi doživljavaju slavu i kao način iskazivanja hrišćanskog i nacionalnog identiteta. Uobičajeno je da porodica na dan slave odlazi u crkvu, gde nosilac slave – svečar, obično glava kuće ili naslednik, pali slavsku sveću u prisustvu sveštenika, koji proiznosi molitve za zdravlje i blagoslov doma. Čita se molitva Oče naš, peva

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: filatelija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће